Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 10. oktobar,  2024.

     1684 - Rođen je francuski slikar Žan Antoan Vato, tipičan predstavnik rokokoa, čije je slikarstvo delikatnog kolorita i osetljivog crteža uglavnom posvećeno temama iz

društvenog života aristokratije.

        1813 - Rođen je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz

Riharda Vagnera, najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19.

veka. Njegove prve opere izražavaju ideje nacionalnog pokreta

(rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma.

Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur", "Rigoleto", "Bal pod

maskama", "Moć sudbine", "Don Karlos", "Aida", "Otelo", "Falstaf".

        1837 - Umro je francuski ekonomista Šarl Furije,

socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam "asocijalan",

jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima. U takvoj

ekonomiji "arhitekta mašta o požarima... a staklar o gradu koji bi

porazbijao sva stakla". Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u

tri perioda: predindustrijski, "rasparčanu, neprijatnu industriju"

u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se

društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih

zajednica u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što 

doprinosi opštoj harmoniji. Dela: "Novi industrijski i društveni 

svet", "Teorija četiri pokreta".

        1847 - Rođen je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i

profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio

u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim

prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju

srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog

fakulteta, što mu je uspelo 1919. posle više decenija polemika

i priprema. Objavio je niz radova, najviše  iz oblasti

zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise:

"Zdravlje" (Sombor i docnije Beograd) i "Narodno zdravlje"

(dodatak lista "Srpski arhiv").

        1861 - Rođen je norveški polarni istraživac, diplomata 

i humanista Fritjof Nansen, profesor okeanografije na Univerzitetu 

u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Istraživao je od 1893.

do 1896. Grenland i Severni ledeni okean ploveći na brodu "Fram",

(sačuvan i konzerviran, čuva se u blizini Osla). Posle Prvog

svetskog rata bavio se zaštitom ratnih zarobljenika i nacionalnih

manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je

repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju

Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša

nazvana "Nansenov pasoš" (Certificat Nansen) i sada je u upotrebi

za raseljene ljude kao potvrda identiteta.

        1901 - Rođen je švajcarski skulptor Alberto Đakometi, 

čije je obimno, raznovrsno i osobeno delo izraz gotovo svih 

dominantnih strujanja u umetnosti 20. veka. U ranom periodu je 

stvarao pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije se bavio 

prostornim konstrukcijama, a pozna dela oličavaju 

egzistencijalističko viđenje sveta.

        1911 - U Vučangu, Kina, proglašena je republika i otpočela 

je revolucija u kojoj je oborena dinastija Ćing, poznata kao Mandžu, 

koja je vladala Kinom od 1644. do 1912. Na celu republikanske vlade 

ubrzo se našao Sun Jat Sen.

        1913 - Završena je izgradnja Panamskog kanala dugog 81,6

kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean. Plovidba

kanalom započela je 15. avgusta 1914.

        1917 - Zbog torpedovanja brazilskih brodova, Brazil je u

Prvom svetskom ratu objavio rat Nemačkoj.

        1918 - Prva srpska armija počela je operacije oslobađanja

Niša u Prvom svetskom ratu, uprkos upozorenju vrhovnog komandanta

savezničkih snaga na Balkanu francuskog generala Luja Franše

Deperea da je to srljanje u avanturu. Goneći austrijsku i nemačku

vojsku dolinom Južne Morave, srpska vojska pod komandom vojvode

Petra Bojovića oslobodila je Niš dva dana potom u munjevitom napadu 

primoravši okupatore na povlačenje prema severu.

        1930 - Rođen je Harold Pinter, britanski dramski pisac,

nobelovac. Glumu je studirao na londonskoj Kraljevskoj akademiji

dramskih umetnosti i Centralnoj školi za govor i dramu, ali je

napustio studije. Od 1973. radi u londonskom Nacionalnom teatru kao

režiser. Zahvaljujući specifičnom stilu kratkih dijaloga i daru

da se najekonomičnijim sredstvima stvori izuzetna napetost (poput

upotrebe tišine) Pinterovo prezime je 1960-ih ušlo u opštu upotrebu,

a pridev "pinterovski" označava tipično britanski stil, napetost i

ambivalentnost. Napisao je 20 književnih dela i 21 scenario i režirao

27 pozorišnih predstava. Najznačajnija dela: "Soba", "Nastojnik",

"Povratak", "Ničija zemlja", "Stara vremena", "Rođendan", "Vreme

zabave", "Mesečina", "Stanica Viktorija", "Gorštački jezik". Bio

je poznat po nezavisnim političkim stavovima. Tokom bombardovanja

Srbije (SRJ) 1999. odlučno je osuđivao politiku Zapada. Dobitnik je

brojnih priznanja pa i Nobelove nagrade 2005. ali je odbio britansku

plemićku titulu.

        1943 - Generalisimus Čang Kaj Šek položio je zakletvu

kao predsednik Kine.

        1954 - Vijetnamski lider Ho Ši Min ušao je u glavni grad

Vijetnama Hanoj, koji su dva dana ranije napustile francuske

kolonijalne trupe.

        1964 - U Tokiju su otvorene Olimpijske igre, prve u Aziji.

        1967 - Umro je Tadija Sondermajer, pionir srpske avijatike, vazduhoplovni inženjer. Osnivač je "Aeroputa" (Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput) prve naše

nacionalne avikompanije. Bio je pilot-lovac i jedan od osnivača 

Aerokluba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Nakon okončanja 

gimnazije u rodnom Beogradu, u Nemačkoj je započeo studije 

arhitekture. Kada je izbio Prvi balkanski rat napustio je studije 

i prijavio se u Srpsku vojsku kao dobrovoljac. Postao je 

vazduhoplovac 1916. na Solunskom frontu. Proslavio se istorijskim 

letom sa pilotom Leonidom Bajdakom, na relaciji Pariz - Bombaj 

i natrag, od 20. aprila do 2.maja 1927. godine, nepun mesec pre 

čuvenog Lindbergovog leta Njujork - Pariz. Maršrutu dugu 

14.800 kilometara, prešli su u 15 etapa, za 11 dana, odnosno 

89 sati efektivnog leta. Prilikom povratka, dvojicu heroja na 

beogradskom (bežanijskom) aerodomu svečano je dočekalo oko 

50.000 Beograđana. Odlikovan je nizom srpskih i savezničkih 

odlikovanja, među kojima su Karađođeva zvezda s mačevima, 

Zlatna medalja za hrabrost, Legija časti.

        1970 - Umro je francuski političar Eduar Dalađe,

potpisnik Minhenskog pakta s Nemačkom 1938, kojim je Adolfu Hitleru

omogućeno da okupacijom Sudeta (delovi Češke većinom naseljeni

Nemcima) rasparča Čehoslovačku. Između dva svetska rata bio je

tri puta predsednik vlade Francuske, a u Drugom svetskom ratu

interniran je u Nemačku posle okupacije Francuske.

        1973 - Potpredsedenik SAD Spiro Egnju morao je da podnese

ostavku zbog optužbi za izbegavanje plaćanja poreza.

        1980 - U Alžiru je u zemljotresu poginulo 2.590 osoba, 

a oko 330.000 stanovnika grada Al Asnam ostalo je bez krova nad

glavom.

        1982 - SAD su nametnule sankcije Poljskoj zbog odluke

poljske vlade da zabrani sindikat "Solidarnost".

        1985 - Umro je američki filmski glumac i režiser Orson

Vels, čiji je već prvi film "Građanin Kejn" delo virtuozne

izražajne snage i originalnosti, tehničkih novina i novog načina

montaže, jedan od najboljih u istoriji kinematografije. Izgradio

je osoben stil i svako njegovo delo nosi pečat snažne i originalne

ličnosti. Dobio je 1971. Oskar za životno delo. Ostali filmovi:

režija i gluma - "Veličanstveni Ambersonovi", "Dama iz Šangaja",

"Magbet", "Otelo", "Zrno zla", "Gospodin Arkaden", "Proces",

"Ponoćna zvona", "Istine i laži", gluma - "Sirotica iz Lovuda",

"Treći čovek", "Hotel Internacional".

        1985 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Jul

Briner, pođednako dobar u karakternim, avanturističkim i

diskretnim komičnim rolama. Igrao je u brojnim filmovima, ali je

posebno upamćen po ulozi u muzičkom filmu "Kralj i ja", za koji je

nagrađen Oskarom, a i u pozorištu je godinama igrao u istoimenoj

predstavi. Ostali filmovi: "Deset božjih zapovesti", "Anastasija",

"Braća Karamazovi", "Solomon i Saba", "Sedmorica veličanstvenih",

"Taras Buljba", "Zapadni svet".

        1990 - Sovjetski Savez i Nemačka su potpisali ugovor o

povlačenju sovjetskih vojnika iz Nemačke do kraja 1994. U to vreme

u Nemačkoj se nalazilo 380.000 sovjetskih vojnika i 220.000 članova

njihovih porodica.

        1991 - Skupština Srbije je odlučila da zastava Srbije

postaje tradicionalna srpska trobojka ali bez zvezde petokrake koja

se na zastavi nalazila od Drugog svetskog rata.

        1993 - Socijalista Andreas Papandreu dobio je izbore i

vratio se na vlast u Grčkoj.

        1995 - Izrael je, u skladu s mirovnim sporazumom s

Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, počeo povlačenje sa

Zapadne obale i oslobodio iz zatvora oko 300 Palestinaca.

        1997 - Pad aviona tipa DC-9 argentinske kompanije ALA u

Urugvaju nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno

74 osobe.

        2000 - Umrla je Sirimavo Bandaranaike, prva žena

predsednik vlade u toj zemlji. U istoriju je ušla postavši predsednik

vlade Šri Lanke (negdašnji Cejlon) 21. jula 1960. Upravljala je

Šri Lankom od 1960. do 1977. i bila jedan od istaknutih lidera Pokreta

nesvrstanih.

        2003 - Nobelovu nagradu za mir dobila je iranski advokat

i borac za ljudska prava Širin Ebadi, kojoj je Nobelov komitet

dao prednost u odnosu na papu Jovana Pavla II.

        2004 - Umro je američki glumac Kristofer Riv, filmski

"Supermen", koji je od 1995. godine bio vezan za invalidska kolica,

pošto je u nesreći tokom jahanja slomio dva kičmena pršljena.

Nije se, međutim, predavao bolesti i u takvom stanju je glumio u

više filmova, uključujući rimejk legendarnog Hičkokovog "Prozor

u dvorište".

        2005 - Umro je Milton Obote, prvi predsednik vlade Ugande

posle sticanja nezavisnosti 1962.

        2005 - Evropska unija i Srbija i Crna Gora počeli su

pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

(ŠP).

2010 - U Beogradu je održana "Parada ponosa". I pored

izuzetno jakog policijskog obezbeđenja na marginama skupa 

dogodilo se mnoštvo incidenata.

2018 - Balearsko ostrvo Majorku je pogodilo strahovito 

nevreme. Desetak osoba je poginulo, brojni objekti su oštećeni 

a stotine lica je evakuisano.

2019 - Austrijski pisac Peter Handke dobio je Nobelovu 

nagradu za književnost. Kao pisac postao je globalno poznat 

sedamdesetih i osamdesetih 20. veka, romanima "Levoruka žena" 

i "Kratka pisma za duga rastajanja". Njegov roman "Golmanov strah od 

penala" postao je tada školska lektira. Po njemu je snimljen i film. 

Scenarista je znamenitog filma Vima Vendersa "Nebo nad Berlinom". 

Autor je sedamdesetak proznih i dvadesetak dramskih tekstova. Kada 

je započeo raspad Jugoslavije Handke se beskompromisno stavio na 

stranu Srba, zbog čega je imao brojne probleme. Inostrani je 

clan SANU.

2020 - Preminuo je Miloje Popović Kavaja, diplomata, novinar, 

literata. Kao novinar radio je za "Student", "Mladost", "Politiku". Bio 

je direktor Kulturnog centra Jugoslavije u Njujorku od 1974. do 1978, 

i direktor Sava centra, do 1986. Autor je tridesetak knjiga, ali 

najpoznatiji je po tekstu za "Marš na Drinu", koji je napisao 1964. 

godine.