Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je nedelja, 12. januar, 2025. 

  812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su s

franačkim carem Karlom Velikim u Ahenu sklopili mir posle više od

decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800.

u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je isključivo pravo

imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao ozbiljne

posledice po srpske zemlje, pošto su podeljene linijom koja će

vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.

        1628 - Rođen je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene

zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i deci širom sveta

poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi",

"Uspavana lepotica". Ostala dela: "Vek Luja Velikog","Poređenja

starih i modernih".

        1773 - U Čarlstonu u Južnoj Karolini osnovan je prvi

muzej u SAD.

        1829 - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel,

najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih

evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom Šlegelom

uređivao je glavni romantičarski časopis "Ateneum". Pored radova

o antičkoj književnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je

aforizme. Dela: roman "Lucinda","Istorija stare i nove

književnosti" (jedan od prvih pregleda svetske literature).

        1852 - Rođen je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr,

tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik

odsudne bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja

glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama

1915. i 1916.

        1876 - Rođen je američki književnik Džek London, jedan

od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju

istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao

raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme

Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće,

ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i

samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i

angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i

romana. Dela: "Zov divljine", "Beli očnjak", "Gvozdena peta",

"Martin Idn", "Ljudi sa ponora", "Zlato", "Kralj alkohol", "Džeri

ostrvljanin", "Morski vuk", "Mesečeva dolina", "Priče s južnih

mora".

        1876 - Rođen je italijanski kompozitor nemačkog porekla

Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komične opere, koji je

komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla

Goldonija. Komponovao je i instrumentalne kompozicije i kantate.

Dela: opere "Četiri grubijana", "Radoznale žene", "Škola za

očeve", "Suzanina tajna".

        1878 - Rođen je mađarski pisac Ferenc Molnar, tvorac

publicističkog stila u mađarskoj literaturi, koji je romanom

"Junaci Pavlove ulice" stvorio klasično delo omladinske

književnosti. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i

duhovitost. Ostala dela: drame i komedije "Liliom", "Vuk",

"Gardist", "Crveni mlin", "Čudo među brdima", "Labud", "Olimpija",

"Igra u dvorcu".

        1893 - Rođen je nemački ratni zločinac Herman Vilhelm

Gering, rajhsmaršal Trećeg rajha i osnivač zloglasne nacističke

političke policije - Gestapo. Poznat je i kao organizator

nezapamćene pljačke kulturnog blaga širom okupirane Evrope. Kao

ministar vazduhoplovstva odgovoran je za bombardovanje

nezaštićenih gradova i masovno stradanje civila u Drugom svetskom

ratu. Posle smrtne presude koju mu je zbog ratnih zločina izrekao

Međunarodni sud u Nirnbergu, ubio se u oktobru 1946. ispivši

otrov.

        1899 - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman

Miler, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1948. koji je otkrio

insekticid DDT.

1916 - Rođen je Piter Bota, južnoafrički predsednik iz

vremena aparthejda. Bota se povukao 1989. godine, a novi predsednik

De Klerk je odbacio zakone na kojima se zasnivao Aparthejd. Poricao 

je da je znao za stradanja ljudi tokom njegovog predsedničkog

mandata. Odbio je da se pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje,

koju je imenovala nova vlada. U konačnom izveštaju komisija je

2003. konstatovala da je Bota odgovoran za progone i ubistava 

izvršenih poslednjih 10 godina njegove vlasti.

        1932 - Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala je

prva žena izabrana u Senat SAD.

        1964 - Zbacivanjem sultana u Zanzibaru - mesec dana pošto

je ta ostrvska afrička država u Indijskom okeanu postala nezavisna

- okončan je ustanak i proglašena je republika s predsednikom

Abeidom Karumeom. Zanzibar se četiri meseca docnije ujedinio s

Tanganjikom i obrazovana je Tanzanija.

        1976 - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor

brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i

neobično zanimljivu autobiografiju. Dela: "Ubistvo Rodžera

Ajkrofta", "Leš u sarkofagu", "Ubistvo u Orijent ekspresu", "Deset

malih crnaca", "Vašar zločina", "Nikotin", "Tajna zamka Čimniz",

"Tajna sedam brojčanika", "Otvorenih karata", "Ubistvo u

Mesopotamiji".

        1990 - Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio je da je

Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

        1991 - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu

da vojnom silom izbaci iračku armiju iz Kuvajta.

        1992 - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države

Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora,

obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa".

Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa, a islamisti

su ubrzo odgovorili terorističkim napadima.

        1993 - Na mirovnim pregovorima u Ženevi predsednik

Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio je ustavne principe

predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom za BiH.

        1995 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je za još 100

dana produžio delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici

Jugoslaviji.

        1996 - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u BiH,

u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih

zemalja posle Drugog svetskog rata.

        1998 - Kanađanka Luiz Frešet naimenovana je za zamenika

generalnog sekretara UN, funkciju koja do tada nije postojala u

svetskoj organizaciji.

        1998 - Nemačka je pristala da ustanovi fond od 200 miliona

maraka radi obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih

zemalja, žrtava nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

        2000 - Turska vlada saglasila se da odloži izvršenje smrtne

kazne, vešanjem, nad liderom kurdskih pobunjenika Abdulahom Odžalanom.

        2000 - Velika Britanija je homoseksualcima dozvolila

službu u oružanim snagama.

        2002 - Preminuo je Sajrus vens, američki političar, državni

sekretar. Godine 1991. nalazio se na mestu specijalnog izaslanika 

generalnog sekretara UN Havijera Peresa de Kueljara u bivšoj Jugoslaviji.

        2005 - Evropski parlament ratifikovao je Ustav Evropske

unije.

        2006 - U stampedu među vernicima, poslednjeg dana

hodočašća u Mini, istočno od svetog grada Meke, poginulo je 363

osoba a više od 200 je povređeno.

        2006 - Turčin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao da

ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih

gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog

atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.

        2009 - Umro je Klod Beri, francuski režiser,

glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim

najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz života 

francuskog provansalskog pisca Marsela Panjola - "Žan de Floret" 

i "Manon". 

        2009 - Preminuo je Dragan Savić, srpski ilustrator,

karikaturista i strip autor, poslednji iz plejade velikih

strip autora međuratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata

završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveći deo radnog

veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu "Borba".

Njegove karikature objavljivane su i u "Njujork tajmsu", "Krokodilu",

"Uniti", "Ođiju", "Čikago san tajmsu", "Asahi šimbunu". Bio je

dopisni član Akademije "San Marko" u Veneciji. Prvi je dobitnik

nagrade za karikaturu "Pjer", a dobio je i niz međunarodnih

priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu

karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu

"Karikatura u borbi za mir" u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu

humora u Tolentinu.

2010 - Na Haitiju se dogodio strahovit zemljotres

sa epicentrom oko 25 kilometara zapadno od glavnog grada 

Port-o-Prensa. Po broju žrtava bio je to drugi najsmrtonosniji

zemljotres u istoriji uopšte. Tamošnje vlasti procenile su 

konačan broj žrtava na čak 316.000.

2019 - Umro je Slavoljub Đukić, novinar, publicista. 

Novinarsku karijeru zapoceo je 1949. u "Sportu", a potom je bio 

novinar "Večernjih novosti", "Borbe", "Politike" i glavni urednik 

neđeljnika "NIN". Posebno je upamćen kao plodan publicista. 

Dela: "Slom srpskih liberala", "Kako se dogodio vođa", "Između 

slave i anateme: politička biografija Slobodana Miloševića", 

"On, ona i mi", "Lovljenje vetra: politička ispovest Dobrice 

Ćosića". Za "Politicko groblje" dobio je nagradu Desimir Tošić 

za najbolju knjigu iz oblasti publicistike. Jedan je od autora 

dokumentarne serije "Tito - crveno i crno".

2024 - Vojno pomorske snage SAD i Britanije izvele su udare 

na vojna postrojenja i druge mete Huta u Jemenu. Bilo je to prvo 

direktno angažovanje ovih zemalja protiv borbenih potencijala Huta, 

koje inače podržava Iran. Huti, šiitska militantna grupa sa krajnjeg 

jugozapada Arabije u prethodnom periodu intenzivno su napadali 

komercijalne, trgovače, brodove najrazličitijih zemalja u Crvenom 

moru, koji su se inače kretali međunarodnim vodama. Udari su 

izvedeni iz aviona, sa brodova i podmornica, korišćenjem raketa 

tipa "tomahavk" po logističkim centrima, sistemima PVO i skladištima 

oružja.