Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je četvrtak, 15. avgust, 2024

 1057 - Poginuo je škotski kralj Magbet, čiji je život

inspirisao engleskog pisca Vilijama Šekspira da napiše jednu od

svojih najpoznatijih drama.

        1534 - Španski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu

rimokatolički jezuitski red (Societas Iesu), koji je papa Pavle III

priznao šest godina docnije.

        1769 - Rođen je francuski car Napoleon I Bonaparta, jedan

od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi

razorili feudalno ustrojstvo tradicionalne Evrope. Istakao se 1793. 

u borbi protiv Engleza kod Tulona, tada je, u 24. godini, postao

general. U Italiji je 1796. i 1797. tukao vojsku Austrije, a 1797.

ukinuo je Mletačku repubiku. Posle pohoda na Egipat, državnim

udarom 1799. zaveo je režim konzulstva, uzevši neograničenu vlast

kao "prvi konzul", a od 1802. kao "doživotni konzul". Reformisao je

administraciju, prosvetu, finansije i sudstvo, dao Francuskoj nov

krivični i građanski zakonik (Napoleonov kodeks). Zaključio je

konkordat s papom Pijem VII i normalizovao odnose Vatikana i

Francuske. Proglasio je sebe za cara 1804. Pobedama 1805. kod Ulma i

Austerlica primorao je Austriju na mir. Zaratio je s Pruskom 1806.

tukao ih kod Jene i Auerštata i 1807. primorao na mir pod veoma

teškim uslovima. Pokušao je da pokori Španiju i 1808. postavio je

brata Žozefa za španskog kralja. Napoleonove pobede od 1805. do

1809. omogućile su prevlast Francuske nad većim delom Evrope.

Godine 1812. krenuo je u pohod na Rusiju predvodeći vojsku od

600.000 ljudi sastavljenu od skoro svih evropskih nacija. I pored

činjenice da je uspeo da zauzme Moskvu, u Rusiji je katastrofalno

poražen. Nakon poraza kod Lajpciga 1813. saveznici (Rusi, Englezi,

Prusi, Austrijanci) ušli su u Pariz krajem marta 1814. a Napoleon je

prognan na sredozemno ostrvo Elba. Odatle je pobegao i vratio se u

Pariz marta 1815. ali je već u junu konačno putučen kod Vaterloa

i prognan na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu na kojem je umro

kao britanski zatočenik. Ima indicija da je otrovan.

        1771 - Rođen je škotski pisac Valter Skot, tvorac modernog

istorijskog romana. Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz

istorije Škotske. Preveo je na engleski srpsku narodnu pesmu

"Hasanaginica". Dela: romani "Veverli", "Gaj Manering", "Starinar",

"Rob Roj", "Ajvanho", "Kenilvort", "Kventin Dervard", "Grof Robert".

        1914 - Započela je Cerska bitka. Posle upada u Srbiju 200.000 

austrougarskih vojnika Srpska vrhovna komanda prebacila je oko 180.000 

vojnika u severozapadnu Srbiju, shvativši u kom rejonu je koncentrisan 

napad. Sukob je započeo u noći 15. na 16. avgust na padinama Cera.

Zahvaljujući strategiji srpske komande, do 24. avgusta u Srbiji nije 

ostao ni jedan austrougarski vojnik, izuzev 4.500 zarobljenika. Cerska 

bitka prva je saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu i izuzetno je 

podigla ugled Srbije i njene vojske. Pobeda Srba omela je Austrougarsku 

da na vreme koncentriše trupe na ruskom frontu.

        1914 - Prolaskom broda "Ankon" otvoren je Panamski kanal,

dug 81,6 kilometara, koji u najužem delu Srednje Amerike spaja

Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920,

a gradnja koju je 1889. započeo graditelj Sueckog kanala Francuz

Ferdinan de Leseps, a SAD preuzele 1901, praćena je finansijskim

aferama, pritiscima i vojnim intervencijama. Zbog klimatskih prilika 

broj umrlih radnika bio je ogroman. Tokom izgradnje kanala SAD su 

ustanovile i jednu novu državu - Panamu, pošto nisu bile zadovoljne 

uslovima koje im je dala Kolumbija koja je do tada držala tu teritoriju.

        1917 - Boljševici su poslednjeg ruskog cara Nikolaja II i

njegovu porodicu izveli iz rezidencije u Carskom Selu kod Petrograda

da bi ih otpremili u Sibir. Docnije su prebačeni u Jekaterinburg na 

Uralu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), gde su ih pobili jula 1918.

        1924 - Rođen je engleski pisac Robert Okston Bolt, poznat

po popularnim, inteligentno pisanim dramama s veštim zapletom, poput

"Čoveka za sva vremena" o životu Tomasa Mora, jedne od najboljih

istorijskih drama pisanih u 20. veku. Ostala dela: drame "Trešnja u

cvatu", "Tigar i konj", "Blagi Džek", "Braća i sestre", "Vivat!

Vivat Regina!", "Stanje revolucije", filmski scenariji "Čovek za sva

vremena" (Oskar za scenario), "Lorens od Arabije", "Doktor Živago",

"Rajanova kći".

        1925 - Rođen je Oskar Piterson, kanadski džez

pijanista i kompozitor. Školovao se u rodnom Montrealu, a postao

je poznat nakon nastupa u njujorškom Karnegi Holu 1949. Osvojio

brojne nagrade i priznanja, uključujući i nagradu "Gremi" za

životno delo 1997. kao i priznanje Međunarodne asocijacije za

džez obrazovanje. Nosilac je najvišeg kanadskog civilnog

priznanja - Ordena reda Kanade, i prvi živi Kanađanin čiji je

lik dospeo na poštansku marku. Oskar Piterson bio je jedan od

najvećih muzicara u istoriji džeza uopšte.

        1947 - Akt o nezavisnosti Britanske Indije stupio je na

snagu. Tim činom su posle 180 godina kolonijalne vladavine

Britanije, oformljene suverene države Indija i Pakistan. Do podele

negdašnje Britanske Indije došlo je zbog verskog rascepa. Indijsku

uniju mahom je naseljavalo hinduističko stanovništvo, a Pakistan

muslimansko. Muslimanski Pakistan se kasnije pocepao na dve države

(te teritorije nisu bile teritorijalno povezane) na Bangladeš i

današnji Pakistan.

        1948 - Južna Koreja je postala nezavisna država pod

nazivom Republika Koreja, s predsednikom Singmanom Rijem.

        1949 - Umro je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od

najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika. U ratu je sa

srpskom vojskom prošao povlačenje preko planinskih vrleti do

Jadrana 1915. posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je

diplomirao prava. Od 1923. je u diplomatskoj službi - radio je

u Rimu, zatim u Vašingtonu, gde je i umro 1949. Njegovi posmrtni

ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji

srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu

literaturu. Njegova knjiga pesama "Otkrovenje" smatrana je

najznačajnijom zbirkom srpske poezije između dva svetska rata.

Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, zatim o Prvom

svetskom ratu - roman "Dan šesti". Ostala dela: roman "Burleska

gospodina Peruna boga groma", lirska proza "Ljudi govore", putopis

"Afrika", drama "Sibinjanke".

        1950 - U zemljotresu u severoistočnoj indijskoj državi

Asam poginulo je više od 1.000 ljudi.

        1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države Kongo

(Brazavil) koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom

Srednji Kongo. Kao kolonija Francuski Kongo bio je sastavni deo

Francuske ekvatorijalne Afrike.

        1962 - Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, najvišeg

vrha u zapadnoj Evropi, kojim je francuski turistički centar Šamoni

povezan sa italijanskom dolinom Aoste.

        1971 - Bahrein je stekao nezavisnost posle 150 godina

britanske kolonijalne vlasti.

        1975 - Tokom vojnog udara ubijen je predsednik Bangladeša 

i otac nezavisnosti te azijske zemlje šeik Mudžibur Rahman, koji je

posle sticanja nezavisnosti u januaru 1972. postao prvi predsednik

vlade Bangladeša. Prethodno je bio lider Narodnog saveza Bengala. 

        1979 - U sudaru dva aviona sovjetske kompanije "Aeroflot"

iznad Ukrajine poginule su 173 osobe, svi putnici i članovi posada.

        1990 - Predsednik Mihail Gorbačov obnovio je sovjetsko

državljanstvo dobitniku Nobelove nagrade za književnost ruskom

piscu Aleksandru Solženjicinu, koji je 1974. prinuđen da emigrira 

na Zapad.

        1994 - U Sudanu je uhapšen i odmah izručen Francuskoj

Iljič Ramires Sančez, poznat kao "Karlos Šakal", čuveni

terorista.

        1995 - Japan je, 50 godina posle okončanja Drugog svetskog

rata na Pacifiku, prvi put jasno naglasio žaljenje zbog ratnih akcija

u regionu.

        1998 - U najtežem pojedinačnom terorističkom napadu u

Severnoj Irskoj tokom 30 godina nasilja, u eksploziji

automobila-bombe u mestu Omag poginulo je 29 ljudi. Severna Irska

ima status jedne od krunskih zemalja unutar Ujedinjenog Kraljevstva.

        2001 - Makedonska vlada formalno je dozvolila razmeštaj

3.500 vojnika NATO radi oduzimanja oružja od pobunjenih Albanaca.

        2003 - U pismu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Libija

je preuzela odgovornost za eksploziju bombe u avionu "Pan Amerikena"

iznad Lokerbija u Škotskoj kada je poginulo 270 ljudi.

        2005 - Indonežanska vlada i pobunjenici potpisali su

sporazum o završetku višedecenijskog oružanog sukoba između

centralne vlade iz Džakarte i separatista sa Sumatre.

        2007 - U zemljotresu koji je pogodio Peru poginulo je 510

osoba. Razaranje je bilo najveće u pustinjskoj oblasti na jugu

Perua, u gradovima Ika i Pisko, oko 200 kilometara jugoistočno od

glavnog grada Lime. Jačina potresa u epicentru iznosila je osam

stepeni Rihterove skale.

        2008 - Umro je Džeri Veksler, pionir "ritam & bluza"

i muzički producent. Koosnivač je kultne muzičke kuće "Atlantik

Rekords" koja je napravila revoluciju u svetu crnačke muzike,

posebno takozvanog "južnjačkog soula". Kao producent Veksler je

lansirao brojna velika imena, poput Reja Čarlsa, Arete Frenklin,

Vilsona Piketa, Otisa Redinga, Vilija Nelsona, Šer, Dastija 

Springfilda. Bio je producent i Boba Dilana i sastava "Led Cepelin". 

Sarađivao je i sa Santanom, Džordžom Majklom, grupom "Dajer 

Strejts". 

2013 - Preminuo je Žak Verže, francuski advokat 

svetskog ugleda. Proslavio se odbranom Alžiraca tokom rata za 

nezavisnost te zemlje. Često je branio ozloglašene poput Klausa 

Barbija, Karlosa Šakala, Tarika Aziza, pa je otuda prozvan 

"đavolji advokat".

2019 - Preminuo je Dobrilo Nenadić, srpski književnik. 

Po zanimanju inženjer agronomije, Nenadić je najzaslužniji za 

masovno širenje kulture maline, koja je postala jedan od glavnih 

izvoznih artikala srpske poljoprivrede, prvo u oblasti njegovog Arilja

a onda i širom Srbije. Već njegov prvi objavljeni roman "Dorotej" bio 

je, 1978. godine, najčitanija knjiga Narodne biblioteke Srbije. Druga 

dela: "Kiša", "Despot i žrtva", "Brajan", "Sablja grofa Vronskog", 

"Pobednici", "Gvozdeno doba", "Hermelin". 

2020 - Umro je Antonije Đurić, srpski novinar i publicista. 

Osim redovnog novinarskog posla, bavio se istorijskom publicistikom, 

veoma zapaženo, s velikim tiražima. Kao politički protivnik režima 

u socijalističkoj Jugoslaviji, sedam godina je proveo u zatvorima. 

Dela: "Solunci govore", "Za čast otadžbine", "Crvena kuga".

2021 - Avganistanski Talibani zauzeli su Kabul, okončavši 

zaposedanje cele zemlje. Snage SAD, sa saveznicima, zauzele su 

Avganistan decembra 2001. Dotadašnji predsednik Avganistana 

Ašraf Gani napustio je zemlju.