Da se nikada ne zaborave: Radivoj Korać

 Radivoj Korać je rodjen u Somboru 5 Novembra 1938 godine. Ime nosi po dedi svesteniku poreklom

iz Like. Otac Bogdan, sluzbenik poste u Somboru upoznaje majku Zagorku I vencavaju se 1937

godine.

Osim Radivoja dobijaju I drugog sina Djordja 1940 godine. Pocetkom rata otac Bogdan je poslat u

zarobljenistvo u Italiju, majka sa mladjim bratom biva prognana I posle putesestvija stize u Vrhovine u Liku gde je baka vec odvela Radivoja. 

Tokom rata im je kuca u Lici zapaljena I majka je sa dvoje dece pobegla u Zagreb kod rodjaka da bi

otac Bogdan nakon bezanja iz Italijanskog logora otisao u partizane. Na zalost pedesetih godina,

proglasen za Infombirovca, otac zavrsava u zatvoru na Golom otoku gde provodi dve godine.

Radivoje se sa kosarkom upoznao tek u 12 godini (1950 godine) na letovanju u Karlovcu kod daljih

rodjaka kada se susreo sa kosarkaskim igralistem u dvoristu Fiskulturnog doma. Posmatrao je

treninge i bio fascininiran igrom. Prvi put je pozvan da igra za skolsku ekipu u trecem razredu

gimnazije zbog visine, po sopstvenoj prici imao je nevidjenu tremu I nije postigao niti jedan kos. Kako

je stanovao u Takovskoj ulici u blizini terena OKK Beograda, posle skolskog takmicenja odlazi na

trening, ispostavice se kluba koji ce voleti do kraja zivota. 

Prvu utakmicu za OKK Beograd igra kao junior protiv Jedinstva iz Zemuna u Sali starog DIF-a, ulazi

dva minuta pre kraja utakmice I postize prvi kos za svoj klub. Nikada ga nece zaboraviti.

Trener mu je bio Dragoljub Glisić koji je svojevremeno izjavo da je Korać delovao nekako nezgrapno,

ali po koncentraciji i zelji za ucenjem bilo mu je jasno da se u njemu krije veliki talenat.

Dobio je broj pet kad je poceo da igra u OKK Beogradu i to je Koraća izuzetno obradovalo jer je

rodjen 5 novembra.

Prvi put kada su postali juniorski prvaci Srbije pobedivsi Zvezdu I Partizan, na jednoj utakmici protiv

Pancevaca rezultat je bio 33:28 za OKK Beograd i Korać je postigao svih 33 poena.

Solidno je igrao fudbal, rukomet (nastupao je za Beograd sa Karaburme), stoni tenis, sah, na

junirskom prvenstvu u atletici je pobedio u skoku u vis kao i na armijskom prvenstvu kada je sluzio

vojsku. Atletiku je smatrao najznacajnijim dodatnim sportom za kosarkase jer se tako razvija

skocnost, brzina, refleksi, snaga i izdrzljivost.

Vec 1956 godine Korać nastupa za prvi tim OKK Beograda na kvalifikacijama u Ivangradu zajedno sa Slobodanom Gordicem sa kojim je bio komsija u Takovskoj ulici I OKK Beograd  se vraca iz druge u prvu saveznu ligu. Trener Montaznog iz Zagreba Ivan Arapovic na tim kvalifikacijama mu daje nadimak Žućko zbog ridje kose I taj nadimak mu ostaje do kraja zivota I do danasnjih dana. 

Krajem 1956 godine tada vec afirmisan igrac i kasnije reprezentativac I jedan od najboljih igraca

Partizana svih vremena Radovan Bata Radović odlazi u Partizan I otvara se mesto za junore Koraća I

Gordića koju ulaze u prvi tim OKK Beograda I ispostavice se uz pomoc jos nekolicine igraca formiraju

tim koji dominira zajedno sa Olimpijom u sledecoj dekadi Jugoslovenske kosarke. 

Od 1957 do 1967 nastupa za OKK Beograd, ukupno 11 seniorskih sezona ukljucujuci I sluzenje vojnog

roka, postize 5.796 koseva na prvoligaskim utakmicama, u proseku neverovatnih 35,3 kosa po

utakmici. Odigrao je 164 utakmice u Prvoj saveznoj ligi za OKK Beograd.

U tom period OKK Beograd je osvojio 4 puta prvenstvo Jugoslavije, dva puta bio pobednik kupa

Jugoslavije I igrao tri puta polufinale Kupa Evropskih Sampiona. 

Utakmica domaceg prvenstva koju pamti je protiv Olimpije u Ljubljani 1964 godine koja je odlucila

sampiona. Tri produzetka, OKK pobedjuje 113:109 a Korać postize jedan od kljucnih koseva iz okreta

na kraju napada skoro sa centra. 

Nikada nije zaboravio cuveni revans sa Real Madridom 1965 godine koji je OKK Beograd dobio sa

113:99, Korać postigao 60 koseva, OKK Beograd jurio razliku iz prve utakmicec iz Madrida koja je

izgubljena sa 84:61 igrajuci bez Nikolića I Gordića u Madridu. Na dvadeset razlike Korać koji je bio

gotovo nepogresiv sa linije slobodnih bacanja promasuje dva slobodna bacanja I OKK Beograd ne

uspeva da nadoknadi razliku.

Na putu ka tom polufinalu Kupa Evropskih sampiona postize protiv Alvika iz Stockolma 99 koseva u

pobedi OKK Beograda od 155:57

U tom period OKK Beograd, Olimpija iz Ljubljane predvodjena fantasticnim Ivom Daneuom I Zadar iz

Zadra sa Cosićem I Djerdjom su se smenjivali na vrhu Jugoslovenske lige, OKK Beograd je bio drugi

1962, delio od 3 do 5 mesta 1957, bio treci 1961 I 1965 godine. 

1960 godine kada je OKK Beograd po drugi put postao prvak Jugoslavije Korać je imao nestvaran

prosek od 39,1 kosa po utakmici

Protiv Mladosti iz Zagreba u Zagrebu 1962 godine je postigao 74 poena.

Postigao je 31 put 40 i vise poena, 11 puta 50 I vise poena, 3 puta 60 I vise poena a jednom vise od

70 poena na utakmici.

Sedam puta je bio prvi strelac Jugoslovenskog prvenstva, Radmilo Mišović je bio 5 puta a Dražen

Petrović 4 puta.

Kosarkasi OKK Beograda su ziveli kao porodica, skupljali su se na Žućkovom cosku, preko puta kafane

“Ruski car” gde je danas spomen tabla. Islo se u restoran Vidin Kapija, bife Narodnog pozorista,

odlazilo se na koncerte sto je Korać organizovao. Po recima bivseg predsednika OKK Beograda

Miodraga Trgovčevića Šeme ni jedan sportski tim nije bio tako moralno cvrst I duhom zdrav kao OKK

Beograd tih godina.

Krajem 1967 OKK Beograd igra protiv Ignisa u Italiji, za plasman na Interkontinentalni kup, gubi pola

kosa I to je poslednja utakmica Koraća u dresu OKK Beograda.

Studirao je Elektrotehniku, propustio pola sezone 1961 godine zeleci da se posveti fakultetu ali je

Bora Stankovic uspeo da ga nagovori da se vrati kosarci. Apsolvirao je na fakultetu ali ga nije zavrsio,

zeleo da ga zavrsi kad zavrsi sa kosarkom.  

Sluzeci vojsku u Osjeku bio je proglasen najboljim vojnikom, bio je najbolji nisandzija u garnizonu i

ucestvovao na svearmijskom prvenstvu u skoku u vis.

Korać je svojevremeno izjavio “Slobodno mogu reci da sam se rodio u kosarkaskom klubu, u njemu

sam proveo svoje najlepse dane, moj klub je moja mladost, srecan sam sto se moj klub zove kao

moj grad, verujem da cu se na kraju opet njemu vratiti, gde god sam se nalazio uvek me je nesto

vuklo mom Beogradu”. 

Sezonu 1967 – 1968 igra za Belgijski Standard iz Liege, osvaja prvenstvo Belgije i biva najbolji strelac

Belgijskog prvenstva. Jednom prilikom je bio gost u TV emisiji kada su ga iznenadili sa pitanjem koliki

mu je procenat suta slobodnih bacanja, kada je Korać odgovorio oko 80 posto, odjednom su voditelji

izneli kos na scenu I zamolili Koraća da sutira slobodna bacanja. Pogodio je 100 slobodnih bacanja za

redom kada su voditelji prekinuli sutiranje. Kako je sutirao sa dve ruke, iz cucnja, sto ga je naucio

Bora Stanković, to je atrakcija bila jos veca.

Sezonu 1968 – 1969 igra za Italijansku Petrarku iz Padove, opet je najbolji strelac ovaj put

Italijanskog prvenstva sa prosekom od 26,9 koseva po utakmici. 

Nepogresivo je citao protivnike, vreme i prostor, pravovremeno se demarkirao, redovno su ga cuvala

dvojca igraca. Nenametljivost u igri kao i u svim drugim prilikama bila je tako savrsena jer je bila deo

njegove prirode. Slobodna bacanja je izvodio iz « lonca » sa dve ruke iz cucnja.

Ranko Žeravica je jednom prilikom izjavio da boljeg strelca od Koraća do danas nije video. Bio je krilni

centar, nije imao narociti skok, koseve je davao iz reketa, zahvaljujuci driblingu I brzom

neuhvatljivom izbacaju, sjajan ulaz, izvanredan u duel igri. Koristio je telo da stekne prednost sto su

mnogi u to vreme ocenjivali kao faul i prigovarali. Umeo je da odigra i odbranu kad treba.

Prvi put je zaigrao za reprezentaciju 1958 godine da bi igrao bez prekida do 1969 godine.

« Igrati za drzavni tim san je svakog sportiste. Nisu to obicne igre, tada se svira himna zemlje cije

boje branis, to treba doziveti. To je ushicenje, podstrek za jos vece napore, za zalaganje da se

postigne jos jedan kos. To je neraskidivo drugarstvo sa ostalim clanovima reprezentacije. To je

bezbroj prijatelja sirom sveta ».

Olimpijada u Rimu 1960 godine

Ivo Daneu, Radivoj Korać, Nemanja Djurić, Slobodan Gordić, Miodrag Sija Nikolić

Nikada nije imao idola, nikoga nije kopirao, u Jugoslaviji je smatrao da su Nemanja Djurić i Trajko

Rajković neprikosnoveni na svojim pozicijama a da je Ivo Daneu nas najbolji igrac. Interesantno je da

su Korać i Daneu bili okosnice reprezentacije Jugoslavije, veliki prijatelji i zajedno kreatori svih

uspeha reprezentacije Jugoslavije. Igrajuci dosta protiv Amerikanaca video je i izuzetno cenio Oskar

Robertson, Vilt Chemberlen i Dzeri Lucas

Bio je veliki igrac, jos veci covek, izuzetno vaspitan i obrazovan. Drzao je raspolozenje, na

treninzima je prednjacio, upornost i odgovornost su se granicili sa fanatizmom. On je time vrsio

dragocen uticaj na ekipu, mobilisao okolinu, obevazivao na ozbiljnost, i teznju ka sportskom cilju,

uvek ka pobedi. Bio je dragoceni sportski i moralni oslonac za ekipu.

Bio je stidljiv, diskretan, lepo obrazovan, prijatan, druzeljubiv, voleo je kosarku, pozoriste,

knjizevnost, slikarstvo ali I elektrotehniku. Muzika mu je bila duhovna hrana, obozavao je ploce

(doneo je prvu plocu « Beatles » u Beograd, muzika pustena u emisiju Radio Beograda), voleo je

operu, i simfonijsku i modernu.

Prijem kod Predsednika Tita posle Olimpijade u Meksiku 1968 godine

Voleo je sportsku garderobu, dzemperi su mu bili slabost, Miro Cerar mu je bio olicenje uzornog

sportiste, druzio se sa nasim jedinim dobitnikom Nobelove nagrade za knjizevnost Ivom Andricem.

Voleo bioskop, voleo da gleda hokej na ledu, fudbal, da cita knjige.

Igrao je za reprezentaciju Jugoslavije preko 160 utakmica, postigao preko 3.200 poena sa prosekom

od preko 20 poena po utakmici.

Evropsko prvenstvo 1959, 9 mesto, najbolji strelac Evropskog prvenstva sa 27,6 poena po utakmici

Olimpijske igre 1960, 6 mesto, najbolji strelac Olimpijskog turnira sa 23, 6 poena po utakmici

Evropsko prvenstvo 1961, Srebrna medalja, najbolji strelac Evropskog prvenstva sa 24 poena po

utakmici

Evropsko prvenstvo 1963, Bronzana medalja, najbolji strelac Evropskog prvenstva sa 26,4 poena po

utakmici

Svetsko prvenstvo 1963, Srebrna medalja, najbolji strelac Jugoslovenskog tima sa 16,4 poena po

utakmici

Olimpijske igre 1964, 7 mesto, učestvovao uprkos povredi

Evropsko prvenstvo 1965, Srebrna medalja, najbolji strelac Evropskog prvenstva sa 21,9 poena po

utakmici

Nezvanicno Svetsko prvenstvo 1966, Zlatna medalja, najbolji strelac Jugoslovenskog tima

Svetsko prvenstvo 1967, Srebrna medalja, najbolji strelac Jugoslovenskog tima sa 14,6 poena po

utakmici

Olimpijske igre 1968, Srebrna medalja, drugi najbolji strelac Jugoslovenskog tima sa 12,6 poena po

utakmici

Igrao je na 3 Olimpijade (jedna srebrna), 2 Svetska (dve srebrne) i 4 Evropska (2 srebrne i bronzana)

Igrao je na 5 Balkanijada, 1961, 1962, 1963, 1964 i 1967 i na svih pet osvojio zlatnu medalju

Detalj sa utakmice Jugoslavija – Selekcija USA na Tasmajdanu 1964 godine; Korać vs Russell

Posle poraza na Svetskom prvenstvu u Rio de Žaneiru 1963 godine, drzavni vrh USA je smatrao da je

četvrto mesto debakl, predsednik USA Džonson je naložio državnom odeljenju da hitno uradi nešto

kako bi pokazao ostatku sveta pravu vrednost američke košarke, posebno u zemaljama koje su

smatrane da se nalaze iza gvozdene zavese. Predsednik Džonson našao je vremena da bude domaćin

pažljivo odabranog tima u Beloj kući u sred predizborne kampanje i prosledi poruku da treba da se

predstavlja americka kosarka na najbolji mogući način.

Red Auerbah, tada trener najbolje NBA ekipe Boston Celtics, je imenovan da vodi tim koji je zapravo

bio prvi Dream Team: Bil Russell (Boston), Tom Hajnson (Boston), K. C. Džons (Boston), Oskar

Robertson (Cincinnati), Jerry Lucas (Cincinnati), Bob Petit (Saint Luis), Tom Gola (Njujork) i Bob

Cousy.

U knjizi koja je objavljena u 2004, Red Auerbah je posebno obraćao pažnju na utakmice sa

Jugoslovenskim timom na Tasmajdan, 29 i 30 maja, 1964 godine, prvog dana konačni rezultat je bio

98:51 za USA (Robertson – 30 poena, Lucas – 26, Korać – 22); drugog dana 100:52 za USA, čak i bez

povređenog Billa Russel (Cousy – 25, Lucas – 22, Korać – 16). Pre prvog meča Auerbah je skrenuo

paznju Bil Russel "bolje bi ti bilo da ne pustiš Koraca da poentira" Auerbah je rekao da samo Korać

moze da igra u NBA od svih igrača koje je video na turneji.

Aleksandar Nikolić, Radivoj Korać, Borislav Stanković Branislav Rajačić na klupi OKK Beograda

Trenirali ga dva trenera koji su primljeni u "Naismith Hall of Fame" i "FIBA Hall of Fame" Borislav

Stanković i Aleksandar Nikolić

Radivoj Korać je primljen u FIBA Hall of Fame 2007 godine prilikom prve inaguracije.

Odigrao je poslednju utakmicu u Sarajevu 1 juna za reprezentaciju Jugoslavije protiv selekcije Bosne i

Hercegovine, pobedila je Jugoslavija sa 131:93, Žucko je bio najbolji strelac utakmice sa 35 poena.

Sutradan je kolima krenuo za Beograd da bi doziveo saobracajnu nesrecu dvanaest kilometara od

Sarajeva u selu Kamenica u kojoj je poginuo. Na mestu gde je poginuo je bio podignut spomenik, za

vreme gradjanskog rata u Bosni porusen je, po zavrsetku rata zitelji tog kraja su obnovili spomenik

zajednicki, jer velike licnosti cak i kad nisu medju zivima mire zavadjene. Oni pripadaju svima.

Prvi je sportisti ikada u Jugoslaviji koji je sahranjen u Aleji Velikana na Novom groblju u Beogradu.

Posle njegove smrti Predsednik Jugoslavije Tito je naložio da Korać bude sahranjen sa olimpijskom

zastavom na kovčegu, jer je "Korać bio veći od zemlje koju je predstavljao" (Titove reci) 

„Krajem seste decenije ovog veka, Evropa je u pogledu masovnosti i kvaliteta kosarke dozivela

neizbezan procvat. Jedan od neimara, odnosno nosilaca tog kosarkaskog buma bio je nesumljivo

Radivoj Korać. FIBA je posvetila jedan od kupova ovom mladom coveku blistave karijere“.

William Jones FIBA Generalni Sekretar 1969 godina

„Tragican odlazak svima dragog Žucka ostavio je kod njegovih drugova i poznanika dubok i tezak bol,

jer Radivoj Korać nije bio samo sportski as vec i dobar student, nezan sin, redak drug, cenjena i

simpaticna licnost i izvan sportskih terena. Pripadao je onim ljudima koji privlace oko sebe prijatelje

spontano i iskreno na jedan decacki nacin koji je samo njemu bio svojstven“.

Borislav Stanković

FIBA je osnovala "Korać Cup", međunarodno takmicenje u Koraćevu časti 1971 i isto je trajalo do

2002 da bi Srbija osnovala "Korać Kup" u 2002 kao takmičenje u domaćem kupu i to ime i dalje traje.

U Srbiji su snimljena dva filma o Koraću (jedan dokumentarni film i jedan poludokumentarni film pod 

nazivom “ Žucko, više od igre“, na premijeri filma tadasnji predsednika države Srbije Boris Tadić je

bio prisutan).

U Somboru, u kući gde je rođen postoji obelezje, u Beogradu na mestu gde se druzio sa saigracima

postoji obelezje, 8 ulica u 8 različitih gradova u Srbiji ima ime Radivoj Korać, sportska dvorana u

Beogradu gde je bio otvoren teren OKK Beograda je nazvana "sportski centar Radivoj Korać" gde se

odrzala All Star utakmica 2018 godine kampa „Kosarka bez granica“, zajedničkog projekat NBA i FIBA,

postoje zenski i muski kosarkaski klubovi koji nose ime „Radivoj Korać“.

OKK Beograd nikada vise nije imao dres sa brojem 5 u svom sastavu u cast postovanja prema Koraću.

“Kosarka je za mene bila radost, svaka utakmica dozivljaj za sebe, ljubav samo ljubav“.

Radivoj Korać