Da se nikada ne zaborave: Zlata Petković

 Zlata Petković je bila srpska glumica, kao i bivša Mis Jugoslavije. Bila je supruga kompozitora Aleksandra Sanje Ilića.

Zlata Petković je rođena u Svrljigu 11. februara 1954. Osnovnu školu završila je u Smederevu, a gimnaziju je pohađala u Smederevu i vanredno u Zagrebu.

Nakon jedne audicije 1970. Zlati je ponuđeno da učestvuje na izboru za najlepšu tinejdžerku Jugoslavije u Zagrebu, na kom je izabrana za prvu pratilju, što joj je omogućilo da ode na svetski izbor za najlepšu tinejdžerku u Tokiju, na kom je izabrana za Mis fotogeničnosti.

Učestvovanje na izboru za najlešu tinejdžerku joj je donelo i prvu filmsku ulogu u filmu Milana Jelića „Bubašinter“.

1971. godine učestvovala je na izboru za Mis Jugoslavije koja je ludela za njenom lepotom.

Iako je s roditeljima, majkom Milicom i ocem Borislavom živela i odrastala u Nišu, spletom okolnosti rođena je u Svrljigu. U zimu 1954. godine, majka Milica je došla u Svrljig da obiđe muževljeve roditelje, gde je i morala da ostane zbog velikog nevremena i snega.

Tako je i Zlata rođena baš u ovom gradu, a ona je tokom celog svog života, u svim intervjuima i razgovorima, isticala da je Svrljižanka i da voli svoj Svrljig.

Poznata glumica ima sinove Gvozdena i Andreja, a tri decenije bila je u srećnom i uspešnom braku sa kompozitorom Aleksandrom Sanjom Ilićem. Svoju ljubav prema Svrljigu prenela je i na svoju decu, koji stalno dolaze u ovaj grad na jugu Srbije. Oni su bili pre nekoliko godina na otkrivanju spomenika u centralnom parku u Svrljigu.

Zlata Petković je 1971. godine proglašena za mis Jugoslavije, a u Tokiju iste godine dobila je titulu mis fotogeničnosti sveta. Televizijska publika je najviše pamti po ulozi Marije u TV seriji "Povratak otpisanih".

"Za ljubav sa Zlatom krivac je jedna dečja priredba. Ljubav je trajala 30 godina. Otišla je kako je otišla... Nije moralo tako da desi... Nisam stigao ni da joj kažem koliko je volim. Pala je samo i otišla u bolnicu. Lekari su je držali u veštačkoj komi, ali joj nije bilo spasa.

Kod glumaca je problem što ih sve pamte po jednom liku. Moja Zlata nije htela da bude samo Marija iz "Otpisanih". Ona je vodila više računa o nama nego o svojoj karijeri. Kad sam je pitao zašto to radi, odgovorila mi je: "Meni su najvažnije svari moja deca, muž i kuća." Mogla je njena karijera da bude veća, ali ona nije htela nikako da se obnaži na filmu. Ona je imala ideju kako će to da gradi i niko nije mogao da je odvrati", ispričao je svojevremeno njen suprug Sanja Ilić.

Zlata je glumu upisala u Beogradu u klasi Ognjenke Milićević.

"Posle toga sam na beogradskoj Akademiji dramskih umetnosti položila prijemni u klasi Studirala sam sa Bogdanom Diklićem, Radošem Bajićem, Lazom Ristovskim, Slavoljubom Fišekovićem, Ivanom Klemencom, Srđanom Dedićem, Snežanom Savić, Ljiljanom Stjepanović, Gordanom Kosanović i Gordanom Pavlov. Bila je to odlična klasa i mnogo smo se družili. Više vremena provodili smo zajedno nego sa svojim porodicama. Sećam se kako sam sa Diklićem spremala ispite, ja sam čitala, a on je slušao.

A posle prve godine studija, Zlata je zaigrala i ulogu mame jer je u julu 1973. sa devetnaest godina donela na svet prvog sina Gvozdena, a u tom braku o kome je retko govorila ostala je deset godina.

- Gvozden i njegov otac ne vole da se eksponiraju, tako da ni ja ne pominjem ime svog prvog supruga. Bila je to studentska ljubav. Moji su bili protiv toga da se tako mlada vežem i udam, a ja sam, kao i svako u tim godinama, radila po svome. Bila sam zaljubljena i srećna. U tom trenutku želela sam dete i rodila sam ga - rekla je u jednom od poslednjih intervjua.

Zlatu svi pamte kao ilegalku Mariju.

- Aca Đorđević pozvao me je da glumim u filmu, a kasnije i seriji "Otpisani". Sećam se da mi je predočio kako me čeka neverovatna popularnost, što tada nisam ozbiljno shvatila. Snimali smo godinu dana, svaku epizodu po jedan mesec, kao film. Bilo je to fenomenalno iskustvo jer sam na početku karijere dobila priliku da radim sa bardovima našeg glumišta. Dok smo snimali, nismo bili svesni šta u stvari radimo i šta će ta serija značiti i za domaću kinematografiju i za svakog od nas ponaosob. Godinama nakon toga poistovećivali su me sa likom Marije Simeunović, a gde god sam putovala ljudi su me prihvatali sa oduševljenjem. Ali ova uloga bila je mač sa dve oštrice, pošto me dugo posle nje niko nije zvao da snimam nešto novo. Reditelji su se plašili da će publika u meni i dalje videti Mariju.

Bila je jedno od omiljenih TV lica, a pošto je pripadala prvoj postavi zabavljača, nastupala je i za Josipa Broza Tita, što je u to vreme bila velika privilegija. Početkom osamdesetih sa Predragom - Cunetom Gojkovićem i Predragom Živkovićem Tozovcem vodila je tada najpopularniji šou Folk parada koji je snimala sve do dana pred svoj drugi porođaj, kada je sa arhitektom i poznatim muzičarem Sanjom Ilićem dobila drugog sina Andreja.

Poslednje tri decenije najviše je radila u pozorištu, svom matičnom Jugoslovenskom dramskom, i drugima, što joj je uvek i bila želja. Neretko je odbijala uloge zbog čega su mnogi mislili da se povukla iz sveta glume, a njene poslednje role bile su u serijama "Ljubav i mržnja", "Selo gori a baba se češlja" i u predstavi "Život u tesnim cipelama" Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru.

- Shvatila sam da me ima previše i da to može da bude kontraproduktivno. Došlo je do zasićenja, ali i do pada kvaliteta filmova i serija. Mnoge sam uloge odbijala, a kako sam bila u poziciji da biram, nijednog trenutka nisam se dvoumila da li da uđem u nešto iza čega ne bih mogla da stojim. Posvetila sam se pozorištu i putujućim trupama. Sve ove godine radim u onoj meri koliko mi odgovara, pa mi je čudno kada me ljudi pitaju zašto me nema. Čim vas nema na televiziji, kao da ne postojite. A ja sam vrlo određena u svojim htenjima i prioritetima. Nikada nisam jurila ni za čim i mislim da je to velika prednost, nisam bila pod pritiskom da nešto moram. Radila sam samo ono što sam htela i volela - bila je iskrena glumačka heroina.