Propust ruskih službi i Putinov bes: Ukrajinski upad u Rusiju, udarac za propagandu Kremlja

 Napad ukrajinskih snaga na Kursku oblast predstavlja jedan od najvećih ukrajinskih upada na rusko tlo od izbijanja rata u februaru 2022. godine. Iz video-snimaka borbi vidi se da je ruska strana aktivirala kopnene trupe i borbene avione kako bi odgovorila na napad bez presedana. Lokalne vlasti uvele su vanrednu situaciju u Kurskoj oblasti, a gubernator Aleksej Smirnov izjavio je da je u pograničnim oblastima i dalje složena situacija.

U sukobu je povređeno više od 30 osoba, a prema navodima ruskih zvaničnika, ukrajinske snage imaju najmanje stotinu poginulih i više od 200 povređenih. Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov saopštio je da je napredovanje ukrajinskih snaga u pravcu Kurska zaustavljeno, te da su uništena 54 oklopna vozila, uključujući sedam tenkova. 

Upad ukrajinskih snaga u Kursku oblast predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je kao "provokaciju velikih razmera".

"Kao što znate, kijevski režim je izvršio još jednu provokaciju velikih razmera, pucajući neselektivno iz različitih vrsta oružja, uključujući projektile, na civilne i stambene zgrade, kao i na vozila hitne pomoći", rekao je ruski predsednik, dodajući da očekuje izveštaj snaga bezbednosti o situaciji u Kurskoj oblasti.

Nakon što ukrajinski zvaničnici tri dana nisu komentarisali upad na rusku teritoriju, savetnik predsednika Ukrajine Mihailo Podoljak poručio je da je upad jedinica u Kursku oblast "posledica agresije Rusije na Ukrajinu", međutim on napade nije pripisao ukrajinskoj vojsci.

"Rusija je uvek verovala da restriktivne pravne norme za nju ne važe i da stoga može nekažnjeno da napada teritorije susednih zemalja i licemerno zahteva nepovredivost sopstvene teritorije", naveo je Podoljak, dodajući da rat ima svoja pravila, pa "agresor neminovno plaća cenu svojih postupaka".

Tri razloga za napad

Ovo nije prvi put da je Ukrajina izvela kopnene napade unutar teritorije Rusije, međutim dok su prethodne napade izvele naoružane grupe ruskih prognanika koje su imale podršku ukrajinske vojske, čini se da su u ovaj napad direktno umešane ukrajinske trupe. Vojni analitičari, međutim, ističu da ruska vojska ima dovoljno rezervnih trupa, te da napad rizikuje dalje rastezanje ionako brojčano nadjačanih ukrajinskih snaga.

Uprkos tome, Emil Kastehelmi iz finske organizacije "Black bird" koja analizira situaciju na ukrajinskom frontu, navodi da je napad na Kursku oblast uspešno počeo, te da su ukrajinske snage za manje od dva dana ušle 12 kilometara u dubinu ruske teritorije, kroz dve linije ruskih utvrđenja. On navodi da se čini da su Rusi u trenutku upada bili "u rasulu", kao i da je ovakav napad bio moguć iz tri razloga.

"Prvi je neuspeh ruske vojne obaveštajne službe ili rukovodstva, drugi je neadevkatne ruske granične snage, a treći je činjenica da je Ukrajina odlučila da angažuje značajnu količinu trupa za napad na Kursk, umesto da ojača istočni front kako bi zaustavila Ruse na Toreckom i Pokrovskom pravcu", piše Kastehelmi na Iksu.

Dodaje da stvarni cilj operacije još nije jasan, ali, kako kaže, Ukrajina bi mogla da pokuša da prebaci deo ruske pažnje sa drugih oblasti na Kursku ili da traži bolju poziciju u budućim mirovnim pregovorima, "ukoliko je svrha operacije da se zauzme i zadrži kopnena teritorija na duži vremenski period".

Mogući dugotrajni efekti ukrajinskog upada

Malo je verovatno da Ukrajina ovim upadom ima za cilj da okupira rusku teritoriju, međutim moguće je da razlog za ovu akciju može da se nađe u činjenici da je Rusija nedavno pokrenula veliku prekograničnu ofanzivu na severoistočnu ukrajinsku Harkovsku oblast. Taj napredak je usporen nakon što su Sjedinjene Države dale Ukrajini dozvolu da koristi rakete za ciljeve unutar Rusije, usled ukrajinskih strahova od sličnih napada na severnu oblast Sumi.

Prema pisanju zapadnih medija, imajući u vidu stalne brige Zapada oko moguće eskalacije rata, moguće je da je data neka vrsta dozvole za operaciju ove veličine na ruskom tlu. Kastehalmi navodi da bi operacija Kursk mogla da ima i dugotrajnije efekte jer će verovatno primorati Rusiju da pošalje još više trupa na granicu.

"Rusija je najverovatnije očekivala samo napade ograničenih razmera na pogranična sela, a ne jaču i širu ofanzivu", navodi Kastehelmi, ističući da bi, "nakon što je napravila zabunu i primorala Rusiju da reaguje u Kursku, Ukrajina mogla da pokušada napadne i negde drugde, ako još ima raspoloživih snaga".

On, međutim, naglašava da postoje i negativni aspekti napada na Kursku oblast, uključujući to ova akcija slabi već ograničene ukrajinske rezerve u trenutku kada su problemi sa nedostatkom ljudstva i te kako prisutni, i kada postoji velika potreba za dodatnim jedinicama na drugim mestima, posebno u Donjeckoj oblasti. Istovremeno, navodi da sumnja da bi trenutni razvoj događaja mogao da natera Rusiju da obustavi operacije u Donjecku.

"Rusija bi trebalo da ima dovoljno rezervi za povlačenje iz drugih pravaca kako bi obuzdala ukrajinsko napredovanje".

IZVOR: NIN