Dogodilo se na današnji dan

 Danas je subota, 25. januar, 2025.

        1533 - Engleski kralj Henri VIII oženio se Anom Bolen,

uprkos stavu pape - koji mu nije dozvolio razvod od prve supruge

Katarine Aragonske. Henri III se ženio više puta pošto nije imao

muških potomaka.

        1627 - Rođen je irski hemičar i fizičar Robert Bojl,

koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi

je utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

        1736 - Rođen je francuski matematičar, mehaničar i

astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor

matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u

Akademiji nauka u Berlinu i na Politehničkoj školi u Parizu.

Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog

računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne

astronomije. Dela: "Analitička mehanika", "Teorija analitičkih 

funkcija I-II", "O libraciji Meseca", "O teoriji Jupiterovih satelita".

        1874 - Rođen je engleski pisac Vilijam Somerset Mom,

oštar kritičar britanskog društva. Dela: romani "Ljudski okovi",

"Mesec i stoparac", "Kolači i pivo", "Pozorište", "Šareni veo",

zbirke pripovedaka "Treptaj lista", "Na kineskom platnu", "Istok i

Zapad", drame "Lejdi Frederika", "Hlebovi i ribe", "Sveti plamen".

        1882 - Rođena je engleska književnica Virdžinija Vulf.

Primenjivala je tehniku unutrašnjeg monologa i pisala je veoma

istančanim intelektualnim stilom. Ostvarila je majstorske portrete,

posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Osetljiva,

zgrožena ratom 1941. je izvršila samoubistvo. Dela: romani "Izlet

na svetionik", "Gospođa Delovej", "Godine", "Talasi", "Orlando",

eseji "Sopstvena soba", "Između činova", "Smrt moljca", "Običan

čitalac".

        1899 - Umro je srpski socijalista Vasa Pelagić. Ideju

socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde

je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je

medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je bio

učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio

je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja

Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle

se uz rusku pomoću spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Učestvovao

je u Hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja

socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme

proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevačkom

zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima,

štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000

primeraka. Dela: "Istorija bosansko-hercegovačke bune", "Odgovor na

četiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i

osnovni preporođaj društva", "Nauka i radni narod", "Blagodatnik",

"Preobražaj škole i nastave", "Nova nauka o javnoj nastavi",

"Umovanje zdravog razuma", "Poslanica Bogu", "Koliko nas košta Bog i gospodar", "Narodni učitelj", "Rukovođa za srpsko-bosanske,

hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje".

1903 - Preminuo je Livije Radivojević, ugledni pravnik, 

jedan od prvaka političkog i društvenog života Srba u Austriji i 

Austrougarskoj u drugoj polovini 19. veka. U rodnom Sremu završio je 

gimnaziju, u Segedinu je studirao filozofiju a u Pešti prava. Godine 

1843. položio je doktorat a naredne godine i advokatski ispit. Kao 

pravni stručnjak službovao je u Rumi, Temišvaru, Zagrebu. Od 1874. 

do 1891. bio je predsedavajući vrhovnog suda u Zagrebu (Stol sedmorice). 

Kao poslanik na Blagoveštenskom saboru 1861, u Karlovcima, uz barona Jovana Živkovića i Aleksandra Stojačkovića, najdoslednije je zastupao teritorijalnu autonomiju za Srbe u Austriji (Srpska Vojvodina). Bio je prvi predsednik Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, počasni predsednik Srpske banke u Zagrebu, jedan od osnivača Srpskog privrednog društva Privrednik. Izabran je za počasnog građanina Temišvara. Savremenici su ga opisivali kao "simbol prava i pravde".

        1904 - Izašao je prvi broj lista "Politika". Zahvaljujući

specifičnom pristupu, razuđenosti tema, odmerenosti, nepristrasnom

pristupu i visokoj informativnosti ubrzo je postao najčitaniji

srpski dnevni list. Geslo - koje su te novine sve vreme gajile -

poštovati činjenice i držati distancu prema svima, uz nastojanje

da se ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu - uvek je

donosilo proizvod visokog kvaliteta. List je osnovao Vladislav

Ribnikar, koji je bio i prvi urednik. 

        1921 - Reč "robot" prvi put se javno čula u Narodnom

pozorištu u Pragu na premijeri izvođenja komada "RUR" Karela

Čapeka, gde je označila likove radnika koji se pojavljuju u

predstavi, a potekla je od opšte slovenske reči "robota", u 

značenju težak rad, ili rad pod prisilom.

        1924 - U francuskom gradu Šamoni počele su prve zimske

Olimpijske igre.

        1935 - Rođen je portugalski državnik Antonio Ramaljo

Janeš, predsednik Portugalije od 1976. do 1986.

        1942 - Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat

Velikoj Britaniji i SAD.

        1955 - Sovjetski Savez je formalno okončao ratno stanje s

Nemačkom.

        1971 - General Idi Amin oborio je vojnim udarom predsednika

Ugande Miltona Obotea, ubrzo proglasio sebe predsednikom i zaveo

strahovladu u toj afričkoj zemlji.

        1978 - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član

Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka

majka Knežopoljka". Posle Drugog svetskog rata bio je direktor

drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće

"Prosveta". Dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša",

drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Đelidba", "Večera",

soneti "Ocvale primule".

        1983 - Kineske vlasti preinačile su u doživotnu robiju

smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj udovici Đang

Ćin.

        1987 - Umro je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević,

član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti predstavnik

intimizma u srpskom slikarstvu. Studirao je prava u Subotici, a

zatim je bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu.

Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu na

kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i

tišine" i dramu "Zopir".

        1990 - Pakistanski premijer Benazir Buto rodila je

devojčicu, postavši prva predsednica vlade neke zemlje koja je

postala majka dok je obavljala premijersku dužnost.

        1990 - Umrla je američka filmska glumica Lusi Džonson,

poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila

tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i

inteligentnih žena. Filmovi: "Ploveće pozorište", "Snegovi

Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa", "Usamljena zvezda", "Naga

Maja", "Noć iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za

vešanje".

        1991 - TV Beograd prikazala je tajno snimljen dokumentarni

film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku kao i monstruoznim

namerama vezanim za likvidacije Srba i pripadnika JNA U Hrvatskoj.

Duboko podeljeno Predsedništvo SFRJ nije donelo nikakvu konkretnu

odluku ni nakon obelodanjivanja ovog snimka.

        1991 - Skupština Makedonije (Sobranje) usvojila je

Deklaraciju o nezavisnosti.

        1996 - Parlamentarna Skupština Saveta Evrope odlučila je

da u članstvo primi Rusiju.

        1998 - Papa Jovan Pavle II okončao je petodnovnu posetu

Kubi oštrom osudom američke ekonomske blokade tog karipskog

ostrva.

        1999 - U centralnom delu Kolumbije u zemljotresu je

poginulo najmanje 1.200 osoba.

        2001 - Formirana je prva vlada Srbije obrazovana posle

petooktobarskih promena. Na njenom čelu nalazio se lider Demokratske stranke Zoran Đinjđić.

        2004 - Umro je srpski pozorišni režiser Ljubomir

Draškić, dugogodišnji upravnik beogradskog pozorišta "Atelje

212". Tokom karijere režirao je više od 100 predstava,

uključujući predstave "Kralj Ibi", "Maratonci trče počasni

krug", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Rado ide Srbin u vojnike" i

"Radovan III".

        2005 - Više od 300 hinduističkih hodočasnika poginulo je

u stampedu u jednom hramu u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra.

        2006 - Na parlamentarnim izborima u Palestini pobedio je

radikalni pokret Hamas.

        2007 - Umro je ruski narodni umetnik Georgij Seleznjov,

vodeći ruski bas. Diplomac Lenjingradskog konzervatorijuma,

Seleznjov je od 1977. do 1993. godine bio jedan od vodećih solista

Boljšoj teatra. Veliki deo njegovog repertoara sastojao se od

komada ruske klasike. Najzapaženija partija Seleznjova bila je

Boris Godunov iz istoimene opere Modesta Musorgskog, bio je i prvi

izvođač partije basa u operi Musorgskog "Salambo". Rukovodio je

katedrom solo pevanja peterburškog Konzervatorijuma.

2011 - Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila

je izveštaj Dika Martija i rezoluciju o trgovini ljudskim organima 

na Kosovu i metohiji kojom se poziva na međunarodnu istragu.

2015 - Preminuo je Pavle Minčić, srpski glumac, satiričar, 

humorista. Ostvario je zapažene uloge u komadima "Jaje", "Olovka 

piše srcem", "Tužna je nedelja", "Revizor", "Sponzor noćas mora 

pasti". Upamćen je i po monodrami "Dnevnik jednog ludaka" kao i po 

autorskim šou programima na televiziji.

2019 - Preminuo je Dušan Makavejev, reditelj. Diplomirao 

je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedan je od 

rodonačelnika takozvanog crnog talasa u srpskoj kinematografiji, 

svojevrsne posredne kritike društvenih normi onog vremena. Uređivao 

je časopise "Student", "Književne novine", "Danas". Imao je 

zapaženu ulogu i u studentskim demonstracijama 1968. Dobitnik je 

niza priznanja: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hjugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, pa i počasnog doktorata Univerziteta umetnosti u Beogradu. Filmovi: "Parada", "Čovek nije tica", "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT", "Nevinost bez zaštite", "Misterija organizma", "Gorila se kupa u podne".

2019 - Prilikom pucanja rudarske brane Brumadinjo, 

u vlasništvu kompanije Vale SA, u blizini naselja Vila Ferteko 

u državi Minas Žerais na jugoistoku Brazila, poginulo je 259 osoba 

a 11 je nestalo.