Dogodilo se na današnji dan

  Danas je nedelja, 09. februar, 2025. 

 1540 - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je

prva zabeležena konjska trka.

        1849 - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio je

Rim republikom.

        1861 - Džeferson Dejvis izabran je za predsednika, a

Aleksander Stivns za potpredsednika Konfederalnih država Amerike

(južne države otcepljene od SAD).

        1873 - Rođen je srpski istoričar Jovan Radonić, član

Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je završio u Novom Sadu,

studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896.

radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom

Ruskom arheološkom institutu. Bio je i bibliotekar Matice srpske a

od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je

generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom

periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: "Grof Đorđe

Branković i njegovo vreme", preveo je i dopunio Jirečekovu

Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo "Država i

društvo u srednjevekovnoj Srbiji". Priredio je zbirku građe:

"Dubrovačka akta i povelje".

        1874 - Umro je francuski istoričar i pisac Žil Mišle,

izuzetan stilista, autor niza istorijskih, filozofskih i lirskih

spisa. Bio je protivnik monarhije, crkvene hijerarhije i komunizma,

a s naklonošću je pisao o buržoaskim revolucijama. Dela:

"Istorija Francuske", "Istorija Francuske revolucije", "Istorija XIX

veka" , "Planina", "Ptica".

        1881 - Umro je ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski.

Jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji književnosti. Hapšen

je kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružooka Mihaila

Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih planova i osuđen na

smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo

10 godina (4 zatočen). Njegova rana dela ("Bedni ljudi", "Poniženi

i uvređeni") inspirisana su socijalnim tragedijama malih ljudi.

Psihološke analize, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen 

religioznosti - glavna su preokupacija njegovih dela. Veoma je uticao 

na svetsku literaturu. Ostala dela: "Zločin i kazna", "Braća 

Karamazovi", "Zli dusi", "Mladić", "Kockar", "Idiot", "Dvojnik", 

"Bele noći", "Netočka Nezvanova", "Zapisi iz mrtvog doma", "Selo 

Stepančikovo i njegovi žitelji", "Ujkin san", publicistika "Piščev 

dnevnik", "Politički zapisi".

        1891 - Rođen je italijanski političar Pjetro Sandro

Neni, vođa italijanskih socijalista. Učestvovao je u Španskom

građanskom ratu i bio je član Komiteta za odbranu Madrida i

politički komesar divizije. U Drugom svetskom ratu u Francuskoj

uhapsio ga je Gestapo. Odmah po oslobođenju zemlje postao je

generalni sekretar Socijalističke partije Italije, a 1945.

predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko

meseci i šef diplomatije, a 1963. potpredsednik u vladi levog

centra. Dela: "Istorija četiri godine 1919-1922", "Šest godina

građanskog rata u Italiji", "Istorija klasne borbe u Italiji",

"Zločin fašizma u Africi 1936.".

        1909 - Francuska i Nemačka postigle su sporazum o 

Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj

severnoafričkoj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

        1923 - Osnovana je sovjetska državna vazduhoplovna

kompanije "Dobrolet", preimenovana 1932. u "Aeroflot".

        1934 - U Atini su Grčka, Rumunija, Turska i Kraljevina

Jugoslavija potpisale Balkanski pakt radi očuvanja teritorijalnog

poretka na Balkanu, suočenog s revizionističkom politikom zemalja

poraženih u Prvom svetskom ratu, posebno Bugarske i Mađarske, koje je podržavala Italija. Pakt se raspao pod pritiskom Nemačke i

praktično je rasturen pre izbijanja Drugog svetskog rata.

        1941 - Nemački Afrički korpus generala Ervina Romela

prešao je iz Italije u severnu Afriku, što je bio uvod u teške

borbe na Afričkom frontu u Drugom svetskom ratu, okončane 1943.

pobedom savezničkih snaga u kojima su glavninu činile trupe iz

britanskih kolonija.

        1942 - Na francuskom putničkom brodu "Normandija" - tada

najvećem i najelegantnijem u svetu u svojoj kategoriji - izbio je

požar, posle čega je brod potonuo u njujorškoj luci.

        1943 - Počela je "Bitka za ranjenike" - protivnapad

partizanskih jedinica protiv združenih nemačkih, italijanskih i

hrvatskih snaga na Neretvi. Do 26. februara razbijene su italijanske

i hrvatske snage u dolinama Neretve, Rame i Drežnice. Početkom

marta odbačene su nemačke trupe i oko 3.500 ranjenika prebačeno

je na levu obalu Neretve.

        1943 - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal

okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad

japanskom armijom, čime su raspršeni snovi Tokija o zauzimanju

Australije.

        1957 - Umro je Mikloš Horti de Nađbanja, koji je od 1920. 

do 1944. vladao Mađarskom kao regent. Uveo je Mađarsku u Drugi 

svetski rat na strani nacističke Nemačke i učestvovao je u 

rasparčavanju Kraljevine Jugoslavije. Njegove trupe izvršile su 

neke masovne zločine, najviše na jugu Bačke u Šajkaškoj i u 

Novom Sadu, nad Srbima i Jevrejima. Kao admiral, pred kraj Prvog 

svetskog rata postao je komandant austrougarske flote i 1918. 

ugušivši pobunu mornara u Boki Kotorskoj, a 1919. u Mađarskoj 

predvodi protivnike Bele Kuna. Posle drugog svetskog rata utočište 

mu je pružila Salazarova Portugalija, gde je i umro. Jugoslavija ga 

je proglasila ratnim zločincem, ali nikada nije izveden na sud.

        1962 - Jamajka je postala nezavisna država u okviru

britanskog Komonvelta.

        1971 - U zemljotresu u oblasti američkog grada Los

Anđeles poginulo je najmanje 58 ljudi.

        1977 - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej

Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više

od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu

"Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom

svetskom ratu i putničkim avionima konstruisanim posle rata

("Il-12", "Il-18", "Il-62", "Il-86").

        1977 - Sovjetski Savez i Španija su uspostavili pune

diplomatske odnose.

        1984 - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske

države i vladajuće Komunističke partije, koji je od 1967. do

1982. bio predsednik Komiteta državne bezbednosti (KGB). Za

generalnog sekretara partije je izabran u novembru 1982. posle smrti

Leonida Brežnjeva, a za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta

Sovjetskog Saveza u junu 1983.

        1991 - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili

isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača

te baltičke zemlje glasalo je za otcepljenje od Sovjetskog Saveza.

        1994 - Lider Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser

Arafat i šef izraelske diplomatije Šimon Peres postigli su

sporazum o bezbednosnim pitanjima koja su kočila mirovni sporazum

PLO i Izraela.

        1996 - U snažnoj eksploziji koju je podmetnula

teroristička IRA, čime je posle 17 meseci prekinuto primirje, 

u Londonu je poginulo dvoje ljudi a oko 100 je ranjeno.

        1999 - Kina je prekinula diplomatske odnose sa Bivšom

Jugoslovenskom Republikom Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose sa Tajvanom.

        2003 - Papa Jovan Pavle II uputio je dramatični apel

protiv američke invazije na Irak, a potom je poslao i ličnog

izaslanika u mirovnu misiju u Bagdad. SAD su docnije, bez odobrenja

Ujedinjenih nacija, napale i okupirale tu arapsku zemlju, pod

izgovorom da režim Sadama Huseina ima oružje za masovno

uništenje, što se ispostavilo kao neistina.

        2005 - Umro je televizijski i radijski novinar i voditelj 

Milovan Ilić "Minimaks", autor emisija "Sutra je petak, "Tačno 

u podne", "Od glave do pete", "Minimaksovizija", "Nedelja kod 

Minimaksa". Autor je više knjiga aforizama i pesama.

        2008 - Turska skupština usvojila je, velikom većinom,

ustavne promene kojima se ukida zabrana nošenja feredža na

državnim univerzitetima. Na taj način prekinuta je tradicija

strogog sekularizma koju je u tursku politiku odlučno uveo Kemal

Ataturk. Obraćajući se poslanicima nakon završetka glasanja,

predsednik turske skupštine Koksal Toplan opisao je to kao odluku

"za dobro Turske u duhu tolerancije i pomirenja".

2015 - Preminuo je Boba Stefanović, pevač i kompozitor, 

jedno od najpoznatijih imena pop scene negdašnje Jugoslavije.

2016 - U sudaru dva putnička voza u Bad Ajblingu u 

Bavarskoj, Nemačka, poginulo je 12 osoba a 85 je povređeno.

2017 – Tokijska kompanija za električnu energiju (TEPCO) 

saopštila je da je nivo radijacije u reaktoru 2 u Fukušimi najviši 

od katastrofe koja se dogodila 2011. daleko viši nego što je bio 

2012. Robot kog je TEPCO spustio u reaktor s ciljem izvidanja i 

čišćenja stradao je nakon dva sata rada, i kamere su prestale da 

rade, usled ekstremno visokog nivoa radijacije. Prema TEPCO-u robot je bio izložen radijaciji od 650 siverta po satu. 

 

2018 - Preminuo je Nebojša Glogovac, glumac. Studirao je 

psihologiju da bi školovanje nastavio na Fakultetu dramskih umetnosti 

u Beogradu. Prvu ulogu ostvario je u seriji "Bolji život", a proslavio 

se glavnom ulogom u filmu "Ubistvo sa predumišljajem". Zapažen je 

ulogama u filmovima "Munje", "Kad porastem biću kengur", "Nebeska 

udica", kao i u predstavama "Hamlet", "Razbijeni krčag", "Sumnjivo 

lice", "Hadersfild", "Šine", "Kako vam drago", "Molijer - još 

jedan život", "Bure baruta". Dobitnik je brojnih nagrada: "Zlatna 

arena", pet godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 

nagrada "Zoran Radmilović", "Miloš Žutić", "Ardalion", "Milivoje 

Živanović", Sterijina nagrada.

2021 - Umro je Čik Korija, džez pijanista, kompozitor. 

Proslavio se na samom kraju sezdesetih tokom saradnje sa Majlsom 

Dejvisom. Jedan je od pionira takozvanog fjužn džeza. Kao vrhunski 

muzičar, ostvario se i u klasičnoj muzici, svirao je i sa 

Londonskom filharmonijom.

2022 - Preminuo je Milan Vlajčić, novinar, publicista, filmski 

i književni kritičar. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost u 

rodnom Beogradu. Kritičke osvrte objavljivao je od 1960. u tada uglednom 

časopisu Delo. Uređivao je kulturne rubrike listova Student i Mladost, 

kao i časopise Vidici, Gledišta, Književni glasnik. Od 1970. radi za list 

Politika, kao novinar i potom urednik. Pisao je filmsku, pozorišnu, 

televizijsku i radio kritiku. Dobitnik je niza priznanja: za najbolju 

jugoslovensku filmsku kritiku 1977. godine, Morava filma, Beograd, "Milan Bogdanović" za 1981. za najbolju novinsku književnu kritiku, "Dušan Duda Timotijević", "Zlatno pero" Instituta za film, Zlatni beočug grada Beograda 2000. godine za trajni doprinos kulturi. Obrazovan i negovanog stila, uživao je međunarodni ugled, bio je član žirija na filmskim festivalima u Kanu, Berlinu, Veneciji, Montrealu, Beču, Minhenu, Krakovu, Monpeljeu, kao i član žirija književne nagrade NIN-a.