Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 26. septembar, 

 2024.

     1371 - Dogodila se Marička bitka. U bici na desnoj obali

reke Marice kod Černomena Turci su porazili srpsku vojsku braće

Mrnjavčević, Kralja Vukašina i Despota Uglješe. Obojica braće

su poginula što je značilo da prodoru Turaka više nije imao

ko da se suprotstavi, pošto su Mrnjavčevići bili najmoćniji

srpski velikaši tog vremena. Turci su pod komandom rumelijskog

(evropski deo carstva) beglerbega Lale Šahina u zoru iznenadili

ulogorenu srpsku vojsku, i potpuno je razbili. Posledice su bile 

pogubne, već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i Makedoniju 

i potom su postepeno pokoravali razne hrišćanske zemlje na 

Jugoistoku Evrope.

        1580 - Engleski moreplovac Frensis Drejk uplovio je u luku

Plimut, okončavši posle 33 meseca plovidbu oko sveta kao prvi

Englez kojem je to uspelo.

        1815 - Rusija, Austrija i Pruska stvorile su "Svetu

alijansu" s ciljem sputavanja revolucionarnih tendencija u Evropi

i očuvanja tekovina Bečkog kongresa.

        1826 - Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član

Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u

19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobičajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovića od klasičnog romantičara  postao je

racionalist s verom u moć nauke. Dela: putopisi "Pisma iz Italije",

"Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima".

        1849 - Rođen je ruski lekar Ivan Petrovič Pavlov,

osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove

nagrade za medicinu 1907. Završio je bogosloviju, zatim medicinu.

Tvorac je biheviorizma. Njegova teorija o uslovnim (kondicioniranim) 

refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno 

na psihologiju, psihijatriju kao i medicinu uopšte. Bio je otvoreni 

oštri kritičar sovjetskog režima, ali vlasti nisu sputavale ni 

njega ni njegov rad.

        1860 - Umro je srpski knjaz Miloš Obrenović, vođa 

Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. 

do smrti, rodonačelnik dinastije Obrenović. Borio se u Prvom 

srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire bunu Hadži-Prodana Gligorijevića 1814. da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom sa Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći sukobljenost Rusije i Osmanskog carstva,  izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830. kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog dostojanstva.

        1888 - Rođen je engleski pisac američkog porekla Tomas

Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948.

Njegova poezija odiše buntom protiv industrijske, materijalističke

civilizacije. Bio je nosilac čak trinaest počasnih doktorata, 

uključujući Sorbonu, Kembridž, Oksford, Harvard. Dela: "Sabrane 

pesme", "Sabrani eseji", "Ubistvo u katedrali", "Porodični 

sastanak", "Koktel-partija".

        1889 - Rođen je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan

od najznačajnijih mislilaca 20. veka, profesor univerziteta u

Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima

koja je imenovao izrazom "fundamentalna ontologija". Dela:

"Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je

metafizika", "Uvod u metafiziku", "Šta znači mišljenje", "Šta 

je to filozofija", "Niče", "O suštini istine", "Šumske staze",

"Kantova teza o bivstvovanju", "Oznake na putu".

        1892 - Rođena je ruska književnica Marina Ivanovna

Cvetajeva, čije je delo veoma značajno za razvoj tonskog stiha 

i pesničke sintakse. Pet godina posle Oktobarske revolucije je

emigrirala i do 1938. živela je u Parizu, Berlinu i Pragu. Posle

povratka u otadžbinu 1941. izvršila je samoubistvo. Dela: zbirke

pesama i poeme "Večernji album", "Volšebni fenjer", "Vrste 1",

"Stihovi Bloku", "Rastanak", "Zanat", "Psiha", "Posle Rusije",

"Poema Kraja", "Poema Planine", drame "Pub herc", "Mećava", 

"Kameni anđeo", "Feniks", tragedije "Tezej", "Fedra", proza 

i eseji "Dom kraj starog Pimena", "Nečastivi", "Moj Puškin", 

"Povest o Sonječki", "Natalija Gončarova", "Pesnik i vreme".

        1898 - Rođen je američki kompozitor Džordž Geršvin. 

U klasičnu muziku uneo je elemente folklora, popularne muzike,

crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera "Porgi i Bes",

simfonijska fantazija  "Amerikanac u Parizu", "Klavirski kloncert u

F-duru", kompozicije za klavir i orkestar, "Melanholična rapsodija"

(kod nas prevedena kao "Rapsodija u plavom") muzika za filmove.

        1902 - Rođen je srpski slikar, ilustrator, grafičar, 

likovni kritičar, Mihailo Petrov, jedan od vodećih umetnika 

u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor 

Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Upamćene su njegove brojne ilustracije knjiga.

        1941 - U Užicu je u Drugom svetskom ratu, dva dana posle

ulaska partizanskih jedinica u grad proradila fabrika municije.

        1941 - Nemačke trupe okupirale su Kijev u Drugom svetskom

ratu, posle bitke koja je trajala 45 dana.

        1945 - Umro je mađarski kompozitor i pijanista Bela

Bartok, profesor Muzičke akademije u Budimpešti. Razvio je

originalni stil, prožet elementima mađarske narodne muzike. Dela:

simfonijska poema "Košut", klavirske kompozicije "Allegro barbaro",

"Mikrokozmos", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ",

"Čudesni mandarin", gudački kvarteti, koncerti za orkestar,

klavir, violinu, violu, "Muzika za gudače, udaraljke i čelestu",

"Sonata za dva klavira i udaraljke".

1948 - Rođen je Bratislav Braca Petković, dramski pisac, 

reditelj, ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije od jula 2012, 

do septembra 2013. Bio je svestrana ličnost, pisac, nacionalni pregalac, pored drugog i strastveni kolekcionar. Diplomirao je 1972, na Akademiji za pozorište, film i televiziju, na smeru pozorišna režija. Osnivač je teatra Moderna garaža. Kao zaljubljenik u stare automobile i posednik velike kolekcije oldtajmera, osnivač je Muzeja automobila u Beogradu. Dela: "Sporting lajf", "Prodajem razbivenu kuću", "Ispovest klovna Dragoljuba", "Kaskader","Razbojnici", "Grand pri", "Legija časti", "Cvetovi zla", "Mitrovdan".

        1959 - Umro je Solomon Bandaranaike, državnik Šri Lanke

predsednik vlade od 1956. i vođa Partije slobode, na kojeg je

prethodnog dana u Kolombu pucao jedan budistički kaluđer.

Školovao se u Oksfordu, a kao predsednik vlade iskazao se kao

liberalan političar, zahtevao je ukidanje stranih vojnih baza,

nacionalizaciju preduzeća u stranom vlasništvu i vanblokovsku

spoljnu politiku.

        1969 - U Boliviji je armija je pod vođstvom generala

Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

        1984 - London i Peking sporazumeli su se o vraćanju

Hongkonga (Viktorija) 1997. pod suverenitet Kine.

        1989 - Vijetnam je povukao trupe iz Kambodže, koje su 

se u toj zemlji nalazile od kraja 1978. ostavivši snage vlade 

Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije 

"Crvenih Kmera".

        1990 - Umro je italijanski pisac Alberto Moravija. Stekao

je slavu delima o moralnoj degeneraciji italijanske buržoazije.

Pisao je romane, pozorišne komade, priče, eseje, putopise, filmsku

i pozorišnu kritiku. Dela: romani "Ravnodušni ljudi", "Prezir",

"Rimljanka", "Dosada", "Konformist", "Čočara", "Ja i on",

"Pažnja", "Godina 1934", "Unutrašnji život", priče "Automat",

"Rimske priče", "Drugi život".

        1994 - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa islamske

terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu

Abdala.

        1995 - Počelo je suđenje bivšem sedmostrukom predsedniku

vlade Italije Đuliju Andreotiju optuženom za bliske veze s mafijom.

        1997 - Zemljotres u centralnoj Italiji usmrtio je 11 ljudi

i teško oštetio srednjovekovnu baziliku Svetog Franje Asiškog u

Asiziju.

        2000 - Grčki feribot "Ekspres Samina" naleteo je na

podvodni greben kod ostrva Paros. Potonuo je za samo 20 minuta, pri čemu je poginulo 72 od oko 500 osoba koliko se nalazilo na brodu.

        2002 - Umro je Branislav Petrović, srpski pisac i novinar.

Objavio je 12 knjiga poezije i prevođen je na vise jezika. Radio 

je u Borbi, Vidicima, Srpskoj književnoj zadruzi, Prosveti, a 

godinama je bio kolumnista u nedeljniku NIN. Dela: zbirke pesama 

"Moć govora", "O prokleta da si ulico Rige od Fere", "Predosećanje 

budućnosti", "Da vidiš čuda".

        2002 - Senegalski feribot "La Žola" potonuo je tokom oluje

u blizini obala Gambije, što nije preživelo 1.863 ljudi na njemu 

a samo 64 uspelo je da se spase.

        2005 - Nezavisna međunarodna komisija za razoružanje

saopštila je da je pod njenim nadzorom dovršeno potpuno

razoružanje Irske republikanske armije (IRA), čime je okončana

30-godišnja oružana kampanja te katoličke organizacije protiv

britanske vlasti u Severnoj Irskoj.

        2006 - Potpisan je Sporazum o uspostavljanju specijalnih

paralelnih odnosa između Srbije i Republike Srpske. Sporazum su 

u Banjaluci potpisali predsednici i šefovi vlada, Boris Tadić,

Dragan Čavić, Vojislav Koštunica i Milorad Dodik.

        2007 - Najmanje 160 radnika je poginulo, nakon što se u

severnom Vijetnamu kod grada Čan To, 170 kilometara južno od Ho

Ši Mina, srušila konstrukcija mosta u izgradnji, nad rekom Hau.

Uzrok pada mosta, dugog 2,75 kilometara, nije poznat, lokalni mediji

su tumačili da je moguće da je kiša raskvasila temelje mosta.

        2008 - Umro je američki glumac i režiser Pol Njumen.

Snimio je 60-ak filmova, među kojima su i čuvena ostvarenja:

"Mačka na usijanom limenom krovu", "Buč Kasidi i Sandens Kid",

"Žaoka". Devet puta je bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu "Boja novca". Druge uloge: "Dugo toplo leto", "Slatka ptica mladosti", "Nasilje", "Sudija za

vešanje", "Pakleni toranj", "Bafalo Bil i Indijanci", režija -

"Rejčel, Rejčel", "Uticaj gama zraka na sablasne nevene".

2013 - Preminuo je Jaša Almuli, srpski novinar i 

publicista. Almuli je decenijama radio kao novinar Tanjuga u 

kojem je bio urednik i dopisnik iz inostranstva (Brazil, SAD). 

Rođen 1918. studirao je na Tehničkom fakultetu u Beogradu, 

a 1943. priključio se partizanskom pokretu (NOB). Bio je 

predsednik Jevrejske opštine Beograd. Objavio je niz 

istoriografsko-publicističkih dela visokog kvaliteta: "Vojnici 

na sceni Latinske Amerike", "Brazil putevi emancipacije", "Živi 

i mrtvi", "Jevrejke govore", "Jevreji i Srbi u Jasenovcu", 

"Ostali su živi".

2017 - Dekretom Salmana el Sauda, suverena Saudi Arabije, 

u toj zemlji je legalizovana mogućnost da osobe ženskog pola 

poseduju vozačke dozvole. Predviđena je postepena primena ovog

zakonskog akta. Strogo islamska, vahabitska, Saudi Arabija bila 

je jedina zemlja sveta u kojoj je postojala ovakva zabrana.

2019 - Umro je Žak Širak, dugogodišnji predsednik Francuske. 

Na čelu te zemlje nalazio se u dva mandata, od 1995. do 2007. godine. Prethodno, bio je predsednik vlade Francuske, od 1974 do 1976, kao i od 1986. do 1988, a godinama je obavljao i više drugih javnih funkcija. Gradonačelnik Pariza bio je od 1977. do 1995. Upamćen je po  skraćenju mandata predsednika sa sedam na pet godina. Poslednje godine njegove vladavine bile su obeležene i finansijskim skandalima.

2021 - Preminuo je Srđan Hofman, kompozitor, univerzitetski 

profesor. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu 

u klasi Stanojla Rajičića. Boravio je na stručnom usavršavanju 

u Darmštatu, Štutgartu, Kelnu. Od 1974. asistent je na Muzičkoj 

akademiji Univerziteta umetnosti u Beogradu, a od 1986. profesor 

kompozicije. Rukovodio je odeljenjem za elektronsku muziku. Dela: 

"Koncertna epizoda za violinu i orkestar", "Pokretna Ogledala", 

"Dolazi", "Duel za klavir i elektroniku", knjiga "Osobenosti 

elektronske muzike".

2022 - U pucnjavi u školi u gradu Iževsk, Rusija, poginulo 

je 18 osoba, uključujući napadača, a još jedno lice je umrlo docnije. 

Ranjene su 23 osobe. Među ubijenima jedanaestoro su deca. Napadač, 

Artem Kazancev, ubio je dva čuvara, a zatim otvorio vatru na učenike 

i nastavnike u školi broj 88 u Iževsku koju je nekada i sam pohađao. 

Pucao je iz dva poluautomatska pištolja tipa Makarov. 

2022 - Minirani  su gasovodi Severni tok 1 i 2. Do sabotaže 

je došlo u vodama danskog ostrva Bornholm. Gasovod Severni tok 2, kojim 

je trebalo da se udvostruči obim isporuka od Viborga u Rusiji put Nemačke, 

upravo je bio završen, i napunjen, kada su vlasti u Berlinu otkazale 22. 

februara sertifikaciju. Predsednik SAD Džozef Bajden, prethodno, na 

zajedničkoj konferenciji za medije sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom 

u Beloj kući izjavio je da "neće više biti Severnog toka 2" ukoliko 

Rusija napadne Ukrajinu. Zvanični Vašington negirao je optužbe da 

stoji iza sabotaže.