Dogodilo se na današnji dan

 Danas je sreda, 27. novembar, 2024. 

8. p.n.e. - Umro je rimski literata Horacije, najveći

rimski lirski pesnik, koji se više od ijednog grčkog ili 

rimskog pesnika odlikovao raznovrsnošću pesničkog izraza. 

Tokom boravka u Atini podrobno je upoznao grčku kulturu, filozofiju 

i umetnost. Njegov trezveni izraz, hladne ironične opservacije,

strogi moralni zahtevi, usklađeni sa estetskom savršenošću

pesme, izvršili su ogroman uticaj na rimsko, ranohrišćansko i

evropsko pesništvo. Dela: "Epode", "Satire", "Pesme" ili "Ode",

"Pisma".

        1570 - Umro je italijanski arhitekta i vajar Jakopo

Sansovino, majstor proporcija i savršene harmoničnosti

konstrukcije i dekora. Najpre je radio u Firenci i Rimu, a 1527.

je prešao u Veneciju, gde je podigao svoje najlepše građevine

Biblioteku i Lođetu. Zgrade koje je projektovao ukrašavao je

sopstvenim statuama. Izradio je i statue "Neptun" i "Mars" za

stepenište Duždeve palate i reljefe u mermeru u lođi crkve

Svetog Marka.

        1701 - Rođen je švedski fizičar i astronom Anders

Celzijus, tvorac skale za merenje toplote koja je po njemu dobila

ime. Osmatrao je severnu svetlost i efekte njenih magnetnih smetnji,

obavljao svetlosna merenja i ispitivao meteorološke pojave i

Jupiterove satelite, ali je pažnju naučne javnosti pobudio tek

izumom skale za merenje toplote. Na njoj je tačka ključanja vode

označena sa 100, a tačka otapanja leda s nula stepeni. Sopstvenim

sredstvima podigao je opservatoriju u rodnoj Upsali. Osim

Celzijusove postoji i Farenhajtova skala za merenje toplote

podeljena na 180 i Reomirova podeljena na 80 stepeni.

        1846 - Rođen je srpski pisac Jovan Grčić Milenko,

sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao

"fruškogorski slavuj". Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni

u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu

i Požunu (sada Bratislava). Kao stipendista Matice srpske

studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze,

vratio u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru

Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je

neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan

i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. "prostih pesama", po

kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je

1869. objavio "Pesme". Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera,

Getea, Hajnea.

        1874 - Rođen je izraelski državnik i hemičar Haim

Azrijel Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik

Izraela od 1948. do smrti 1952. Bio je direktor hemijske

laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik

Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske

agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.

        1879 - Francuska skupština premeštena je iz Versaja u

Pariz.

        1895 - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Sin,

koji je udario temelje pozorišne društvene drame. Napisao je

16 pozorišnih komada, uključujući dramatizaciju romana "Dama

s kamelijama". Ostala dela: drame "Nezakoniti sin", "Deniza",

"Gospodin Alfons", "Polusvet".

        1895 - Švedski fabrikant i pronalazač dinamita Alfred

Nobel napisao je u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo

zaveštao za razvoj nauke i literature kao i borcima za mir.

Predvideo je pet jednakih delova za nagrade za fiziku, hemiju,

medicinu, književnost i mir. Umro je 1896. a nagrade su prvi put

dodeljene 1901. Od 1969. dodeljuje se i Nobelova nagrada za

ekonomiju.

        1900 - Rođen je srpski internista Radivoje Berović,

profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije

nauka i umetnosti. Bio je glavni urednik časopisa "Acta medica

jugoslavica". Objavio je više naučnih radova na srpskom i stranim

jezicima, uključujući delo "Klinička hematologija".

        1919 - Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovala

na strani Centralnih sila, Bugarska je u Neiju potpisala mirovni

ugovor na osnovu kojeg je dotadašnja bugarska Trakija pripala

Grčkoj, a gradovi Strumica, Bosilegrad i Caribrod (sadašnji

Dimitrovgrad) Srbiji (Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca).

        1921 - Rođen je čehoslovački državnik slovačkog

porekla Aleksander Dubček, vođa pokreta reformi u Čehoslovačkoj

krajem šezdesetih 20. veka, nazvanih "Praško proleće". Bio je

najistaknutiji protagonista preobražaja društva i KP Čehoslovačke 

1968. U Drugom svetskom ratu 1944. učestvovao je u slovačkom 

narodnom ustanku. Od 1963. bio je na čelu KP Slovačke, a u 

januaru 1968. izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta 

KPČ umesto Antonjina Novotnog. Svrgnut je posle vojne intervencije 

pet zemalja Varšavskog pakta u avgustu 1968. U decembru 1969. 

naimenovan je za ambasadora u Turskoj, ali je već 1970. opozvan 

i potom je dve decenije proveo u potpunoj političkoj izolaciji. 

Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika 

čehoslovačke skupštine.

        1926 - Ahmed Ben Zogu je u Tirani potpisao pakt s liderom

fašističke Italije Benitom Musolinijem kako bi obezbedio svoj

režim, što je pokazalo se, bila zabluda.

        1940 - Nacistička Nemačka anektirala je u Drugom svetskom

ratu francuske pokrajine Lorenu (Lotaringija) i Alzas.

        1940 - U Rumuniji je profašistička "Gvozdena garda" ubila

više od 60 saradnika izbeglog kralja Karola II, uključujući

bivšeg predsednika vlade čuvenog naučnika Nikolu Jorgu.

        1941 - Zauzimanjem tvrđave Gondar u Etiopiji snage Velike

Britanije i saveznika slomile su u Drugom svetskom ratu jedinice

fašističke Italije u Istočnoj Africi, čime su Etiopija, Somalija

i Eritreja oslobođene okupacije. Zarobljeno je više od 23.000

italijanskih vojnika i tako je srušeno italijansko kolonijalno

carstvo u Istočnoj Africi, a Britanci su ostvarili punu kontrolu

Crvenog mora i obezbedili se od prodora neprijatelja ka Sueckom

kanalu s juga.

        1942 - Rođen je američki rok pevač, gitarista i

pisac pesama afroameričkog porekla Džimi Hendriks, jedan od

najpopularnijih muzičara u svetu šezdesetih godina 20. veka.

Umro je 1970. od prekomerne doze droge.

        1942 - Francuska ratna flota stacionirana u luci Tulon,

potopljena je kako ne bi bila upotrebljena od strane Nemaca.  

        1953 - Umro je američki pisac Judžin Gledston O'Nil,

tvorac moderene američke drame, dobitnik Nobelove nagrade za

književnost 1936. Njegove drame odlikuju realizam i žestina koja

katkad prelazi u brutalnost. Drame i trilogija "Elektri priliči

crnina", u kojoj je klasičnu grčku temu o Edipu primenio na

savremeni svet, odnosno američko društvo u vreme građanskog

rata, doneli su mu svetsku slavu. Ostala dela: drame "Iza horizonta",

"Ana Kristi", "Sva božja deca imaju krila", "Veliki bog Braun",

"Car Džons", "Dugo putovanje u Evropu", "Žudnja pod brestovima".

        1955 - Umro je francuski kompozitor švajcarskog porekla

Artur Honeger, jedan od najistaknutijih polifoničara francuske

muzike. Stvorio je novi stil napustivši francusku muzičku

tradiciju. Napisao je više od 200 dela,uključujući filmsku

muziku. Dela: oratorijumi "Kralj David", "Jovanka Orleanka na

lomači", simfonijska dela "Letnja pastorala", "Ragbi", "Pasifik

231", "Liturgijska simfonija", kompozicija za klavir i orkestar

"Končertino", knjiga "Ja sam kompozitor".

        1961 - Sovjetski Savez je predložio neodložnu zabranu

nuklearnih proba bez međunarodne kontrole.

        1975 - Postavljeni su poslednji metri pruge Beograd-Bar.

Više od 100 godina, pre konačne realizacije, ona je bila u

strateškom, ekonomskom i graditeljskom programu Srbije, ali je

gradnja počela tek 1952. a radovi su intenzivirani tek 1968.

Više od 27 odsto pruge prolazi kroz tunele i ide preko vijadukata

i mostova. Pruga koja ima 254 tunela i 234 mosta dugačka je 476

kilometara od čega 301 na teritoriji današnje Srbije. Prugu je

u potpunosti finansirala Srbija iako je ona imala mnogo širi

značaj.

        1983 - Prilikom pada kolumbijskog aviona "Boing 747" u

blizini madridskog areodroma "Barahas" poginuo je 181 putnik i član

posade.

        1989 - U eksploziji u vazduhu kolumbijskog aviona "Boing

727", najverovatnije kao posledica podmetnute bombe, poginulo je

svih 107 putnika i članova posade. Avion je leteo na relaciji

Bogota-Kali.

        1990 - Ministar finansija Džon Mejdžor izabran je za

premijera i šefa Konzervativne stranke Velike Britanije, posle

ostavke Margaret Tačer.

        1991 - Razbesnela masa napala je u Pnom Penu nominalnog

lidera "Crvenih Kmera" Kije Sampana, koji je evakuisan u Bangkok da

ne bi bio linčovan. Komunistički (maoistički) pokret Crvenih Kmera, 

pod vođstvom Pola Pota, vladao je od aprila 1975. do decembra 1978. 

kada su zbačeni s vlasti vijetnamskom vojnom intervencijom.

        1996 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u kineskoj

provinciji Šansi poginuo je najmanje 91 rudar.

        2000 - Na zapadu Norveške otvoren je tunel Lerdal, koji je

dužinom od 16,9 kilometara nadmašio Sveti Gothard, do tada najduži

drumski tunel u svetu.

        2005 - U eksploziji u rudniku uglja u pokrajini

Helionđiang, na severoistoku Kine, poginula su 183 rudara.

        2005 - u Francuskoj je prvi put u svetu uspešno

izvedena delimična transplantacija lica.

        2006 - Prilikom pada iranskog vojnog aviona poginulo je 

36 ljudi. Dve osobe su preživele udes aviona tipa "Antonov 74",

koji je trebalo da sleti u Širazu na jugu Irana.

        2006 - Skupština Kanade odlučila je da pokrajinu Kvebek, 

prizna kao posebnu naciju unutar jedinstvene Kanade. Ovom odlukom 

je priznata jezička i kulturna posebnost Kvebeka. Separatizam u 

toj provinciji, nastanjenoj građanima francuskog porekla, jednoj 

od četiri koje su se 1867. ujedinile i osnovale Kanadu, dovodio 

je više puta do ozbiljnih kriza, pa i uspostavljanja vanrednog 

stanja.

2014 - Porodična slava uvršćena je na Uneskovu 

Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 

čovečanstva, na osnovu odluke odgovarajućeg Međuvladinog 

komiteta. To je prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu.

2020 - Ubijen je Mohsen Fahrizad, iranski atomski stručnjak. 

Malo poznat javnosti, Fahrizad je, prema izraelskim izvorima, dvadesetak 

godina vodio iranski vojni nuklearni program "Amad" ("Nada"). Na Fahrizada 

je pokušan atentat i 2008. Poznato je da je prilikom jedne tajne operacije 

2018. izraelski Mosad uspeo da se dočepa, kako je navođeno, više od 

55.000 stranica dokumenata iranske tajne službe. Juna 2020, u iranskom 

nuklearnom postrojenju u Natancu dogodila se eksplozija, u postrojenju za 

proizvodnju centrifuga za obogaćivanje uranijuma. Fahrizad je ubijen u 

spektakularnom atentatu. Na njegov automobil u pokretu, kod Absarda, 

nedaleko od Teherana, je pucano, a zatim je pored vozila eksplodirao 

pikap pun eksploziva.