Amerika bira predsednika: Počelo zatvaranje birališta

 Milioni birača danas glasaju na izborima za predsednika Amerike na kojima su dva vodeća kandidata bivši predsednik Donald Tramp i aktuelna potpredsednica Kamala Haris. Izbori se smatraju jednim od najneizvesnijih u modernoj istoriji Sjedinjenih Država, a poslednja istraživanja javnog mnjenja, pred otvaranje biračkih mesta, pokazala su da su dva kandidata gotovo izjednačena, dok vodeće svetske kladionice daju neznatnu prednost republikancu.

Očekuje se da će pobednika odrediti nekoliko "kolebljivih" saveznih država u kojima je nemoguće prognozirati ko će odneti više glasova. U pitanju su Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Severna Karolina, Nevada, Arizona i Džordžija.

Izborni sistem u Americi je takav da birači zapravo ne glasaju direktno za predsedničkog kandidata, već biraju elektore (demokrate ili republikance) koji u decembru formalno biraju predsednika. To je čin formalnosti zato što elektori gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata kog su predstavljali na izborima.

Svaka država ima određeni broj elektora kojih je ukupno 538, te je pobednik kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. To znači da na izborima u Americi ne pobeđuje nužno kandidat sa osvojenih najviše glasova na nivou cele zemlje.

Pored predsednika, Amerikanci danas biraju i deo članova Kongresa koji čine Predstavnički dom i Senat, kao i guvernere u 11 saveznih država.

00:27 Neka birališta u "kolebljivim" država radiće duže

Manji broj biračkih mesta u "kolebljivim" saveznim državama radiće duže, saopštili su lokalni zvaničnici, navodeći kao razloge neočekivano vreme čekanja, tehničke i druge probleme.

Među kolebljivim državama koje su u pojedinim okruzima produžile glasanje su Pensilvanija, Džordžija i Severna Karolina.

00:00 Počelo zatvaranje birališta u Americi

U američkim saveznim državama Indijana i Kentaki počelo je zatvaranje biračkih mesta. Reč je o dve države koje tradicionalno glasaju za kandidate republikanaca, pa se tako očekuje da će i ove godine glasati za bivšeg predsednika Donalda Trampa.

23:50 "Večiti kulturni ratovi" koji su preoblikovali političku mapu Amerike

Republikanska i Demokratska stranka su partije koje imaju dve potpuno različite vizije Sjedinjenih Američkih Država, što proizilazi iz duboke podeljene američkog društva. Ono što je, međutim, posebno zanimljivo je činjenica da sve veći broj Amerikanaca glasa protiv svojih tradicionalnih klasnih interesa.

Odgovor na pitanje zbog čega se to dešava traži se u tome što je broj fakultetski obrazovanih Amerikanaca eksponencijalno porastao, sa oko šest procenata u 1950. godini na oko 38 odsto danas. 

Kako je Demokratska partija postajala pretežno stranka onih sa višim obrazovanjem koji su ekonomski napredovali, pa s tim u vezi i oblikovana njihovim senzibilitetom, postajala je i društveno progresivnija. Sve više se oblikovala prema kulturnim, a ne klasnim pitanjima. To je, u stvari, proširilo vrednosni jaz između stranaka, pri čemu je jedna stranka napredovala, dok je druga uglavnom ostajala ista.

23:45 Šta su "kolebljive" države koje će odlučiti pobednika?

U Americi glasa gotovo 250 miliona birača, međutim presudni će biti glasovi u samo sedam saveznih država, takozvanih "kolebljivih" država u kojima je trka najneizvesnija. U pitanju su Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Severna Karolina, Nevada, Arizona i Džordžija.

Reč je o državama koje ne glasaju tradicionalno za demokrate ili republikance, što znači da je nemoguće unapred prognozirati ko će pobediti.

23:40 Kako Amerikanci zapravo glasaju za svog kandidata?

Američki izborni sistem je jedinstven i podrazumeva da birači na glasačkom listiću ne zaokružuju ime predsedničkog kandidata, već takozvanog "elektora". Donald Tramp je način funkcionisanja elektorskog koledža jednom nazvao "katastrofom za demokratiju", a Tomas Džeferson je rekao da on predstavlja "najopasniju mrlju" na američkom ustavu.

Istovremeno, ankete pokazuju da većina Amerikanaca želi da napusti taj sistem i traži direktan način izbora predsednika.

Sam sistem nije do kraja jasan ni mnogim biračima, te se zbog toga u američkoj, ali i svetskoj javnosti postavljaju mnoga pitanja o njegovoj regularnosti, mogućnostima za prevaru, ali i o načinu na koji on uopšte funkcioniše.

23:30 Kada se zatvaraju birališta i šta se dešava posle?

Izbori se održavaju u šest vremenskih zona, što znači da se otvaranje i biračkih mesta odvija postepeno. U većini saveznih država biračka mesta se zatvaraju između 19 i 20 časova, ali u državama poput Indijane i Kentakija mogu se zatvoriti već u 18 časova, dok su u Njujorku otvorena do 21 čas po lokalnom vremenu.

Odmah posle zatvaranja biračkih mesta na dan izbora, glasovi se broje u hiljadama biračkih okruga širom zemlje. Ukoliko su glasački listići na papiru, svaka glasačka kutija se zapečati i transportuje do centra za brojanje. Ako se koriste digitalne mašine, izborni zvaničnici šalju podatke o glasačima u centar za brojanje.

Pravila za obradu i brojanje glasova poslatih poštom razlikuju se od države do države. U 16 saveznih država i Distriktu Kolumbija obrada glasova poštom dozvoljena je tek na dan izbora. U 10 država glasovi poslati poštom mogu se obraditi i brojati pre dana izbora, ali se rezultati objavljuju tek po zatvaranju biračkih mesta.