Dogodilo se na današnji dan

      Danas je subota, 30. novembar, 

335. dan 2024. Do kraja godine ima 31 dan. 

   1508 - Rođen je italijanski arhitekta Andrea Paladio.

Razvio je arhitektonski stil zasnovan na klasičnim principima

rimskog graditeljstva. Jedan je od najznačajnijih predstavnika

kasne renesanse. Odlikovao se izvanrednim smislom za monumentalnost

i funkcionalnost građevine. Gradio je crkve, palate, vile, vojne

objekte, parkove i šire urbanističke celine, najviše u Vićenci 

i Veneciji, uključujući čuvenu vilu Rotonda kod Vićence i crkvu

Rotendore u Veneciji. Teorijske stavove objavio je u znamenitom delu

"Četiri knjige o arhitekturi".

        1667 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Džonatan

Svift, jedan od najoštroumnijih kritičara ljudskih naravi i

poroka. To je posebno izraženo u njegovom glavnom delu "Guliverova

putovanja", u kojem je, u izmišljenom svetu Liliputanaca, divova i

smešnih naučnika, prikazao društvene prilike Engleske. Imao je

tegoban lični život koji je za posledicu imao gorčinu, pesimizam

i prezir prema svetu koji ga je okruživao. Ostala dela: politički

spisi "Suknareva pisma", satire "Bitka knjiga", "Priča o buretu".

        1718 - Poginuo je švedski kralj Karl XII, koji se tokom

vladavine od 1697. do pogibije 1718. prilikom invazije na Norvešku,

posvetio gotovo isključivo ratovanju. Započeo je 1700. veliki

severni rat protiv Rusije, Poljske, Danske i Pruske, koji je

okončan tek tri godine posle njegove smrti. Potukao je Dance 1700.

i iste godine naneo težak poraz armiji ruskog cara Petra Velikog u

bici  kod Narve, potom je uspeo da s poljskog prestola zbaci

Fridriha II Avgusta Jakog, ali mu je Petar Veliki potpuno uništio

armiju 1709. u bici kod Poltave, posle čega je morao da se

privremeno skloni u Tursku. Ruska pobeda i poraz Šveđana bili su

veliko iznenađenje posto je Švedska do tada važila za veliku

silu, a Baltik je praktično bio švedsko unutrašnje more.

        1835 - Rođen je američki pisac Mark Tven. Pravo ime bilo

mu je Semjuel Lenghorn Klemens. Tven je jedan od najvećih humorista

svetske književnosti. U romanima "Pustolovine Toma Sojera", "Život

na Misisipiju", "Pustolovine Haklberi Fina", "Život na dvoru kralja

Artura", kojima je stekao svetsku slavu, prikazao je jedinstvene

životne situacije i autentičan američki stil i govor.

        1838 - Meksiko je objavio rat Francuskoj koja je tri dana

ranije okupirala grad Vera Kruz.

        1853 - Rusija je u Krimskom ratu uništila tursku flotu

ispred crnomorske luke Sinope.

        1872 - Odigrana je prva međunarodna fudbalska utakmica -

reprezentacije Engleske i Škotske igrale su 0:0 u Glazgovu.

1874 - Rođen je Vinston Čerčil, dobitnik Nobelove

nagrade za književnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do

1945.i od 1951. do 1955. Član parlamenta postao je 1900. a od 1905.

do 1921. bio je državni podsekretar za kolonije, ministar trgovine,

unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar rata i

vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar

finansija. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. upozoravao 

je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norveškoj i pada 

Francuske maja 1940. postao je premijer i vođa Konzervativne stranke. 

U maju 1943. uspostavio  je vezu s Vrhovnim štabom NOVJ i potom je 

priznao Partizanski  pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu 

koja se u  Jugoslaviji bori protiv okupatora. Poražen je na izborima 

1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. 

Dela: "Lord Rendolf Čerčil", "Moje afričko putovanje", "Liberalizam 

i socijalni problem", "Istorija svetskog rata", "Marlboro, njegov 

život i doba", "Korak po korak", "U borbu", "Neumoljiva borba", 

"Početak kraja", "Memoari iz Drugog  svetskog rata" (za njih je 

dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego 

tim stručnjaka).

        1900 - Umro je engleski pisac irskog porekla Fingal

O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je opšte poznat po

nepoštovanju društvenih konvencija. Smatrao je da je umetnost 

autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine 

izdržavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je "Baladu o

redinškoj tamnici" i duboko iskren životni obračun "De

Profundis". Posle izlaska iz zatvora 1897. živeo je u Parizu 

u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman "Slika Dorijana Greja", 

komedije "Važno je zvati se Ernest", "Lepeza ledi Vindermir", 

"Idealan muž", zbirka priča "Zločin lorda Artura Sejvila 

i druge priče", drame "Saloma" (na francuskom), "Vera", 

"Vojvotkinja od Padove".

        1928 - Rođen je srpski dečji pisac Dragan Lukić.

Diplomirao je književnost u Beogradu, veći deo radnog  veka

proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda.  Pisao je

pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske  rasprave o

literaturi, vodio tv i radio programe za decu,  uređivao je list

"Zmaj". Dobitnik je niza priznanja za  stvaralaštvo u oblasti

literature za decu. Ukupno je objavio  čak stotinak knjiga poezije

i proze za najmlađe. Dela: "Kako  se kome čini", "Moj praded i

ja", "Ovde stanuju pesme", "Vagon  prve klase", "Fifi", "Kako rastu

nogavice", "Šta tata kaže",  "Od kuće do škole", "Lovac Joca",

"Vožnja po gradu", "Neboder  C17", "Tri gusketara", "Bomba u kafi",

"Nebom grada".

        1939 - Streljan je mađarski revolucionar Bela Kun, vođa

Mađarske revolucije 1919. Prethodno je uhapšen tokom

staljinističkih čistki i na montiranom procesu u Sovjetskom Savezu

osuđen je na smrt. Zarobljen je u Prvom svetskom ratu na Istočnom

frontu 1916. a posle Februarske revolucije u Rusiji 1917. postao je

član Gubernijskog komiteta Ruske socijaldemokratske radničke

partije u Tomsku i potom jedan od rukovodilaca inostranih odreda

Crvene armije. Po povratku u Mađarsku krajem 1918. osnovao je

Komunističku partiju Mađarske. Kad je u avgustu 1919. poražena

Mađarska Sovjetska Republika, proglašena u martu 1919. pobegao je

u Austriju gde je uhapšen, ali je pušten na intervenciju Moskve.

Po povratku u Sovjetski Savez borio se u građanskom ratu protiv

snaga belog generala barona Vrangela, potom je bio član Prezidijuma

Kominterne i rukovodio je Centralnim komitetom Komunističke partije

Mađarske.

        1939 - Više od 20 sovjetskih divizija započelo je napadom

na Finsku - Zimski rat, okončan mirovnim ugovorom u martu 1940.

Finska je tada prinuđena da se odrekne velikog dela Karelije kao i

grada Viborg.

        1955 - Umro je srpski kompozitor Josip Slavenski, profesor

Muzičke akademije u Beogradu, koji je, težeći oblikovanju

nacionalnog izraza, spajao muzički folklor pojedinih balkanskih

naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom. Dela:

"Balkanofonija" za orkestar, "Simfonija Orijenta", za hor i

orkestar, "Pesme moje majke" za glas i gudački kvartet, četiri

gudačka kvarteta, violinski koncert, horovi, sonata za violinu i

klavir.

        1957 - Umro je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik

akademskog realizma. Najveći deo života proveo je u Beču u kojem

je i umro. Izuzetno je vladao slikarskim zanatom i inspirisao se

srpskom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u

Novom Sadu i u crkvi u Dolovu i portretisao više vladara i crkvenih

dostojanstvenika. Radio je i istorijske i folklorne kompozicije,

među kojima se posebno ističu "Seoba Srba", "Proglašenje

Dušanovog zakonika", "Takovski ustanak", "Mačevanje", "Kićenje

neveste".

        1957 - Umro je italijanski operski pevač Benjamino

Đilji, jedan od najvećih tenora 20. veka. Blistao je u operama

italijanskih i francuskih kompozitora i igrao u nizu filmova.

        1975 - Afrička država Dahomej promenila je naziv u Benin.

Dahomej je bio kolonija u sastavu Francuske Zapadne Afrike a 1960.

stekao je nezavisnost.

        1977 - Umro je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan

stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Školovao se i 

u Beču i Parizu. Bio je profesor, novinar, publicista, a od 1928.

zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

(odnosno Jugoslavije) pri diplomatskim predstavništvima na strani.

Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je preko Lisabona

otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U

romanu "Seobe", čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962.

opisivao je tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje

Evrope i Južne Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim

osnovama. Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevaziđenim.

Ostala dela: romani "Dnevnik o Čarnojeviću",  "Kap španske krvi",

"Kod Hiperborejca", "Roman o Londonu", pesme  "Lirika Itake",

"Lament nad Beogradom", novela "Priča o muškom", drame "Maska",

"Konak", "Nikola Tesla", putopisi "Ljubav u Toskani", "Knjiga o

Nemačkoj", "Naša nebesa", "Naše plaže na Jadranu", "Boka

Kotorska". Po povratku u Beograd objavio je "Embahade".

        1986 - Umro je američki filmski glumac engleskog  porekla

Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komičar u  komedijama

Hauarda Hoksa, ali i kao tumač karakternih rola u  filmovima

Alfreda Hičkoka. Filmovi: "Plava Venera", "Strašna  istina", "Samo

anđeli imaju krila", "Filadelfijska priča",  "Arsenik i stare

čipke", "Osumnjičen", "Ozloglašena", "Dan  i noć", "Majmunska

posla", "Drž'te lopova!", "Sever-severozapad",  "Šarada".

        1989 - Teroristi su ubili zapadnonemačkog bankara Alfreda

Herhauzena.

        1996 - U Beogradu je demonstriralo oko 150.000 ljudi,

protestujući zbog poništenja izborne pobede opozicione koalicije

"Zajedno" na lokalnim izborima.

        1996 - Vlada i pobunjenici u afričkoj državi Sijera Leone

potpisali su sporazum o okončanju šestogodišnjeg građanskog

rata.

        1999 - U moru pored istočne obale Kine potonuo je

putnički brod. Nesreću su preživele samo 22 osobe od 302 koliko 

se nalazilo na brodu u trenutku nesreće. 

        2002 - Turska je nakon 15 godina privremenih mera ukinula

vanredno stanje na jugoistoku zemlje u zoni u kojoj deluju kurdski

pobunjenici. Procenjuje se da je od početka pobune ukupan broj

žrtava premašio 30.000.

        2007 - Prilikom pada putničkog aviona privatne turske

kompanije "Atlas Džeter" poginulo je 56 lica, od čega sedam

članova posade. Avion se srušio u planinama, u blizini grada

Isparta, oko 150 kilometara severno od poznatog turističkog  centra

Antalije, na jugu Turske. Uzleteo je u Istanbulu a nestao je sa

radarskih ekrana neposredno pred sletanje na aerodrom "Sulejman

Demirel" u Isparti.

2009 - Evropska unija ukinula je vize za građane 

Srbije.

        2009 - Preminuo je Milorad Pavić, srpski književnik  

i naučnik, akademik i član niza međunarodnih naučnih i 

literarnih asocijacija. Njegov "Hazarski rečnik" doneo mu je 

globalnu popularnost. Bio je profesor Filozofskog fakulteta u 

Novom Sadu i Beogradu, sa osnovnim interesovanjima vezanim za 

istoriju kulture Srba, posebno za srpsku književnost baroka, 

klasicizma i predromantizma. I pored velikog značaja njegovih 

naučnih radova postao je poznat zahvaljujući poznim književnim 

radovima. Prevođen je širom sveta, na više od 30 jezika.

2018 - U Podgorici je Skupština Crne Gore, nakon žustre 

polemike, usvojila predlog rezolucije vladajuće većine kojom se 

odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine o prisajedinjenju 

Crne Gore Kraljevini Srbiji proglašavaju ništavnim. Odluku je 

podržalo 46 poslanika, dok je 15 bilo protiv.

2021 - Barbados je postao republika. Pod vlašću Londona 

karipsko ostrvo Barbados nalazilo se od 1627, a suverenost je steklo 

1966, ali je ostalo pod britanskom krunom. Proglašenjem republike 

Barbados nije istupio iz Komonvelta.

2023 - Najmanje 57 novinara i drugih medijskih radnika ubijeno 

je tokom sukoba između Izraela i Hamasa, objavio je međunarodni "Komitet 

za zaštitu novinara" (CPJ), nevladina organizacija iz SAD. Po njima od 

početka ratnog sukoba, tokom nepunih dva meseca, poginulo je 50 

palestinskih novinara, četiri izraelska i tri libanska. Dok je 11 

novinara povređeno, troje se vodi kao nestalo, a 19 je uhapšeno.