Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 5. oktobar, dan 2024.

     1713 - Rođen je francuski filozof i pisac Deni Didro. Bio

je veoma kritičan prema svakoj vrsti religioznosti. Nosilac je

prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator i

glavni urednik velike francuske "Enciklopedije", objavljene između

1751. i 1772. u 28 tomova. Dela: "Pismo o slepima na pouku onima koji 

vide", "Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", 

"Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac", "Saloni".

        1796 - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat

Velikoj Britaniji, završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara, u kojoj je španska ratna mornarica gotovo uništena.

        1857 - Srpski slikar Stevan Todorović, pionir fizičke

kulture u Srbiji, otvorio je u Beogradu besplatnu školu za

slikanje, pevanje i gimnastiku. Školu je šef beogradske policije

ubrzo zabranio s obrazloženjem: "Na tužbu roditelja da izvodite

takvu igru u kojoj deca mogu slomiti noge i ruke, zabranjuje vam se

rad", ali je ministar prosvete, čiji je sin pohađao tu školu,

stavio zabranu van snage.

        1864 - Rođen je franucuski hemičar i industrijalac Luj

Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom

napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu

fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u

prirodnim bojama i u pariskoj kafani "Gran kafe" priredila 28.

decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu ("Ulazak voza u

stanicu", "Radnici izlaze iz fabrike").

        1880 - Umro je francuski kompozitor Žak Ofenbah, 

tvorac francuske operete. Kroz njegovu muziku zabavnog karaktera 

provejavala je satira društvenih odnosa u francuskom Drugom 

carstvu (vreme Napoleona III). Napisao je stotinak opereta. 

Dela: operete "Lepa Jelena", "Orfej u paklu", "Plavobradi",

"Pariski život", "Velika vojvotkinja od Žerostajna", opera

"Hofmanove priče", putopis "Ofenbah u Americi", autobiografska

studija.

        1893 - U Beogradu je počela da radi prva javna električna

centrala. Bila je to termocentrala jednosmerne struje i osvetljavala

je gradsko jezgro današnjeg Beograda. Prvenstveno su osvetljavane

ulice ali je korišćena i za rad tramvaja. Među najzaslužnijima

za njen nastanak bio je profesor Đorđe Stanojević, rektor Velike 

Škole i pionir elektrifikacije u Srbiji.

        1897 - Održano je prvo biciklističko prvenstvo 

Srbije (tada se govorilo velosipedsko) na inicijativu brojnih 

klubova i društava iz cele Srbije. Organizator je bilo "Prvo 

srpsko velosipedsko društvo" iz Beograda. Trka je održana na 

stazi Beograd - Smederevo - Beograd, i imala je međunarodni 

karakter pošto su učestvovali i velosipedisti iz Zadra u 

Austrougarskoj. Pobednik je bio Đorđe Popara (prvi srpski 

biciklista koji je imao trkački bicikl sa istim točkovima, 

pribavljen u Trstu). Stazu je prešao za 5:13,25 časova. 

Drugoplasirani je bio Svetislav Savić, po mnogima najbolji 

vozač Srbije u prvoj deceniji od osnivanja "Prvog srpskog 

velosipedskog društva" 1884. Trećeplasirani je bio Vladislav 

Ribnikar, potonji osnivač lista "Politika". 

        1908 - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg

proglasio je nezavisnost Bugarske od Osmanskog carstva, a sebe

carem Ferdinandom I.

        1910 - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II 

(iz dinastije Braganca) proglašena republikom pod predsednikom

Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

        1915 - Počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju. 

Posle mesec dana žestokog otpora, nemačke i austrougarske trupe, 

oko 800.000 ljudi, su uz pomoć Bugara koji su napali Srbiju sa 

istoka, okupirale zemlju, a glavnina srpske vojske povukla se 

preko planina Albanije na grčko ostrvo Krf. Oporavljene srpske 

trupe probile su 1918. Solunski front što je izazvalo slom 

Centralnih sila.

        1917 - Rođena je Magda Sabo, mađarska književnica.

Prevođena je na mnoštvo jezika, među kojima su nemački, engleski

i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949.

u vreme staljinizma, do 1958. kada je publikovan roman "Freska". 

Dobitnica je niza priznanja, poput nagrade "Košut", najprestižnije 

u Mađarskoj, ili "Femina" za roman "Vrata" 2003. ugledne francuske 

književne nagrade.

        1938 - Predsednik Čehoslovačke Edvard Beneš podneo je

ostavku zbog Minhenskog sporazuma, kojim su zapadni saveznici

Velika Britanija i Francuska prepustile njegovu zemlju nacističkoj 

Nemačkoj, i otišao u izbeglištvo.

        1940 - Rođena je Milena Dravić, srpska glumica, jedna 

od najvećih zvezda negdašnje Jugoslavije. Glumila je u preko 

stotinu filmskih ostvarenja. Rad na filmu započela je slučajno 

1959. godine, ulogom u filmu "Vrata ostaju otvorena" Františeka 

Čapa. Upamćena je po ulogama u filmovima "Prekobrojna", "Bitka 

na Neretvi", "Misterije organizma", "Poseban tretman", "Ljubavni 

život Budimira Trajkovića", "Rad na određeno vreme", "Zona 

Zamfirova". Od 1972. do 1974. vodila je šou program "Obraz uz 

obraz". Radila je i s velikim holivudskim zvezdama poput Ričarda 

Bartona ili Breda Pita.

        1947 - U Varšavi je, na osnovu odluke koju su rukovodstva

komunističkih partija Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Bugarske,

Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije,

donela sedam dana ranije, osnovan Informacioni biro tih partija

(Informbiro ili Kominform) sa središtem u Beogradu. Zaključeno 

je da je zadatak Informbiroa "organizacija razmene iskustava i, u

slučaju potrebe, koordinacija delatnosti komunističkih partija na

osnovu uzajamne saglasnosti". Informbiro je raspušten 1956.

        1954 - Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o tršćanskoj krizi, zaoštrenoj odlukom zapadnih sila da civilnu upravu u zoni "A" slobodne teritorije Trsta predaju Italiji. Jugoslaviji je pripala zona "B" i

manji deo zone "A", a Italiji veći deo zone "A". Dve susedne zemlje

su garantovale puna prava nacionalim manjinama, a vlada u Rimu

preuzela je i obavezu da održava slobodnu luku u Trstu.

        1964 - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod

Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je

bilo najveće masovno bekstvo od 1961. kada je zid izgrađen.

        1988 - Na plebiscitu koji je organizovao diktator Augusto

Pinoče, 53 odsto Čileanaca je glasalo protiv predloga da mu mandat

bude produžen do 1997. Pinoče je prigrabio vlast vojnim udarom

1973, organizovanim uz pomoć SAD, kada je uklonjen predsednik

Salvador Aljende.

        1994 - U Švajcarskoj su u zgarištima pronađena tela 

48 pripadnika sekte "Hram Sunca", koji su očito umrli u obredima

masovnog samoubistva.

        1998 - Pravni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD

odobrio je otpočinjanje postupka impičmenta protiv američkog

predsednika Bila Klintona. To je bila treća istraga u postupku

impičmenta u istoriji protiv predsednika SAD.

2000 - U Beogradu su se dogodile masovne demonstracije 

stotina hiljada demonstranata, od kojih su mnogi iz unutrašnjosti 

Srbije doputovali konvojima kamiona, autobusa i automobila, što 

je dovelo do promene režima. 

        2003 - Favorit Moskve Ahmad Kadirov, bivši muslimanski

sveštenik, dobio je predsedničke izbore u Čečeniji. Kadirova su

islamski teroristi ubili u maju 2004.

        2005 - U eksploziji automobila bombe ispred šiitske

džamije u centru Hile, južno od Bagdada poginulo je najmanje 25

osoba, a više od 80 je ranjeno.

        2011 - Umro je Stiv Džobs, kompjuterski mag, osnivač 

kompanije Epl (Apple). Džobs je bio jedan od simbola informatičke 

revolucije. Još kao srednjoškolac počeo je da se bavi računarskim 

tehnologijama a studije je napustio potpuno razočaran. U prvi posao 

ušao je sa svega 1.000 dolara kapitala i već tokom prve godine rada 

njegova kompanija inkasirala je oko 140 miliona dolara.

2013 - U Tripoliju, Libija, američke specijalne jedinice 

uhapsile se Abu Anas al-Libija, vođu Al Kaide u toj zemlji, za 

kojim je godinama trajala potraga.

2016 - Antonio Gutereš izabran je za novog generalnog 

sekretara UN. Prethodno, Gutereš je bio visoki komesar UN za 

izbeglice, počev od juna 2005. do decembra 2015. Predsednik 

vlade Portugalije bio je od 1995. do 2002, a početkom 2000-ih 

obavljao je funkciju predsednika Evropskog saveta. Mandat 

generalnog sekretara UN započeo je januara 2017.

2020 - Nobelovu nagradu za medicinu dobili su Harvi J. Alter, 

Čarls M.Rajs i Majkl Hoton, za otkriće virusa koji uzrokuje Hepatitis C.

2021 - Preminuo je Zoran Stanković, lekar patolog, general, 

bivši ministar zdravlja i odbrane. Rođen je 1954. godine u Tegovištu, 

kod Vladičinog Hana. Rukovodio je Koordinacionim telom za Bujanovac, 

Preševo i Medveđu. Na poziciji načelnika Vojnomedicinske akademije 

(VMA) u Beogradu nalazio se od 2002. do 2005. godine. Od oktobra 2006. 

do maja 2007. bio je ministar odbrane, a ministar zdravlja od marta 

2011. do jula 2012. Predano se bavio istraživanjem i prikupljanjem 

podataka o zločinima protiv covečnosti i međunarodnog prava.

2023 - U napadu dronovima na vojnu akademiju u Homsu, Sirija, 

poginulo je najmenje 112 osoba, a povređeno je odnosno ranjeno 277. 

Napad se dogodio nekoliko minuta pošto je sirijski ministar odbrane 

Ali Mahmud Abas napustio ceremoniju dodele diploma. Nije rasvetljeno 

ko je stajao iza napada. U Siriji od marta 2011. traje rat, uz učešće, 

osim lokalnih militanata ili terorista, podrazumevajući i tzv Islamsku 

državu, i trupa kako Turske tako i velikih sila.