Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 15. januar, dan 2025.

        69 - Rimskog cara Servija Sulpikijusa Galbu ubili su na

Rimskom forumu pobunjeni pretorijanci, koji su 68. oborili s vlasti

i njegovog prethodnika na prestolu Nerona, prinudivši ga na

samoubistvo.

        1535 - Engleski kralj Henri VIII uzeo je titulu "poglavara

Crkve" u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i

papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu

Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest

žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju.

Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

        1559 - Elizabeta Tjudor, ćerka Henrija VIII i Ane Bolen,

krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao

engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najznačajnijih

ličnosti u istoriji Engleske.

        1582 - Posredovanjem pape Grgura XIII koji je najpoznatiji

kao inspirator pokolja hugenota u Francuskoj 1572. (Vartolomejska

noć), sklopljen je mir rimokatoličke Poljske i pravoslavne Rusije,

kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltik.

        1804 - Počela je seča srpskih knezova i viđenijih ljudi

u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu

III zbog zuluma dahija. Uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna Dahije

su saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri

sedmice pogubili su oko 150 viđenijih ljudi u Srbiji, uključujući

Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića,

Janka Gagića i Hadži-Đeru, pogubljenog šest dana pred početak

seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče

oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske

prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor

Karađorđa u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda

(vođu).

        1809 - Rođen je francuski ekonomista i politički filozof

Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih

radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom - svojina to

je krađa, u delu "Šta je svojina" zalagao se za njeno ukidanje.

Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu

jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao "trećoj formi

društva", što je teorijski razradio u delu "Sistem ekonomskih

protivrečnosti ili filozofija bede". Njegova dela poslužiće kao

predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici

i na desnici.

        1891 - Rođen je sovjetski novinar i pisac Ilja Grigorjevič

Erenburg, jedan od najpoznatijih reportera 20. veka. Važio je za 

poznavaoca ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak

knjiga, sročenih živo, pa i duhovito. Uglavnom su u njima očigledni 

njegovi čvrsti komunistički stavovi. Navodno je bio omiljeni Staljinov 

autor. Dela: "Ljudi, godine, život" zbirke priča "Trinaest lula", "Priče

ovih godina", romani "Život i smrt Nikolaja Kurbova", "Neobične

pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika", "Ljubav Žane

Nej", "Špekulanti", "Leto 1925. godine", "U Protočnom sokaku",

"Moskva suzama ne veruje", "Burni život Lazika Rojtšvaneca", "Dan

drugi", "Bez predaha", "Južni vetar", "Oluja", "Pad Pariza",

"Deveti talas".

        1905 - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa

Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, jednog od prvaka Srba u 

tom kraju, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede prilikom povratka iz 

crkve. 

        1918 - Rođen je egipatski državnik Gamal Abdel Naser,

predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan 

od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke

vojne organizacije "slobodni oficiri" i državnog udara jula 1952. 

kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suec, a 1958. 

postaje predsednik Ujedinjene Arapske Republike, unije Egipta i Sirije, 

koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 

1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na 

položaj šefa države.

        1919 - U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vođe

nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht.

Likvidirani su prema nalogu nemačkih vlasti i ubice su ostale

nekažnjene.

        1920 - Na trećoj konferenciji balkanskih

socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana je Balkanska

komunistička federacija - Savez komunističkih partija Bugarske,

Grčke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije, kao deo

Komunističke internacionale.

        1929 - Rođen je Martin Luter King, afroamerički 

baptistički sveštenik, vođa pokreta protiv rasizma. Dobitnik je

Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on

smatran za "opasnost po američko društvo". Nezavisna istraga je 

ustanovila da čovek optužen za atentat na Kinga i osuđen na 99 

godina robije, nije mogao biti počinilac.

        1942 - U Londonu je u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt

Balkanske unije, sporazum grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o

uzajamnoj pomoći u borbi za obnovu monarhije.

        1943 - Amerikanci su posle višemesečnih ogorčenih

vazdušnih, pomorskih i kopnenih borbi izbacili u Drugom svetskom

ratu japanske trupe sa strateški važnog pacifičkog ostrva

Gvadalkanal. Time je zaustavljeno napredovanje imperijalnog Japana

prema Australiji.

        1969 - Poleteo je sovjetski kosmički brod "Sojuz 5" s

trojicom kosmonauta, koji se potom spojio sa "Sojuzom 4" lansiranim

prethodnog dana, što je bilo prvo spajanje kosmičkih letelica s

ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

        1971 - Asuansku branu u Egiptu na reci Nil otvorili su

egipatski predsednik Anvar el Sadat i predsednik Prezidijuma

Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni. Radovi na tom

kapitalnom objektu hidroenergentskog i melioracionog sistema trajali

su 11 godina.

        1973 - Izraelski premijer Golda Mejer razgovarala je u

Vatikanu s papom Pavlom VI, postavši tako prvi predsednik vlade

jevrejske države koji se susreo s poglavarom rimokatoličke crkve.

        1986 - Sovjetski lider Mihail Gorbačov saopštio je plan

za "oslobađanje Zemlje od nuklearnog oružja za 15 godina".

        1992 - Države članice EZ odlučile su da "otvore proces

priznavanja Slovenije i Hrvatske". Istog dana to su učinile

Austrija, Belgija i Velika Britanija.

        1993 - SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija,

pravdajući to opasnošću "masovnog gubitka života u moru" zbog

talasa izbeglica iz te zemlje u Karipskom moru.

        1996 - Teško oboleli premijer Grčke Andreas Papandreu

podneo je ostavku.

        1998 - Milo Đukanović je preuzeo dužnost predsednika

Crne Gore.

        2000 - U holu beogradskog hotela "Interkontinental" ubijen

je Željko Ražnatović "Arkan".

2001 - Započela je s radom Vikipedija, svojevrsna, istina 

nepouzdana, on lajn enciklopedija. Njen osnivač Amerikanac Džimi 

Vejls nameravao je da ubrza njenu prethodnicu Nupediju, čiji su 

okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat 

iz područja o kojem pišu, a tekstovi su morali da prolaze kroz 

nekoliko faza provera. Prvobitna Vejlsova Vikipedija imala je 

isključivo verziju na engleskom.   

        2004 - Novčanice s likom Sadama Huseina prestale su da

važe kao legalno sredstvo plaćanja u Iraku.

        2006 - Socijalistkinja Mišel Bašele postala je prva žena

predsednik u istoriji Čilea.

        2006 - Umro je kuvajtski emir šeik Džaber al Ahmed al

Sabah, koji se na čelu države nalazio se od 1977, kada je nasledio

presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245

godina.

        2006 - Američka svemirska sonda "Stardast", s važnim

prvim uzorcima kometne i međuzvezdane prašine, uspešno se

spustila u pustinji u američkoj saveznoj državi Juti.

        2007 - Umro je Bo Jibo, poslednji od "osmorice besmrtnih".

Veteran kineske komunističke revolucije 1949. ministar finansija i

potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije (1966-76) proveo

je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je

poslednji od "osmorice besmrtnih", grupe revolucionarnih veterana,

među kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio

Kinu kroz ekonomske reforme 1979. i previranja krajem osamdesetih

20 veka. Veruje se da je Bo, u leto 1989. podržao odluku da

se pošalje vojska radi gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen.

        2009 - Evropski parlament usvojio je Rezoluciju

o proglašenju 11. jula "Evropskim danom uspomene na žrtve

genocida u Srebrenici". Predlog rezolucije su podneli poslanici 

evropskih liberala, Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin i 

potpresednica EP Dijana Volis a inicijativa je došla od udruženja 

žrtava Srebrenice i verskog starešine bosanskih muslimana Mustafe 

Cerića.

        2012 - Kragujevački alpinista Dragan Jovović osvojio je

Južni pol, najjužniju tačku naše planete. Jovović je prvi Srbin

koji je osvojio Južni pol.

2014 - Novosadski Egzit (Exit) proglašen je za najbolji 

evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) 

u Groningenu, Holandija. Više od 360 festivala iz 34 zemlje 

učestvovalo je u konkurenciji, a u glasanju je učestvovalo više 

od 620.000 ljudi. O pobedniku su zajednički odlučivali glasovi 

publike i žirija EFA.

2018 - U zvaničnu posetu Srbiji došao je predsednik 

vlade Japana Šinzo Abe. Bila je to prva delegacija tog ranga iz 

Japana nakon tri decenije.

2019 - Objavljeno je da je na kineskoj sondi na Mesecu 

proklijalo seme pamuka, uljane repice i krompira. Misija Čange 4, 

lansirana je decembra 2018, a našla se na površini Meseca početkom 

januara 2019. Objavljene su fotografije samo samo semena pamuka. 

Misija je inače nazvana Čange po imenu kineskog božanstva Meseca.

2021 - Broj umrlih od korona virusa u svetu premašio je dva 

miliona. Prema podacima sajta za praćenje pandemije "worldometers" 

u svetu su do tada kao posledica kovida-19 umrle ukupno 2.000.223 osobe. 

Prema istom izvoru, u tom momentu u svetu je tim virusom bilo zaraženo 

93.443.135 lica. Najviše mrtvih bilo je u SAD, 397.264 osobe.