Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 20. decembar,  2024. Do kraja godine ima 11 dana.

   1355 - Umro je srpski car Stefan Dušan, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. do 1346, kada je u Skoplju krunisan za cara Srba i Grka. Uz kralja Milutina najveći vladar dinastije Nemanjić. Pobedom nad Bugarima u bici kod Velbužda (danas Ćustendil) 1330. obezbedio je premoć Srbije na Jugoistoku Evrope. Godinu dana kasnije uz pomoć vlastele zbacio je oca i krunisao se za kralja. Težio je stvaranju države koja bi zamenila Vizantiju. Osvojio je celu Makedoniju (osim Soluna) današnju Albaniju, Tesaliju, Epir, Akarnaniju. Prerana smrt sprečila ga je da stvori čvršću političku celinu. "Dušanov zakonik", čiji je prvi deo objavljen 1349. u Skoplju, a dopune 1354. na Saboru u Seru, 

važan je pravni dokument srednjovekovne Srbije ali i Evrope.

        1582 - U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

        1699 - Ruski car Petar Veliki modernizovao je ruski kalendar, saopštivši da će Nova godina počinjati 1. januara a ne 1. septembra kao do tada. Petar je tada odbacio vizantijski kalendar i poveo se za evropskim uzorima.

        1806 - Srbi su se u Prvom srpskom ustanku s nekoliko topova

neopaženo prebacili na Veliko ratno ostrvo na Dunavu, odakle su

počeli da tuku tursko utvrđenje Donji grad u Beogradu. Komandant

turskog garnizona Alija Gušanac u bezizlaznoj situaciji ponudio je

predaju, ali je vezir Sulejman paša to odbio. Početkom januara

1807. ipak se predao, uz uslov da bez oružja ostane u Donjem gradu,

a dva meseca kasnije prinuđen je da preda i to poslednje tursko

uporište. Beograd je bio slobodan sve do ponovne turske okupacije

1813.

        1830 - Na Londonskoj konferenciji Velika Britanija, Rusija, Francuska, Austrija i Pruska konstatovale su da se Holandija u granicama određenim Bečkim kongresom raspala, teda je Belgija postala suverena država. Do Napoleonovih ratova

Belgija se nalazila pod Habzburzima. Od Bečkog kongresa 1815. do 1830. ona je, kao i Luksemburg, sastavni deo Holandije (Nizozemske). Belgijanci su izraziti katolici, za razliku od protestantske Holandije, pa je u pozadini pobune iz 1830. bila i suprotnost te vrste.

        1860 - Južna Karolina se prva od 11 južnih robovlasničkih država otcepila od SAD, što je bio uvod u četvorogodišnji Američki građanski rat započet 1861.

        1863 - Rođen je srpski matematičar Bogdan Gavrilović,

profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske

akademije od 1931. do 1937. Autor je niza radova iz raznih oblasti

matematike kao i univerzitetskih udžbenika "Analitička geometrija"

i "Teorija determinanata".

        1894 - Rođen je australijski državnik Gordon Menzis,

premijer Australije s najdužim stažom, šef vlade kao lider

Ujedinjene australijske partije od 1939. do 1941, a potom kao vođa

Liberalne partije od 1949. do 1966. Znatno je doprineo jačanju

uticaja SAD u Australiji i uvukao je zemlju u Vijetnamski rat na

američkoj strani.

        1912 - U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i

balkanskih zemalja, posle pobeda balkanskih saveznika koji su

osvojili gotovo sve turske evropske posede. Za uspeh Srbije, Grčke

i Bugarske bile su presudne pobede Prve srpske armije pod komandom

prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića u Kumanovskoj bici

23. i 24. oktobra i u Bitoljskoj bici od 16. do 19. novembra 1912.

nad turskom Vardarskom armijom. Na konferenciji se Turska odrekla

svih izgubljenih teritorija, ne pristajući jedino da preda još

neosvojeni grad Jedrene. Zbog toga je Prvi balkanski rat nastavljen

početkom februara 1913. i posle novih turskih poraza i pada Jedrena, 

za šta je dobrim delom bila zaslužna Druga srpska armija

vojvode Stepe Stepanovića, tada generala, mirovni ugovor s Turskom

sklopljen je 30. maja 1913. u Londonu.

        1937 - Umro je nemački general i vojni pisac Erih Fridrih

Vilhelm Ludendorf, jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom

svetskom ratu. U početku rata uspešno je rukovodio operacijama na

Istočnom frontu, a 1916. postavljen je za prvog pomoćnika štaba

Vrhovne komande. Na tom položaju praktično samostalno rukovodio

je vojnim operacijama, ali je smenjen u oktobru 1918. posle neuspelih

ofanziva u proleće i leto te godine. Jedan je od ideologa kasnije

nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata. Dela:

"Totalni rat", "Moje ratne uspomene 1914-1918".

        1944 - Objavljen je prvi broj lista "Jedinstvo" namenjen

čitaocima Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti. Od 1945. list

izlazi u Prištini, najpre jednom sedmično, a kasnije je postao

dnevnik. Nakon okupacije tog dela Srbije 1999. izmešten je iz

Prištine.

        1945 - Karl Rener izabran je za prvog predsednika

austrijske Druge republike.

        1960 - Osnovan je Front nacionalnog oslobođenja Južnog

Vijetnama, poznat kao Vijetkong, antiamerički gerilski pokret koji

je u sadejstvu s armijom Severnog Vijetnama 1975. izvojevao pobedu

nad vojskom SAD i snagama južnovijetnamske vlade.

        1968 - Umro je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1962. Preplićući naturalizam s

humorom, pisao je o životu eksploatisanih u vreme velike ekonomske

krize tridesetih godina 20. veka, tegobnom životu seljaka, skitnica

i probisveta, o animalnim porivima u čoveku i pobuni

nekonformističke mlade generacije. Dela: romani "Plodovi gneva",

"Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja", "Kvart Tortilja",

"O miševima i ljudima", "U neizvesnoj bici", drama "Mesec je

zašao", putopis "Putovanja s Čarlijem", eseji "Kratka vladavina

Pipina IV".

      1973 - Od eksplozije razorne bombe postavljene ispod puta 

i aktivirane nakon nailaska njegovog službenog automobila, u Madridu

je ubijen španski predsednik vlade admiral Luis Karero Blanko.

Eksplozija je bila tako razorna da je blindirani automobil preleteo

susednu zgradu. Blanko je bio predviđen da nasledi Franciska Franka

na čelu Španije.

        1974 - Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske

akademije nauka i umetnosti, umetnik fine linije i plemenite

materije. Studije je počeo na Umetničkoj školi u Beogradu, a

posle prelaska preko Albanije u Prvom svetskom ratu dospeo je sa

srpskom vojskom na Krf, odakle je otišao u Marselj, zatim u Pariz,

gde je studirao i izlagao. Izgradio je karakterističan izraz

zasnovan na zatvorenim uprošćenim volumenima, s tematikom ženskog

akta ili portreta i iskazao je posebnu sklonost obradi retkog i

skupocenog drveta. Autor je mnogih spomenika, izvanredno

stilizovanih životinja i ptica u kamenu, bronzi i drvetu.

        1982 - Umro je srpski kompozitor Milan Ristić, član

Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu 

i Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela:

devet simfonija, "Muzika za kamerni orkestar", "Suita giocosa",

"Simfonijske varijacije", koncerti za violinu, za klavir, za kamerni

orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

        1982 - Umro je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur

Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom

emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašno je tumačio Frederika

Šopena, Ludviga van Betovena, Roberta Šumana i savremene španske

kompozitore. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".

        1987 - U najgoroj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar

filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo

11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. "Dona Paz" je bio

registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

        1989 - SAD su otpočele invaziju Paname s 12.000 vojnika,

kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih 

u toj zemlji Srednje Amerike, radi zbacivanja bivšeg američkog

štićenika predsednika vlade Manuela Antonija Norijege.

        1990 - Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze

iznenada je podneo ostavku, upozorivši skupštinu na opasnost

uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

        1992 - Na prvim višestranačkim izborima u SRJ, za

predsednika Srbije izabran je Slobodan Milošević, a u Crnoj Gori

najviše glasova dobili su Momir Bulatović i Branko Kostić, da bi

u drugom krugu pobedio Bulatović.

        1995 - Međunarodne snage pod nazivom Ifor, u kojima su

dominirale trupe NATO, preuzele su misiju sprovođenja mira u Bosni

i Hercegovini od snaga Ujedinjenih nacija, u skladu s mirovnim

sporazumom potpisanim u Parizu šest dana ranije.

        1995 - Američki avion "Boing 757" sa 163 putnika i 

članova posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu 

Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije i nesreću je

preživelo samo četvoro ljudi.

        1998 - Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu je rodila

osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla

je sedam dana kasnije.

        1999 - Britanski vojnici iz sastava Sfora uhapsili su, na

osnovu tajne optužnice Haškog tribunala, generala Stanislava

Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992.

do penzionisanja u maju 1994. Prilikom hapšenja Galić je pretučen.

        1999 - Makao koji od sredine 16. veka bio posed Portugalije, 

ponovo je postao sastavni deo Kine. Taj lučki grad Portugalci su 

počeli da grade 1557. Ugovorom Lisabona i Pekinga iz 1887. potvrđen 

je njegov status kao portugalske kolonije. 

        2000 - SRJ je postala član Međunarodnog monetarnog fonda

i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu

(UNESCO).

        2001 - Umro je senegalski državnik i pisac Lepold Sedar

Sengor, bivši predsednik Senegala, jedan od najistaknutijih

afričkih lidera i svetski poznat pesnik. Šef države postao je

1960. i na tom položaju ostao je dve decenije.

        2001 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio

rezoluciju o slanju međunarodnih snaga u Avganistan pod komandom

Velike Britanije.

        2008 - Umrla je Olga Lepešinskaja, balerina. Po okončanju

moskovske Koreografske škole dospela je u Boljšoj teatar u kojem

je radila od 1933. do 1963. Proslavila se ulogama u baletima "Don

Kihot", "Krcko Oraščić", "Uspavana lepotica". Podučavala je

klasični balet, osim u negdašnjem Sovjetskom Savezu, u Francuskoj,

Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švedskoj i Kini. Bila je

četvorostruki laureat nekada najviše umetničke, Staljinove 

nagrade.

  2013 - Lideri Evropske unije i formalno su odlučili da 

pregovore o pridruživanju sa Srbijom započnu 21. januara, posto je 

usvojen pregovarački okvir za dalji napredak.

2014 - Preminuo je Miodrag Protić, srpski slikar, likovni 

kritičar, teoretičar i istoričar umetnosti, osnivač Muzeja 

savremene umetnosti i upravnik te ustanove od 1965. do 1980. 

2018 - Umro je Mihajlo Mitrović, arhitekta, profesor na 

Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Kao urbanista učestvovao 

je u izradi generalnih planova Zaječara, Trstenika, Pirota, Niša, 

Banje Koviljače, Lazarevaca, Vrnjačke Banje. Pored drugog, 

projektovao je odmaralište "Narcis" na Zlatiboru, stacionar OUN 

u Banji Koviljači, Geneksove kule kao i hram Sv. Vasilija 

Ostroškog u Beogradu.