Koliko je Iran zapravo blizu stvaranja nuklearne bombe

Prvo pitanje na debati kandidata za potpredsednika Amerike odnosilo se na to da li će podržati ili će se protiviti preventivnom izraelskom napadu na Iran. Tim Volc i Džej Di Vens rekli su da "preventivni napad" treba razmotriti je je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja". Međutim, prema rečima stručnjaka, odgovori potpredsedničkih kandidata ukazuju na konfuziju koja postoji u američkoj političkoj javnosti.

Prvo pitanje na debati kandidata za potpredsednika Amerike odnosilo se na to da li će podržati ili će se protiviti preventivnom izraelskom napadu na Iran. Tim Volc i Džej Di Vens rekli su da "preventivni napad" treba razmotriti je je Teheran "drastično smanjio vreme potrebno za razvoj nuklearnog oružja". Međutim, prema rečima stručnjaka, odgovori potpredsedničkih kandidata ukazuju na konfuziju koja postoji u američkoj političkoj javnosti.

"Ne mislim da postoji opasnost od toga da Iran ove godine ispali nuklearno oružje", kaže Hjuston Vud, profesor na Univerzitetu Virdržinija. 

On smatra da će Iranu biti potrebno do godinu dana da napravi oružje kada bude imao dovoljno nuklearnog goriva, a sličnog je stava i Zigfrid Heker, bivši direktor laboratorije u Los Alamosu gde je i nastala prva atomska bomba.

"To bi verovatno trajalo mnogo meseci, a ne nedeljama. Potrebni su napredna metalurgija i inženjering", ističe Heker u izjavi za Njujork tajms.

Izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) iz avgusta ove godine pokazuje da se iranska proizvodnja visoko obogaćenog uranijuma nastavlja, kao i da trenutne zalihe pokazuju da Iranu nedostaje dva kilograma ovog elementa za proizvodnju četiri nuklearne bombe. Kako se navodi, iranske zalihe uranijuma u obliku uranijum-heksafluorida obogaćenog do 60 odsto čistoće, što je blizu otprilike 90 odsto kvaliteta oružja, porasle su za 22,6 na 164,7 kilograma.

Prema merilima IAEA, to je u teoriji samo dva kilograma manje nego što je potrebno da se proizvedu četiri nuklearne bombe, uz dovoljno bogaćanje uranijuma. Istovremeno, u izveštaju se ističe da Teheran nije poboljšao saradnju sa nuklearnim nadzornim telom Ujedinjenih nacija uprkos rezoluciji prema kojoj se to zahteva.

Da su Iranu potrebne jedna do dve nedelje da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma za jedno nuklearno oružje, pokazala je i analiza američkog Kongresa. Međutim, u analizi je istaknuto svedočenje bivšeg načelnika Generalštaba SAD Marka Milija koji je rekao da će Iranu trebati "nekoliko meseci da proizvede nuklearno oružje".

Nuklearna postrojenja u Iranu

Smešten oko 300 kilometara južno od Teherana u provinciji Isfahan, Natanz je glavni centar za obogaćivanje uranijuma u ​​Iranu. Ovde nuklearni program upravlja centrifugama koje obogaćuju uranijum za civilne i, potencijalno, vojne svrhe. Objekat je smešten u podzemnim bunkerima zbog zaštite od vazdušnih udara. Natanz je bio meta nekoliko akata sabotaže pripisanih Izraelu, uključujući upotrebu virusa "Stuxnet", eksplozije i nestanke struje. Sistem protivvazdušne odbrane tog objekta je navodno onemogućen u aprilu.

U gradu Isfahan nalazi se Centar za nuklearnu tehnologiju, što je zapravo fabrika za preradu uranijuma koja priprema radioaktivni materijal za obogaćivanje uranijum. Tamo se uranijum oksid pretvara u uranijum tetrafluorid i uranijum heksafluorid. Reč je o hemijskom jedinjenju koje se koristi u centrifugama za obogaćivanje uranijuma.

Pored toga, u gradu Sagand se nalazi rudnik uranijuma, koji je jedna od retkih javnosti poznatih lokacija za iskopavanja uranijuma u Iranu, a sirovi uranijum iz rudnika koristi se za nuklearni program zemlje. U Bušeru, na obali Persijskog zaliva, nalazi se prva iranska civilna nuklearna elektrana koja se koristi za proizvodnju električne energije i ona se zasad ne koristi u vojne svrhe.

U Teheranu se nalazi Teheranski istraživački reaktor koji se uglavnom koristi za proizvodnju medicinskih radioizotopa koji se koriste u lečenju raka i u nuklearnoj medicini. Istraživački centar je odigrao ključnu ulogu tokom pregovora o nuklearnom sporazumu uz 2015. godine jer bi mogao da se koristi, ne samo u medicinske svrhe, već i potencijalno u vojne svrhe ako se koristi visoko obogaćeni uranijum.

Istraživački centar za nuklearne tehnologije u oblasti poljoprivede i medicine, prema pisanju Dojče velea, nalazi se u Karadžu, u Komu je fabrika za obogaćivanje goriva, u Araku reaktor koji ima potencijal da proizvede plutonijum pogodan za nuklearno oružje, dok se u Parčinu nalazi poligon za testiranje konvencionalnog oružja i projektila, za koji zapadni zvaničnici tvrde da je povezan sa razvojem nuklearnog oružja.

Više faktora ulazi u procenu stvarne pretnje

Iranski nukelarni program ponovo je dospeo u fokus svetske javnosti otkako postoji opasnost od toga da bi Izrael mogao da bombarduje nuklearna postrojenja u Iranu, kao odgovor na iranski raketni napad koji je usledio nakon upada izraelskih trupa u Liban, ali i nakon ubistva lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha.

Takvom vidu eskalacije protivi se američki predsednik Džo Bajden koji je na pitanje novinara da li će podržati izraelski napad na lokacije povezane sa iranskim nuklearnim programom, kratko rekao: "Odgovor je ne".

Dodao je da će Vašington razgovarati sa izraelskim zvaničnicima oko toga šta treba da urade, ističući da su svi lider zemalja G7 salgasni da Izrael ima pravo na odgovor "koji treba da bude proporcionalan".

Prema rečima profesora Vuda, mnogi faktori ulaze u procenu stvarne pretnje koju bi iranski nuklearni program mogao da predstavlja po Izrael.

"Ne želite da ispalite jedno oružje i onda ostanete bez municije", ističe Vud, dodajući da bi Iran verovatno želeo da poseduje arsenal od "pola tuceta ili više oružja", pre nego što bude testirao jedno pod zemljom ili ga detonirao u ratu.

Za to vreme, pojedini iranski mediji pišu da za Teheran u ovom trenutku nije najbolja opcija razvoj nuklearnog oružja.

"Tokom poslednjih nekoliko dana, neki ljudi u Iranu predlažu razvoj nuklearnog oružja kao bedema da bi se izbegao rat punih razmera i reakcija na slabljenje perifernih regionalnih sila. Međutim, takav savet je katalizator ogromne pretnje po bezbednost Irana", piše dnevnik "Šarg".

Istovremeno, piše se i o opasnosti od potencijalnog izraelskog napada na vojen baze, nuklearne lokacije ili energetske objekte u Iranu, ali i o mogućem sabotažnom napadu za koji je manje verovatno da bi izazvao snažnu reakciju Teherana. Iranski mediji veruju da bi to bio trenutak kada bi američka administracija intervenisala i "obuzdala" Izrael. 

Ako bi Izrael napao iranska postrojenja za proizvodnju nafte, Teheran će učiniti isto i ciljati slična mesta širom regiona, što bi dovelo do globalne katastrofe i vrtoglavih troškova energije, posebno na Zapadu, piše "Tehran Times", citirajući izjavu bivšeg oficira američke pomorske obaveštajne službe Skota Ritera. Prema njegovim rečima, gađane iranskih nuklearnih lokacije takođe bi imalo "neviđene i razorne posledice" zbog čega misli da će Izrael ipak izabrati neke vojne lokacije ili će izvesti akt sabotaže.

Mediji u Iranu navode da je regionalna situacija neizvesna, ali da je Teheran spreman za sve nepredviđene situacije i za bilo kakvu eskalaciju, uz napomenu da je Iranska revolucionarna garda (IRGC) već upozorila da bi dalja agresija protiv iranskih interesa bila dočekana sa žestokim odgovorom.

"Ako Izrael ili njegovi američki saveznici pogrešno izračunaju i eskaliraju tenzije, posledice će biti teške. Postoje indicije da bi sledeći odgovor mogao uključiti čitavu Osovinu otpora", navodi "Tehran Times".