Slučaj Volodimira Z: Uništenje Severnog toka ponovo u epicentru političkih prepucavanja

Napad na gasovode Severni tok u septembru 2022. godine ostavio je velike ekonomske, ali možda još veće geopolitičke posledice, pogotovo kada je reč o odnosima Rusije i Zapada koji su tada već bili zategnuti usled ruske invazije na Ukrajinu koja je počela nekoliko meseci ranije. Skoro dve godine kasnije, niko nije uhapšen, a i dalje nije najjasnije ko stoji iza sabotaže dva gasovoda koja su povezivala Rusiju i Nemačku preko Baltičkog mora.

Reč je o izuzetno važnom slučaju pošto je napad na Severni tok ujedno i napad na kritičnu infrastrukturu Evropske unije, što se može tumačiti čak i kao svojevrsni teroristički akt. I pored toga, Rusija o incidentu neprestano govori već dve godine kao terorističkom napadu na gasovod koji je ekonomski, ali i politički, povezivao Rusiju i Nemačku, najvažniju evropsku ekonomiju, dok, sa druge strane, zapadni zvaničnici uglavnom izbegavaju tu temu. U skladu sa tim, istrage o sabotaži u Norveškoj i Danskoj su praktično zamrle, dok ona u Nemačkoj (koja je, uz Rusiju, jedina direktno pogođena napadom) i dalje traje.

Tako su nemački mediji ove nedelje objavili da su tamošnje vlasti raspisale poternicu za Volodimirom Z, osumnjičenim za napad na Severni tok. Pored njega, osumnjičeno je još dvoje ukrajinskih državljana - muškarac i žena za koje se pretpostavlja da su u napadu učestvovali kao ronioci koji su pričvrstili eksploziv na cevovode. Volodimir Z. je boravio u Poljskoj, u jednom selu nedaleko od Varšave, nakon čega je početkom jula prešao granicu sa Ukrajinom gde se i dalje nalazi. U kratkom telefonskom razgovoru objavljenom prošle nedelje, on je bio iznenađen optužbom i negirao je da je umešan u napade na Severni tok.

U isto vreme, u Volstrit džurnalu je objavljen tekst u kojem se navodi da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvobitno dao naređenje za izvođenje sabotaže Severnog toka, nakon čega je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) zahtevala da se naređenje otkaže, na šta je Zelenski pristao. Međutim, prema pisanju američkog lista, ukrajinski general i tadašnji glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni nije poslušao njegov nalog i njegov tim je izvršio "prilagođavanje prvobitnom planu". Sva odobrenja i naređenja koja su navodno davali Zelenski i Zalužni davana su usmenim putem kako ne bi ostali pisani dokazi o tome.

Zvanični Kijev je, sa druge strane, odbacio optužbe u vezi napada na Severni tok. Pomoćnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da je umešanost Ukrajine "apsolutna besmislica", dodavši da Ukrajina nije imala razlog da izvede napad.

"Jasno je da eksplozije gasovoda Severni tok nisu zaustavile rat, nisu odvratile rusku agresiju i nisu uticale na situaciju na liniji fronta", izjavio je Podoljak za AFP.

Reagovao je i Zalužni koji je rekao da ne zna ništa o eksplozijama na gasovodima Severni tok, ističući da su sve pretpostavke da je on umešan u sabotažu "obična provokacija". Dodao je da on ne može da bude umešan u napad pošto ukrajinske snage, kako je rekao, "nisu ovlašćene da sprovode inostrane misije".

U ceo slučaj dospela je i Poljska koja je u pojedinim medijima navedena kao pružalac logističke podrške ronilačkom timu koji je izveo napad na Severni tok. Nemački zvaničnici potvrdili su da je glavni osumnjičeni Volodimir Z živeo u selu izvan Varšave, ali je uspeo da pobegne iz zemlje uprkos tome što je Nemačka izdala nalog za njegovo hapšenje. Zvanična Varšava je, sa druge strane, okrivila Berlin, poručivši da nemački zvaničnici nisu ažurirali šengenski registar koji bi osumnjičenog označio kao osobu za kojom se traga.

Potpredsednik poljske vlade Kšištof Gavkovski oštro je demantovao tvrdnje bivšeg šefa nemačke obaveštajne agencije BND Avgusta Haninga da je Poljska "u velikoj meri bila uključena u pripremu ovog napada".

"Mora se jasno reći da je ovo laž. Poljska nije učestvovala ni u čemu", rekao je Gavkovski, dodavši da misli da je reč o ruskoj dezinformaciji "koja odjekuje rečima nemačkih političara".

Moskva: Zapad skida odgovornost sa sebe

Novim informacijama o sabotaži Severnog toka nije zadovoljna ni Rusija, koja od početka tvrdi da iza napada, na kraju stoji Amerika. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da Zapad nastoji da skine sa sebe odgovornost za sabotažu gasovoda Severni tok.

"Zadatak Zapada je da se oslobodi odgovornosti za teroristički napad na Severni tok", poručila je Zaharova na brifingu za novinare.

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao je da ne postoji šansa da je Ukrajina napala gasovode, a da za to nije dobila makr prećutnu dozvolu Amerike.

"Oni nastoje da prebace svu odgovornost na svoje ukrajinske marionete", poručio je Antonov, dodavši da Amerika "odborava terorizam", dok Rusija "nastavlja da traži pravdu". Istakao je da će se Moskva potruditi da identifikuje prave počinioce i da će ih kazniti.

Sporna Bajdenova izjava i analiza Simura Herša

Optužbe da Amerika stoji iza napada na Severni tok ruski zvaničnici i mediji najčešće potkrepljuju izjavom američkog predsednika Džoa Bajdena koji je u februaru 2022. godine, pre početka rata u Ukrajini, rekao da "neće biti" Severnog toka 2 ako Rusija izvrši invaziju.

"Ako Rusija izvrši invaziju, što znači ponovni prelazak tenkova ili trupa ukrajinske granice, više neće biti Severnog toka 2. Mi ćemo ga okončati", poručio je Bajden.

Odgovarajući na insistiranje novinara na šta je konkretno mislio i kako misli da to uradi pošto je projekat pod kontrolom Berlina, odgovorio je: "Obećavam vam: Moći ćemo to da uradimo".

Nekoliko meseci nakon sabotaže Severnog toka, američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simur Herš objavio je članak u kojem tvrdi da su gasovod, koji je povezivao Rusiju i Nemačku, uništili Amerikanci, i to uz pomoć Norvežana. Pozivajući se na neimenovani izvor, Herš je napisao da je američki predsednik Džo Bajden lično odobrio tu operaciju, što je Bela kuća kasnije demantovala.

Uprkos tome što je njegova analiza dugačka i veoma detaljna, nemački mediji su je uglavnom odbacili zbog činjenice da se tokom celog teksta Herš na samo jedan izvor, i to anoniman. Berlinski Tagescajtung objavio je komentar u kojem je naveo da je optužba na račun Vašingtona "potpuno bez dokaza", kao i da analiza "nažalost, ne poštuje novinarske standarde".

Nemački list, međutim, navidu da to ne znači da je Heršova analiza nužno neozbiljna, ali ističe da, kada se novinar poziva na jedan jedini i to anonimni "izvor sa direktnim znanjem o operativnom planiranju", to nije dovoljno da se zadovolje novinarski standardi.