Nikada ih nećemo zaboraviti: Bogdan Tirnanić

Legenda srpskog novinarstva, pomalo glumac, često filmski kritičar, uvek Beograđanin, zauvek Delija. To bi biokratak opis Bogdana Tirnanića.

Kada se priča o Beogradu, o njegovim znamenitostima i ljudima, svakako da je nezaobilazna tema Bogdan Tirnanić. Najbolje je poznavao Beograd, znao da ga voli i znao da o njemu piše prave reči, one sa merom i lepotom.  Poznavao je život bolje od drugih, uvek je imao odmerenu reč za situaciju i dobru kritiku za dobro delo. Bio je zaista „Beograđanin po zanimanju“.

Bogdan Tirnanić (Beograd, 14. septembar 1941 - 16. januar 2009) je bio istaknuti srpski novinar, esejista, publicista, filmski kritičar i glumac.

Pohađao je Desetu beogradsku gimnaziju, ali nikada nije maturirao.

Svoj prvi članak Bogdan Tirnanić je objavio 1960-ih godina u „Susretu“, listu Saveza omladine Beograda. 

Za biografija ove svestrane ličnosti malo je prostora. Kao novinar tokom karijere je radio za  „Borbu“, „TV reviju“, „Oko“, „Književnu reč“, „Telegraf“, „Dnevni telegraf“, „Nedeljni telegraf“, „Nacional“, „NIN“ itd. Radio je i na Televiziji Beograd i na Televiziji Politika. Kao glumac oprobao se u filmovima „Rani radovi“, „Crni bombarder“,„Zbog jedne divne crne žene“,  „Živeti kao sav normalan svet“, u seriji „Otpisani“.

Pisao je kao saradnik na scenariju za film „Dečko koji obećava“ i sa Dušanom Prelevićem scenario za film „Poslednji krug u Monci“. Ova dva scenarija dokaz su kako je dobro poznavao duh Beograda i beogradske šmekere, što je i sam bio. Pisao je i objavljivao sam ili u koautorstvu. Napisao je knjige „Beograd za početnike“, „Beograd za ponavljače“ itd. Voleo je da radi sa Dušanom Prelevićem, sa njim je i objavio „Beogradske priče“. U jednom delu „Beograda za početnike“ pokazao je svu ljubav prema Crvenoj Zvezdi i mnogima dao objašnjenje šta je Crvena Zvezda. Jedna od nekolicine sjajnih rečenica iz ove knjige je i:

No, Crvena Zvezda teško da bi postala fenomen kakav jeste da u vreme svog nastanka nije privukla svu beogradsku mangupariju kojoj je iznad svega bilo do teranja kontre.

Tirke je znao da pogodi suštinu. Za mnoge stvari je bio u pravu, ali nije hteo da bude glasan. Ipak, u jednom intervjuu, 2000. godine, u svom maniru je objasnio suštinu naših problema govoreći o odlasku ljudi iz Srbije:

Vas je otišlo 500 hiljada. Toliko broji najjača partija u Srbiji. Mogli ste da promenite vlast kad ste hteli. Ali, zbog tog novog osećanja sveta mladi ne osećaju potrebu da nešto menjaju u Srbiji, već menjaju mesto boravka. To je oportunistički, ali je tako.

Uvek i svuda je bio Beograđanin. Branio je njegov ugled i čast. Duh posleratnog Beograda 50-tih godina 20. veka je duh Tirketa i njegovih prijatelja. U itom intervjuu je rekao još jednu kultnu rečenicu:

Kada su neki pokušavali da mi kažu kako je Beograd malo mesto u odnosu na Čikago, na primer, ja ih pitam kada je Real Madrid igrao u Čikagu, kada je Mančester Junajted poginuo vraćajući se sa utakmice iz Čikaga? Sve velike filmove video sam u ovom gradu, sve velike predstave, sve velike koncerte, sve velike utakmice, sve velike kafane su bile u ovom gradu…

Meni se čini da ovakvog Beograda više nema, kao što nema ni Tirketa. U svom oproštajnom tekstu od Bogdana Tirnanića Teofil Pančić spominje jednu Tirketovu rečenicu sa neke druge sahrane: „Umro novinar, pa šta – će napravimo drugog“.Čini mi se da teško možemo napraviti ovakvog, teško da Tirketu ima zamene. Bio je jedan i neponovljiv. Legenda Beograda.