Dogodilo se na današnji dan

  Danas je nedelja, 18. avgust, 2024.

   1805 - Srbi su na brdu Ivankovac kod Ćuprije, u jednoj od

najvećih bitaka Prvog srpskog ustanka, prvi put potukli regularnu

vojsku turske države. Napredovanje ustanika koji su zauzeli više

gradova, uključujući Užice i Karanovac (danas Kraljevo),

uznemirilo je sultana, koji je naredio Hafiz paši, imenovanom za

beogradskog vezira, da sa 15.000 vojnika krene od Niša ka Beogradu.

Na Ivankovcu se pod komandom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca

utvrdilo oko 2.000 Srba, koji su izdržali više turskih juriša, a

bitku je rešio vođa ustanka Karađorđe, koji je noću između 18.

i 19. avgusta s više od 4.000 ustanika braniocima pritekao u pomoć

iz pravca Jagodine, pa su se Turci povukli u Paraćin. Posle dva

bezuspešna napada na visove oko Paraćina 20. avgusta i novih

gubitaka, Hafiz paša je, pokoleban ozbiljnim gubicima na

Ivankovcu, odlučio da se povuče prema Nišu.

        1812 - Francuski car Napoleon I porazio je u bici kod

Smolenska rusku vojsku i nastavio da napreduje prema Moskvi.

        1830 - Rođen je austrijski car Franc Jozef I Habzburg

koji je vladao od 1848. do 1916. Ugušio je, uz pomoć Rusije,

revoluciju u Mađarskoj 1849. Uspostavio je centralizovan sistem

sa ograničenim tradicionalnim pokrajinskim slobodama. Posle

proglašenja Austro-Ugarske nagodbe 1867. odustao je od strogog

centralizma. Tada je napuštena i dotadašnja nemačka orjentacija

pošto je primat među nemačkim zemljama preuzela Pruska. Dvojna

monarhija će u buduće biti okrenuta prema Jugoistoku Evrope. Posle

Berlinskog kongresa 1878. okupirao je Bosnu i Hercegovinu, koja je

anektirana 1908. Iskoristio je atentat na prestolonaslednika Franca

Ferdinanda 1914. u Sarajevu kao povod da napadne Srbiju, što će

se završiti propašću njegove države 1918.

        1850 - Umro je francuski pisac Onore de Balzak, začetnik

evropskog realizma, autor oko 100 knjiga s više od 2.000 likova.

Romani pod zajedničkim nazivom "Ljudska komedija" duboka su

socijalna kritika francuskog društva. Dela: romani "Evgenija

Grande", "Čiča Gorio", "Gopsek", "Izgubljene iluzije", "Seljaci",

"Rođaka Beta", "Golicave priče", "Šuani".

        1860 - Rođen je srpski političar i filolog i istoričar

Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije, koji je

1921. s Jašom Prodanovićem osnovao Republikansku stranku i bio

njen prvi predsednik. Prethodno je kao pripadnik Samostalne

demokratske stranke više puta bio ministar prosvete i jednom

predsednik vlade. Dela: monografija "Život i rad Vuka Stefanovića

Karadžića", stari srpski pisani spomenici "Miroslavljevo

jevanđelje", "Stari srpski natpisi i zapisi", stari letopisi, dela

Vuka Karadžića, uključujući "Vukovu prepisku", udžbenici

gramatike, studije o starim srpskim štamparijama, o srpskim crkvama

u 15. i 16. veku, o arhiepiskopu Danilu.

        1868 - Postavljen je kamen temeljac zgrade Narodnog

pozorišta u Beogradu, čemu je presudno doprinelo gostovanje u

prestonici Srbije glumaca iz Novog Sada 1867. Oduševljen predstavom

"Gospođe i husari", knez Srbije Mihailo Obrenović je obećao da

će o svom trošku podići zgradu i osnovati stalno pozoriste. Kamen

temeljac postavio je kralj Milan Obrenović (tada knez). Narodno

pozorište je svečano otvoreno u oktobru 1869. prigodnim komadom

"Posmrtna slava kneza Mihaila". Prvi upravnik srpskog nacionalnog

teatra bio je Jovan Đorđević, profesor, književnik, novinar,

vaspitač potonjeg kralja Aleksandra Obrenovića. Đorđević je

i autor teksta srpske himne - "Bože pravde". Pretpostavlja

se da je autor projekta bio arhitekta Aleksandar Bugarski. Zdanje

Narodnog pozorišta bilo je tada, osim Kapetan Mišinog zdanja,

najraskošnija građevina u Beogradu.

        1872 - Umro je Petar Preradović, književnik, jedan 

od najznačajnijih pesnika epohe ilirizma, čija se lirika kreće 

od zanosnog rodoljublja do krajnjeg pesimizma. Posle završene 

Vojne akademije u Vinernojštatu, iako rođen kao Srbin, zbog 

napredovanja u karijeri prešao je u rimokatolicizam i napredovao 

do čina generala, učestvujući u svim ratovima Austrije njegovog 

doba. Isprva je pisao na nemačkom, ali je ubrzo počeo da piše 

na srpskohrvatskom, pa se njegovim pravim književnim početkom 

smatra pesma "Zora puca, biće dana". Napisao je i niz toplih 

ljubavnih pesama, od kojih se mnoge pevaju i sada, poput pesme 

"Miruj, miruj, srce moje". Dela: zbirke pesama "Prvijenci", 

"Nove pjesme", drama "Kraljević Marko", epovi "Lopudska" 

(nedovršen), "Prvi ljudi", "Pustinjak" (nedovršen), libreta 

"Vladimir i Kosara", "Sirotica". Tekst današnje austrijske

himne delo je njegove praunuke Paule fon Preradović.

        1896 - Francuska je okupirala Madagaskar i proglasila

ga kolonijom. Madagaskar je nezavisnost stekao 1960.

        1897 - Rođen je srpski slikar Milo Milunović, član

Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je učio u Firenci.

Posle Prvog svetskog rata otišao je na studije u Pariz u kojem je 

s prekidima ostao do 1932, kada je došao u Beograd, gde je 1937.

postao profesor Umetničke akademije. Snažno je uticao na mlađe

generacije slikara u Beogradu.

        1908 - Rođen je francuski državnik i pravnik Edgar For,

koji je kao tužilac predstavljao Francusku na suđenju nemačkim

ratnim zločincima u Nirnbergu posle Drugog svetskog rata. Bio je

predsednik vlade Francuske 1952, 1955. i 1956. i više puta

ministar od 1958. do 1969.

        1908 - Rođen je srpski kompozitor Milan Ristić, član

Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Beogradu, Parizu i

Pragu. Bio je učenik Miloja Milojevića i Josipa Slavenskog. Dela:

devet simfonija, "Muzika za kamerni orkestar", "Suita giocosa",

"Simfonijske varijacije", koncerti za violinu, za klavir, za kamerni

orkestar, za klarinet, kamerne, klavirske i vokalne kompozicije.

1909 - Rođen je Milan Tokin, srpski novinar, literata, 

istoričar književnosti. U međuratnom periodu bio je novinar 

lista Vreme i novinske agencije Avala, od 1938. do 1941. dopisnik 

iz Berlina. Povukao se u rodni Vršac 1943. i od tada se bavio 

publicistikom, arhivistikom, bibliotekarstvom, prevođenjem, 

istorijom književnosti i literarnim radom. Bio je veliki 

poznavalac života i dela Jovana Sterije Popovića i priredio je 

njegova sabrana dela. Prevodio je Gustava Švaba, Štefana Cvajga, 

E. E. Kiša, Romena Rolana, Đakoma Kazanovu. Dela: "Jovan Sterija 

Popović", "Vršac nekad i sad", "Sterijina komedija Tvrdica - 

osveta duhu čaršije", romani - "Vršačka davorija", 

"Caričin ljubavnik".

        1914 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila rat

Rusiji, a istog dana američki predsednik Vudro Vilson proklamovao

je neutralnost SAD.

        1922 - Rođena je američka filmska glumica Šeli Vinters,

koja je počela karijeru mjuziklima i komedijama, ali je pravu slavu

stekla ulogama agresivnih sredovečnih žena. Filmovi: "Dvostruki

život", "Mesto pod suncem", "Noć lovca", "Dnevnik Ane Frank",

"Lolita", "Krvava mama", "Kleopatra Džons", "Posejdonova avantura",

"Stanar".

        1922 - Rođen je francuski pisac Alen Rob-Grije, član

Francuske akademije. U literaturu je ušao pedesetih godina 20.

veka, kao teoretičar i jedan od najpoznatijih predstavnika

francuskog "novog romana". Filmsku karijeru je započeo 1961.

kada je napisao scenario, po sopstvenom romanu, za film "Prošle

godine u Marijenbadu", za koji je bio nominovan za Oskara.

Proslavio se kao režiser filma "Lepa zatočenica".

        1933 - Rođen je američki filmski režiser poljskog

porekla Roman Polanski. Posle uspeha filma "Nož u vodi", preselio

se iz Poljske u SAD, a snimao je i u Francuskoj i Britaniji. Ostali

filmovi: "Odvratnost", "Ćorsokak", "Bal vampira", "Rozmarina beba",

"Makbet", "Kineska četvrt" (Oskar), "Stanar", "Pirati", "Tesa".

        1937 - Rođen je američki filmski glumac i režiser Robert

Redford, nagrađen Oskarom za film "Obični ljudi", prvi koji je

režirao. Ostali filmovi: "Situacija beznadežna ali ne ozbiljna",

"Kažite im da je Vili Boj ovde", "Buč Kasidi i Sandens Kid",

"Džeremaja Džonson", "Kandidat", "Žaoka", "Veliki Getsbi",

"Devojka koju sam voleo", "Tri Kondorova dana", "Svi predsednikovi

ljudi", "Električni jahač", "Brubejker".

        1941 - U nemački koncentracioni logor Buhenvald dovedena 

je prva grupa srpskih (jugoslovenskih) zarobljenika. Tokom Drugog 

svetskog rata kroz logor su prošle 3.872 osobe koje su bile 

državljani Kraljevine Jugoslavije, od kojih je 607 dočekalo 

oslobođenje. Logor u kojem su nacisti od 1937. do 1945. ubili 

56.000 lica iz 18 evropskih zemalja, oslobodili su sami logoraši, 

aprila 1945.

        1948 - U Beogradu je potpisana Dunavska konvencija, kojom

je prihvaćeno načelo da Dunavom i plovidbom po njemu upravljaju

priobalne zemlje. Slobodna plovidba osigurana je za sve trgovačke

brodove, a ratnim brodovima plovidba je zabranjena, sem ratnih

brodova priobalnih država koji mogu da plove i na području druge

priobalne države, ali samo prema sporazumu.

        1954 - Džejms Vilkins je postao prvi Afroamerikanac u

američkoj istoriji koji je učestvovao u zasedanju vlade SAD. On

je bio pomoćnik ministra rada i sednici je prisustvovao pošto

ministar i njegov zamenik u tom trenutku nisu bili u Vašingtonu.

        1964 - Sportistima Južne Afrike zabranjeno je da

učestvuju na Olimpijskim igrama zbog politike aparthejda u toj

zemlji.

        1990 - Jugoslavija je treći put postala svetski prvak

u košarci na 11. svetskom šampionatu u Argentini. Prvi put

tu titulu je osvojila 1970. u Ljubljani, a drugi put 1978. u

Manili.

        1994 - Najmanje 150 osoba poginulo je u zemljotresu u

oblasti Maskara na severozapadu Alžira.

        2003 - Umrla je srpska glumica Tatjana Lukjanova, koja

je ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpskog pozorišta. Član

Beogradskog dramskog pozorišta bila je od osnivanja, a nezaboravne

kreacije ostvarila je u predstavama "Staklena menažerija",

"Harold i Mod", "Mačka na usijanom limenom krovu", "Kuća sa

prozorom", "Bećarac", "Izbiračica", "U agoniji", "Buđenje

vampira", "Hamlet".

        2007 - Umro je lord Vilijem Dids, velikan britanskog

novinarstva. Postao je slavan izveštavajući 1936. iz Etiopije

tokom agresije Italije na tu zemlju. Bio je inspiracija engleskom

piscu Evelinu Vou za lik Vilijema Buta u romanu "Skup". Tokom Drugog

svetskog rata je aktivni oficir i rat je proveo na ratištima u

Evropi. Postao je poslanik 1950. i potom ministar u vladi Čerčila

i kasnije Makmilana. Dugo je bio glavni urednik u "Dejli telegrafu".

Titulu lorda dobio je 1986.

        2009 - Umro je Robert Novak, američki novinar,

politički kolumnista. Čak 40 godina pisao je izuzetno uticajnu 

kolumnu koja je svake nedelje štampana u oko 300 listova širom 

SAD. Njegov matični list bio je "Čikago san tajms", drugi 

po tiražu dnevni list u Čikagu posle "Čikago tribjuna", a 

radio je i kao televizijski komentator, najpre za CNN, a 

kasnije za televiziju "Foks njuz". 

2015 - U Čileu je formirana specijalna jedinica, u okviru 

vojske, kao pomoć u istrazi zloupotreba koje je počinio  režim 

Augusta Pinočea, kako bi se okončala "zavera ćutanja". Posebna 

jedinica obrazovana je kao odgovor na tvrdnje da čileanska vojska 

blokira informacije o kršenjima ljudskih prava počinjenim tokom 

vojne uprave od 1973. do 1990. godine, kada je, prema procenama,

ubijeno ili "nestalo" više od 3.000 osoba a oko 38.000 je bilo 

izloženo represiji.

2018 - Umro je Kofi Anan, političar i diplomata iz Gane 

i sedmi Generalni sekretar OUN-a. Karijeru je započeo 1962. u 

Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Od 1972. do 1974. bio je 

čelnik turističke organizacije Gane. Počev od 1987. nalazio se 

na važnim pozicijama unutar UN, i kao pomoćnik generalnog sekretara. 

Bio je zadužen za mirovne operacije i kao specijalni izaslanik 

UN za bivšu Jugoslaviju. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija bio 

je od januara 1997. do decembra 2006. Godine 2001. dobio je Nobelovu 

nagradu za mir.

2019 - U velikom požaru u Daki, Bangladeš, izgorelo 

je oko 15.000 domova, a približno 50.000 osoba ostalo je bez krova 

nad glavom. 

2019 - Svečano je otvoren, odnosno pušten u upotrebu 

autoput "Miloš Veliki", deo Koridora 11 izuzetnog značaja za Srbiju. 

Novootvoreni autoput E-763 krak je, kroz Zapadnu Srbiju, Transevropske 

magistrale koja povezuje pravac od Gdanjska do Atine i Istanbula 

s Jadranskim morem i lukom Bar.

2020 - U Maliju se dogodio državni udar kojim je vojska oborila 

režim Ibrahima Keite, legalnog predsednika koji je sutradan i formalno 

podneo ostavku. Levičarski predsednik Keita, čelnik političke organizacije 

Ujedinjenje za Mali, nalazio se na čelu te zemlje od septembra 2013. godine.