Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 16. avgust, 2024. 

   1717 - U bici kod Beograda u Austrijsko-turskom ratu, u

kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba sa teritorije

današnje Vojvodine, austrijski feldmašal Eugen Savojski naneo je

težak poraz Turcima i zauzeo Beograd, izbacivši Turke i iz severne

Srbije. Austriji je Požarevačkim mirom zaključenim 1718. pripala

severna Srbija (severno od Zapadne Morave), Banat i jugoistok Srema.

        1832 - Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista

Vilhelm Vunt, osnivač eksperimentalne psihologije, profesor na

univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu. Definisao je

psihologiju kao "nauku o unutrašnjem i neposrednom iskustvu" i

zasnovao je psihološka istraživanja i eksperimente kao "čistu

opservaciju". Osnovao je prvi moderni institut za psihologiju i

eksperimentalnu laboratoriju. Njegov učenik bio je i srpski

psiholog Ljubomir Nedić, pisac prvog našeg univerzitetskog

udžbenika psihologije. Dela: "Principi fiziološke psihologije",

"Uvod u psihologiju", "Psihologija naroda".

1845 - Rođen je francuski fizičar Gabrijel Lipman,

dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908. koji je pronašao proces

fotografisanja u prirodnim bojama. Konstruisao je i apilarni

elektrometar i zasnovao princip o održanju elektriciteta.

1878 - Rođen je srpski kompozitor i muzički pisac Isidor

Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je

nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog

života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske

muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi dela utemeljenih na

srpskim narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike. U Novom

Sadu je 1903. pokrenuo "Srpski muzički list" i "Srpsku muzičku

biblioteku" u kojoj je pretežno objavljivao kompozicije savremenih

autora. Osnovao je Muzičku školu 1909. i jedan je od pokretača

Saveza srpskih pevačkih društava. Dela: opera "Knez Ivo od

Semberije", "Srpska rapsodija", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi",

horske pesme "Sokoli", "Ej, ko ti kupi", "Zračak viri", "Iz srpske

gradine", autor je i pesme "Jesen stiže dunjo moja".

1888 - Rođen je britanski pukovnik Tomas Edvard Lorens,

poznat kao Lorens od Arabije, arheolog, istraživač, pisac i

oficir. Istakao se u borbama na Bliskom istoku tokom Prvog svetskog

rata, kao britanski oficir, kad je okupio Arape, neprijateljski 

raspoložene prema Turskoj. Pošao je iz Hedžasa u današnjoj Saudi 

Arabiji (Hedžas je tada bio turska teritorija) prema severu (danas 

Jordan, Sirija, Irak) i presudno je uticao na formiranje tih država 

(u prvo vreme kao britanske mandatne teritorije, osim Sirije i Libana 

koji su pripali Francuskoj), kao i na ustoličenje lokalnih dinastija. 

Spretno koristeći želju Arapa da se oslobode Turske, ostvario je 

ciljeve britanske kolonijalne politike. Napisao je sećanja: "Sedam

stubova mudrosti", na srpskom objavljena kao: "Ustanak u pustinji".

    1913 - Rođen je izraelski državnik Menahem Begin,

predsednik vlade Izraela od 1977. do 1983, prvi izraelski državnik

koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u

Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i

predsednikom SAD Džimijem Karterom, potpisao je 1977. u Vašingtonu

mirovni ugovor s Egiptom i sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu

nagradu za mir. U tek osnovanoj državi Izrael formirao je 1948.

pokret "Herut" (sloboda), koji je kasnije prerastao u političku

partiju "Likud" (jedinstvo). Ubrzo je postao član Kneseta

(skupština) a u vladu je ušao 1967. Važio je za "čoveka

najtvrđe linije koji je ipak imao viziju za kompromis". Dela:

"Pobuna", "Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija", "Bele

noći", "U podzemlju".

        1919 - Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i

Slovenaca pod predsedništvom prvaka Demokratske stranke Ljube

Davidovića, čiji su članovi bili i predstavnici Socijaldemokratske partije. Ta vlada je donela uredbe kojima je uvedeno osmočasovno radno vreme kao i osiguranje radnika u slučaju bolesti i nesreće.

        1921 - Umro je kralj Petar I Karađorđević (poznat

i kao Kralj Petar Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i

potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. 

Tokom njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s

južnoslovenskim narodima, i pod njegovim žezlom Srbija je postala

neka vrsta Pijemonta, ideal ustavnog uređenja i žarište slobode

i napretka. Ipak, njegova vladavina obeležena je i samovoljom

grupe oficira zaverenika iz 1903. pripadnika "Crne ruke". Posle

zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra

Karađorđevića, živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu

akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je

kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i

1871, kad je odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini 

evropski vladar koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. 

Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv 

Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. 

Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga 

je 15. juna 1903. proglasila za kralja. U Balkanskim ratovima je 

kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti 

se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime 

vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je zajedno 

sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske i jonske 

obale. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa 

Džona Stjuarta Mila.

            1944 - Na ostrvu Vis u Drugom svetskom ratu nastavljeni

su pregovori Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i

izbegličke jugoslovenske kraljevske vlade, koja se obavezala da

Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije prepusti svu savezničku

pomoć, raspusti oružane snage u inostranstvu i javno se odrekne

Draže Mihailovića i njegovog Pokreta. Pristala je i da u sastav

NOVJ bude uključena ratna mornarica Kraljevine Jugoslavije koja se

nalazila na Malti pod upravom savezničkih snaga.

1953 - U Iranu je pokušan državni udar i šah Mohamed

Reza Pahlavi pobegao je iz zemlje, ali je posle tri dana predsednik

vlade Mohamed Mosadek srušen, a šah se vratio na presto uz

angloameričku pomoć. Mosadek je imao nameru da nacionalizuje

imovinu stranih naftnih kompanija, pa je Zapad organizovao njegovo

obaranje.

    1956 - Umro je američki filmski glumac mađarskog porekla

Bela Blaško, poznat kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u

horor filmovima, ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi:

"Trinaesta stolica", "Drakula", "Ubistvo u ulici Morž", "Poljubac

smrti", "Ostrvo izgubljenih duša", "Crna mačka", "Znak vampira",

"Drakulina kći", "Frankeštajnov sin", "Gorila", "Invazija

kradljivaca leševa".

    1960 - Kipar je stekao nezavisnost, sa arhiepiskopom

Makarijusom III kao predsednikom republike. 

1973 - Umro je američki mikrobiolog Selman Ejbraham

Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. Nagradu je

dobio za pronalak streptomicina, prvog antibiotika koji uspešno

suzbija tuberkulozu. Pronašao je i neomicin. Napisao je

autobiografiju "Moj život sa mikrobima".

1984 - Umro je srpski književnik Dušan Radović,

dečji pisac i novinar. Radio je u listovima "Zmaj", "Pionir",

"Kekec" i "Poletarac" i bio urednik dečjih redakcija Radija

i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po

radio emisiji Studija B "Beograde, dobro jutro", kojom je od

1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih

dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću.

        1991 - Umro je italijanski filmski režiser Luiđi

Campa, pripadnik prve generacije neorealističkog pravca, autor

više desetina filmova, najviše zakupljen moralnim problemima.

Filmovi: "Živeti u miru", "Teške godine", "Lake godine", "Proces

u gradu", "Rimljanika", "Amerikanac na odmoru".

1995 - Na referendumu odloženom dva dana zbog uragana,

građani Bermuda su većinom glasali da ostanu britanska teritorija.

2003 - Umro je bivši diktator Ugande Idi Amin Dada,

jedan od najbrutalnijih vlastodržaca u istoriji. Kao načelnik

Generalštaba vojske Ugande vlast je prigrabio 1971. vojnim pučem

kojim je zbacio Miltona Obotea, u trenutku dok se šef države

nalazio u inostranstvu. Tokom njegove vladavine tom

centralnoafričkom zemljom masakrirano je možda čak i pola miliona

ljudi, pretežno iz manjinskih etničkih zajednica. Aminova

strahovlada okončana je u aprilu 1979. iznenađujuće efikasnom

vojnom intervencijom Tanzanije.

        2005 - Umro je ruski košarkaški trener Aleksandar

Gomeljski, pod čijim je vođstvom reprezentacija Sovjetskog Saveza

osvajala titule prvaka sveta 1967. i 1982. olimpijskog šampiona

1988. i prvaka Evrope 1959, 1961, 1963, 1965, 1967, 1969, 1979.

i 1981.

        2005 - Rožea Šuca, 90-godišnjeg osnivača hrišćanske

ekumenske zajednice u francuskom selu Teze, nožem je za vreme

službe u crkvi usmrtila jedna mentalno obolela Rumunka. Šuc,

poznat kao brat Rože, osnovao je zajednicu u Tezeu za vreme

Drugog svetskog rata da bi obezbedio utočište pripadnicima svih

hrišćanskih grupacija.

        2008 - Srpski plivač Milorad Čavić osvojio je

srebrnu medalju na 29. Olimpijskim igrama u Pekingu u trci na

100 m delfin stilom, vremenom od 50,59 sekundi, čime je postignut

novi evropski rekord.

2018 - Preminula je Areta Frenklin, američka pevačica. 

Vrhunac karijere dostigla je krajem 60-ih 20. veka pesmama "Respect" 

i "Ćain of fools". Nazivana je kraljicom soula zbog izuzetnih 

glasovnih mogućnosti, raspona četiri oktave. Dobitnik je 18 Gremija, 

uključujući za životno delo, kao i Nacionalnog ordena za umetnost, 

Predsedničkog ordena slobode. Pripadnica je Kuće slavnih.

2019 - Umro je Piter Fonda, glumac. Za ulogu u filmu 

"Goli u sedlu" bio je nominovan za Oskara, a docnije i za ulogu 

veterana iz Vijetnama, pčelara, u filmu "Ulijevo zlato".

2020 - U Dolini smrti, Kalifornija, SAD, izmerena je rekordno 

visoka temperature od čak 54,4 stepena Celzijusa. Pustinjska Dolina smrti 

nalazi se na istoku Kalifornije, nedaleko od granice s Nevadom.

2021 - Preminuo je Jaroslav Pap, fotoreporter. Rođen u Laliću, 

nedaleko od Odžaka, zapadna Bačka, srednju školu pohađao je u Novom Sadu, 

i vrlo mlad posvetio se fotografiji. Profesionalno, kao fotoreporter radi 

od 1984, u prvo vreme u novosadskom Dnevniku, potom u agenciji Tanjug 

i u Radio televiziji Vojvodine. Pokrivao je najrazličitije događaje, 

političke, ratna zbivanja, ali njegovo opredeljenje bila je priroda. 

Imao je više od 60 samostalnih izložbi. Osnivač je pokreta "Foto lov". 

S velikom ljubavlju i izuzetnim uspehom nezaboravnim fotografijama 

ovekovečio je lepote i prirodu rodne Backe i uopšte Vojvodine.