Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je utorak, 26. novembar, 2024. 

  1504 - Umrla je Isabela I Katolička, kraljica Kastilje

od 1474. Njenom udajom 1479. za Ferdinanda II od Aragona udaren

je temelj buduće španske države. Njihov izraziti katolicizam

ogledao se uspostavom španske inkvizicije 1478. (utemeljena u

vreme pape Grgura IX u prvoj polovini XIII v.) kao i proterivanjem

svih inovernika, Jevreja i muslimana. Konačno su proterali Arape

iz Španije (Granade) 1492. Iste godine opremljena je, od strane

dvora, ekspedicija Kristifora Kolumba, koja je otkrila Ameriku.

Godine 1503. Španija je, pod njenom vladom, pripojila i Napuljsku

kraljevinu.

        1516 - Umro je italijanski slikar Đovani Belini, jedan od

tvoraca venecijanske škole. Bio je učitelj Đorđonea i Ticijana.

        1648 - Papa Inoćentije X osudio je Vestfalski mir kojim

je mesec dana ranje okončan Tridesetogodišnji rat.

        1703 - U dvodnevnoj "Velikoj oluji" u južnoj Engleskoj

poginulo je najmanje 8.000 osoba.

        1744 - Umro je italijanski graditelj violina Đuzepe

Gvarneri, uz Antonija Stradivarija najveći majstor izrade

klasičnih violina. Njegove radove posebno je popularisao Nikolo 

Paganini. Ukupno, Gvarneri je izradio oko 200 violina. 

        1855 - Umro je poljski pisac Adam Mickijevič, najveći

poljski romantičar, čija dela odlikuje izuzetno bogat i slikovit

jezik. Umro je u Turskoj gde je došao u vreme Krimskog rata u

nameri da formira poljske jedinice za borbu protiv Rusije. U

idiličnom epu posvećenom rodnom kraju "Pan Tadeuš", najvećem

delu poljskog romantizma, opisao je staru Poljsku koja nestaje.

Ostala dela: zbirke pesama "Balade i romanse", "Krimski soneti",

epovi "Gražina", "Konrad Valenrod", drama "Zdušnice", politička

brošura "Knjige poljskog naroda i hodočasništva poljskog", ciklus

predavanja "Slovenske književnosti".

        1857 - U Melburnu je otvoreno zasedanje prvog australijskog

parlamenta.

        1893 - Umro je srpski filozof, pisac i političar Milan

Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na

beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije,

predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u

Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio

jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila

"Mlada Srbadija". Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika

pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene

braće. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na

bolje ili na gore", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas

urađeno na lođici", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta

hajdukova".

        1909 - Rođen je francuski pisac rumunskog porekla

Ežen Jonesko, član Francuske akademije, čije su tzv.

antidrame preobrazile teatar 20. veka. Njegova dela - svojevrsna

antidramaturgija prožeta satiričnim duhom, bave se

apsurdnošću mnogih "vrednosti" savremenog sveta. Dela:

drame "Ćelava pevačica", "Žak ili pokornost", "Lekcija",

"Stolice", "Žrtve dužnosti", "Pastirov kameleon ili Pariska

improvizacija", "Makbet", "Novi stanar", "Nosorog", "Ubica

bez plate", "Kralj umire", "Leteći pešak", "Spavaćica",

"Igra pokolja", "Žeđ i glad", "Kuga", "Čovek s koferima",

"Crno i belo", radio drama "Salon automobila", roman "Usamljenik".

        1910 - Umro je srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna

i originalna pesnička priroda. U poeziju je uneo nove i smele

oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima.

Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske

avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša

ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama

Šekspira - bio je poliglota i erudita. Gimnaziju je učio u Pančevu, 

Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. 

Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe 

vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić 

je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva. Dela: 

lirske pesme i balade, poetične tragedije "Maksim Crnojević", "Pera 

Segedinac", rasprave "Kritički uvod u opštu filozofiju", "O Jovanu 

Jovanoviću Zmaju , njegovu pevanju, mišljenju i pisanju", "Osnova 

lepote u svetu".

        1914 - Eksploziju na britanskom ratnom brodu "Bulvork" u

Prvom svetskom ratu, u trenutku kad je u njega ukrcavana municija,

preživelo je samo 12 od 750 članova posade.

        1918 - Podgorička skupština je proglasila prisajedinjenje 

Kraljevini Srbiji. Dotadašnji vladar Nikola Petrović svrgnut je s 

prestola, pošto je 1916. potpisao kapitulaciju. Petrovići su ipak 

sve vreme postojanja Kraljevine SHS/Jugoslavije uživali državne 

apanaže. Deo njegovih pristalica opredelio se potom za saradnju 

s hrvatskim ustašama.

        1922 - Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u

Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter.

        1939 - Napadom sovjetske armije počeo je Sovjetsko-finski

rat. U oktobru 1939. Sovjetski Savez je postavio snažne garnizone u

Litvaniji, Letoniji i Estoniji i od Finske zatražio deo teritorije

zbog obezbeđenja Lenjingrada (Sankt Peterburg) i zaštitu murmanske

pruge. Pošto je to vlada u Helsinkiju odbila, sovjetska armija je

prodrla u Finsku. Posle proboja fronta 12. marta 1940. potpisan je

mir kojim je Sovjetski Savez dobio tražene oblasti.

        1942 - U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovano

Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije i 54

delegata izabrala su Izvršni odbor AVNOJ-a s dr Ivanom Ribarom na

čelu. Bila je to neka vrsta vlade na oslobođenim teritorijama do

Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. koje je izabralo Nacionalni

komitet.

        1949 - Indija je prihvatila ustav kojim je ta zemlja

ustrojena kao federalna republika u okviru britanskog Komonvelta.

        1952 - Umro je švedski istraživac i putopisac Sven Anders

Hedin, koji je predvodio ekspedicije u Tarimskoj kotlini, Sinkjangu,

na Tibetu, u Mongoliji i u području Himalaja. Dela: "Kroz azijske

pustinje", "U srcu Azije", "Južni Tibet", "Transhimalaji", "Kopnom

u Indiju", "Na velikoj plovidbi", "Od pola do pola".

        1965 - Francuska je lansirala svoj prvi veštački satelit.

        1967 - U poplavama u centralnom Portugalu poginulo je

najmanje 250 osoba.

        1968 - Umro je nemački pisac Arnold Cvajg, čija su dela -

na osnovu iskustva stečenog u Prvom svetskom ratu - prožeta

antimilitarizmom, gorkom ironijom i kritičkom analizom društvenih

odnosa. Dela: romani "Slučaj narednika Griše", "Mlada žena godine

1914.", "Verdensko vaspitanje", lirska proza "Novele o Klaudiji".

        1970 - Jedan bolivijski slikar, obučen kao sveštenik,

pokušao je u glavnom gradu Filipina Manili da ubije papu Pavla VI,

ali nije uspeo.

1975 - Televizija Novi Sad počela da emituje program iz 

novoizgrađenog zdanja na Mišeluku. U Radiju Novi Sad odluka o 

stvaranju televizije doneta je 1971. Naredne 1972. odgovarajuću 

odluku na tu temu donela je Skupština Vojvodine.

        1978 - Muslimanski verski lideri i političari koji su

nastojali da obore šaha Rezu Pahlavija proglasili su generalni

štrajk kojim je Iran paralizovan.

        1979 - Pad pakistanskog "Boinga 707" u Saudijskoj Arabiji

nije preživeo niko od 156 putnika i članova posade.

        1986 - Iranska raketa koja je pala u irački glavni grad

Bagdad ubila je 48 civila.

        1987 - Tajfun je usmrtio 270 Filipinaca i razorio oko

14.000 kuća.

        1990 - Savet bezbednosti UN odobrio je mirovni plan za

Kambodžu.

        1993 - Prvi generalni štrajk u Belgiji posle pola

veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na

pregovore sa sindikatima.

        1998 - U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog

predsednika Đanga Cemina, Japan je izrazio "duboko kajanje" zbog

akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.

        2000 - Republikanac Džordž Buš Mlađi proglašen je

pobednikom u Floridi, više od 20 dana posle predsedničkih izbora

u SAD i mučnog natezanja koje je usledilo, pošto je prebrojavanje

glasova u toj američkoj državi prekinuto na osnovu sudske odluke.

Elektorski glasovi sa Floride (njih 25) presudno su uticali da

kandidat republikanske stranke Buš bude proglašen predsednikom

SAD.

        2005 - Umro je srpski arhitekta Ivan Antić, član

Srpske akademije nauka i umetnosti. Dela: Muzej savremene

umetnosti (Beograd), kompleks sportskog centra "25. maj"

(Beograd), Dom pionira sa zgradom RTV Beograd, Dom sportova

"Pinki" (Zemun), kompleks zgrada "Jugopetrola" i hotela "Hajat"

(Beograd), Republički SUP u Kneza Miloša (Beograd), Spomen

muzej u Kragujevcu - Šumarice, hotel "Breza" (Vrnjačka Banja),

hotel "Narvik" (Kikinda).

        2006 - Švajcarci su na referendumu odlučili da pruže

ekonomsku pomoć najnovijim članicama Evropske unije u visini od

milijarde franaka (620 miliona evra), čime je nastavljena bliska

saradnja ove zemlje sa EU. Većina građana s pravom glasa u 26

švajcarskih kantona podržala je taj predlog, a najveću podršku

dobio je u gradovima na francuskom govornom području.

        2008 - Stanovnici Grenlanda izjasnili su se, na

referendumu, za veći stepen autonomije. Ova odluka ocenjena

je kao korak ka verovatnoj nezavisnosti tog ostrva od Danske.

Za ovakvu odluku glasalo je 75 odsto izašlih na referendum.

Grenland od 1979. uživa autonomiju, a novom odlukom stepen

autonomije je znatno podignut.

        2008 - Savet bezbednosti UN podržao je izveštaj

generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a 

i raspoređivanju statusno neutralnog Euleksa, na osnovu 

sporazuma sa Beogradom.

        2008 - U Mumbaju, u Indiji, dogodila se serija

terorističkih napada na više lokacija. Napadači, njih 25,

naoružani automatskim oružjem, najpre su počeli da pucaju na

posetioce popularnog kafea u centru Mumbaja, poznatom kao

sastajalište stranaca a potom su upali u dva najluksuznija hotela

u gradu "Tadž Mahal" i "Oberol" i deo gostiju su zadržali kao

taoce. U napadu je poginulo najmanje 195 osoba, a povređeno

više od 327.

        2012 - Preminuo je Džozef Marej, hirurg koji je izveo 

prvu uspešnu transplantaciju bubrega i kasnije dobio Nobelovu 

nagradu za svoj rad. Marej i njegov tim uspešno su 1954. presadili 

bubreg koji su uzeli od jednog blizanca i dali ga drugom, otvorivši 

tako novo polje u medicini. Marej je medicinsku karijeru počeo 

1940-ih posle diplomiranja na Harvardu a nakon rada s ranjenicima 

u Drugom svetskom ratu zainteresovao se za tansplantacije.

        2013 - Psaltir objavljen 1640. poznat kao Bej knjiga psalama, 

prodat je na Sotbijevoj aukciji, na Menhetnu, za 14,2 miliona dolara, 

postavši tako aukcijski rekord za štampanu knjigu. Za Bej psaltir 

se veruje da je prva knjiga odštampana na teritoriji današnjih SAD. 

Knjigu su u Kembridžu, Masačusets, štampale puritanske vođe 

Masačusets Bej kolonije 1640. godine. Aukcijski rekord za knjigu 

drži Da Vinčijev Kodeks, njegova lična beležnica, prodata na 

Kristijevoj aukciji 1994. za 30,8 miliona dolara.

2018 - Umro je Bernardo Bertoluči, italijanski filmski 

reditelj i scenarista. U mladosti, želeo je da se bavi književnošću, 

poput oca koji je bio pesnik. Otuda je studirao na Fakultetu moderne 

literature u Rimu, ali nikada nije diplomirao, pošto je 1962. režirao 

svoj prvi film, za koji je scenario napisao Pjer Paolo Pazolini, "La 

commare seča". Zapažen je filmom "Poslednji tango u Parizu" 1972, a 

svetsku slavu stekao je kada se 1976. pojavio film "1900" ("Dvadeseti 

vek"). Drugi filmovi: "Konformist", "Poslednji kineski car", "Mali 

Buda", "Ukradena lepota", "Sanjari".

2019 - Prilikom zemljotresa koji se dogodio u Albaniji, jačine 

6,4 stepeni po Rihterovoj skali, nedaleko od Drača, s epicentrom 12 km jugozapadno od Mamurasa, 51 osoba je poginula a više od 3.000 je povređeno. Približno 14.000 objekata je razoreno ili oštećeno.