Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je utorak, 13. avgust, 2024.

 1521 - Slomivši otpor Asteka, španski osvajač Ernan

Kortes zauzeo je i razorio Tenočtitlan, sadašnji Sijudad Meksiko.

        1624 - Francuski kralj Luj XIII postavio je za prvog

ministra, odnosno predsednika vlade, kardinala Armana Rišeljea, 

ličnost koja će odigrati izuzetnu ulogu u istoriji Francuske.

        1792 - Francuski revolucionari uhapsili su članove

kraljevske porodice Burbon. Pokušaj bega iz Francuske

biće formalno opravdanje za ubistvo kralja.

        1806 - Dogodio se boj na Mišaru, jedna je od najznačajnijih 

srpskih pobeda u Prvom srpskom ustanku. Ustanički vođa Karađorđe 

dočekao je Turke na uzvišenju kod sela Mišar nedaleko od Šapca.

Napadu neuporedivo brojnijih Turaka Srbi su uspešno su odolevali, 

da bi usledio napad srpske konjice, pod vođstvom Pop-Luke Lazarevića 

i Prote Mateje Nenadovića, s desnog boka. Ostaci poraženih Turaka  

su se posle velikih gubitaka povukli nazad u Bosnu. Karađorđe je 

ukupno raspolagao sa 7.000 pešaka i 2.000 konjanika, dok je Turaka 

bilo 40.000.

        1813 - Izašao je prvi broj "Novina serbskih iz

carstvujuščeg grada Viene". Bio je to prvi dnevni list kod Srba.

Izlazile su svakog dana, osim nedeljom i praznicima. Pokretači

"Novina" bili su studenti medicine Dimitrije Davidović i Dimitrije

Frušić, bivši đaci Karlovačke gimnazije. List u kojem je Vuk

Stefanović Karadžić začeo modernu srpsku novinsku književnu

kritiku je izlazio do 1822. kad je ugašen zbog problema sa

štamparijom.

        1826 - Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasent Lenak,

koji je 1819. izumeo stetoskop.

        1863 - Umro je francuski slikar Ežen Delakroa, glavni

predstavnik romantizma. Ilustrovao je Geteovog "Fausta" i napisao

"Dnevnik" u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Dela:

"Danteova barka", "Ulazak krstaša u Carigrad", "Na barikadama 28.

jula 1830.", "Pokolj na Hiosu", "Smrt Sardanapala".

        1868 - U Peruu i Ekvadoru otpočela je serija zemljotresa u

kojima je poginulo oko 25.000 ljudi.

        1871 - Rođen je nemački revolucionar Karl Libkneht, jedan

od osnivača i vođa Komunističke partije Nemačke. U Rajhstag

(skupština) izabran je 1912. i uoči i tokom Prvog svetskog rata

istupao je protiv nemačkog i međunarodnog imperijalizma. Jedini je

među poslanicima glasao protiv ratnih kredita. Bio je među

osnivačima organizacije "Savez Spartaka" iz kojeg je decembra 1918.

nastala KP Nemačke. Bio je jedan od vođa Novembarske revolucije u

Nemačkoj 1918, ali je posle gušenja revolucije uhapšen i

polovinom januara 1919. ubijen zajedno s Rozom Luksemburg.

        1876 - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić,

profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske

akademije (posle Drugog svetskog rata Srpske akademije nauka) od

1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle

završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju

i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise

"Južnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivač je srpske moderne

dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je

složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim

rukovodstvom SAN (danas SANU) je izdala prvu knjigu velikog

"Rečnika književnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500

rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza.

Dela: "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku", "Pravopis srpskog

jezika", "Dijalekti istočne i južne Srbije", "O dvojini u

slovenskim jezicima", "Galički dijalekat".

        1888 - Rođen je škotski pronalazač Džon Logi Berd,

pionir televizije, koji je 1923. izveo prvi prenos televizijske

slike kao crno-bele siluete, a 1925. kao slike s polutonovima.

Godine 1927. konstruisao je prvi uređaj za noćno osmatranje

pomoću infracrvenih zraka, a 1928. je izveo prvi prekookeanski

televizijski prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.

        1899 - Rođen je britansko američki filmski reziser 

Alfred Džozef Hičkok. Proslavio se filmovima kriminalističkog 

žanra kao i horor filmovima prožetim neobičnim cinizmom. 

Bio je majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta. Filmovi: 

"Čovek koji je suviše znao", "Rebeka", "Ptice", "Psiho", 

"39 stepenica", "Tajni agent", "Ozloglašena", "Slučaj Paradin", 

"Konopac", "Prozor u dvorištu", "Pozovi M radi ubistva", 

"Nevolje s Harijem", "Marni", "Topaz", "Porodična zavera", 

"Frenezija", "Vrtoglavica", "Sever-severozapad".

        1910 - Umrla je engleska medicinska sestra Florens

Najtingel, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se

rođendan (12. maj) obeležava kao međunarodni Dan medicinskih

sestara. Tokom Krimskog rata, polovinom 19. veka, organizovala je

bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala

sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome,

smrtnost u britanskim poljskim bolnicama je smanjena sa 40 na dva

odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene

učenice su posle Prvog svetskog rata - u kojem su lečile srpske

vojnike - pomogle osnivanje takve škole u Beogradu. Prva generacija

medicinskih sestara iz te škole izašla je 1924. godine.

        1912 - Umro je francuski kompozitor Žil Emil Frederik

Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, jedan od najznačajnijih

predstavnika tipično francuskog duha u muzičkoj umetnosti Evrope

19. veka. Njegova dela su prepoznatljiva po stilu koji karakterišu

elegancija, jasnoća i prefinjenost. Komponovao je više od 20

uglavnom lirskih opera. Dela: opere "Manon", "Verter", "Don Kihot" 

i "Tais", baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.

        1913 - Rođen je izraelski državnik Menahem Begin, prvi

predsednik vlade Izraela koji je potpisao ugovor s nekom arapskom

zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom

Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Džimijem Karterom, 1977. u

Vašingtonu je potpisao mirovni ugovor s Egiptom. U tek osnovanoj

državi Izrael 1948. oformio je pokret "Herut" (sloboda), od kojeg

je nastala partija "Likud" (jedinstvo). U vladu je ušao 1967, a od

1977. do 1983, kada je podneo ostavku, bio je predsednik vlade. Sa

Sadatom je 1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. Važio je za

"čoveka najtvrđe linije s vizijom za kompromis". Dela: "Pobuna",

"Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija", "Bele noći", 

"U podzemlju".

        1913 - Rođen je kiparski arhiepiskop Makarios III, vođa

pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik

te mediteranske zemlje od 1960. do smrti 1977. Bio je i jedan od

lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

        1926 - Rođen je kubanski revolucionar i državnik Fidel

Kastro, pod čijim vođstvom je na Kubi svrgnuta diktatura

Fulhensija Batiste i izvedena revolucija. Njegov prvi pokušaj

zbacivanja Batiste nije uspeo pošto je napad na kasarnu Monkada 

u Santjago de Kuba 26. jula 1953. propao. Kastro je potom osuđen 

na 15 godina robije, ali je pomilovan 1955. Po izlasku sa robije 

osniva "Pokret 26. jul" i odlazi u Meksiko, gde organizuje

pristalice. U decembru 1956. iskrcava se na Kubu i u zoni Sijera

Maestre započinje pobunu. Ušao je s njegovim jedinicama u Havanu 

1. januara 1959. a Batista je pobegao sa Kube. U februaru 1959. 

Kastro postaje predsednik vlade, 1965. šef Komunističke partije 

Kube, 1976. i vrhovni komandant oružanih snaga.

        1942 - U noćnom jurišu na ustaško utvrđenje Kupres u Drugom svetskom ratu poginuo je partizanski komandant Simo Šolaja. Po izbijanju ustanka 1941. postao je vođa srpskih seljaka u svom kraju, izuzetno omiljen zbog pravičnosti, poštenja i hrabrosti. Predvodio je bataljon nazvan "Iskra". Posmrtno je proglašen za narodnog heroja.

        1946 - Umro je engleski pisac Herbert Džordž Vels, 

jedan od prvih autora naučno-fantastične literature, autor niza

popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana 

i pripovedaka. Dela: "Rat svetova", "Vremenska mašina", "Istorija

sveta", "Ostrvo doktora Moroa", "Hrana bogova", "Nevidljivi čovek",

"Novi Makijaveli", "Tono Bangi", "Čovečanstvo", "Novi svet", Nauka

o životu", "Kips".

        1961 - Granica između istočnog i zapadnog Berlina kod

Brandenburške kapije je zatvorena, što je bila najava podizanja

Berlinskog zida.

        1964 - U Velikoj Britaniji su izvršene poslednje smrtne

kazne vešanjem dvojice zatvorenka u Liverpulu i Mančesteru,

osuđenih na smrt zbog ubistva.

        1993 - U šestospratnom hotelu u Tajlandu, koji se iznenada

srušio, poginulo je više od 120 osoba.

        1998 - Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle su

sporazum kojim je predviđena suma od milijardu i 250 miliona dolara

nadoknade za opljačkane žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu.

        2003 - Teroristi iz pravca obližnjeg albanskog sela

otvorili su rafalnu paljbu iz automatskog oružja na srpsku decu iz

metohijskog sela Goraždevac kod Peći koja su se kupala u Bistrici

i ubili dvojicu dečaka, a šestoro dece ranili. Predstavnici

policije UNMIK-a saopštili su da će "prevrnuti svaki kamen" da bi

otkrili ubice, ali, kao i posle brojnih drugih zločina nad Srbima

na Kosovu i Metohiji, istraga nije razrešila zločin.

        2003 - Libija je pristala da isplati 2,7 milijardi dolara

porodicama 270 ljudi poginulih u eksploziji bombe u avionu kompanije

"Pan Ameriken" iznad Lokerbija u Škotskoj 1988.

        2004 - U Atini su otvorene 28. letnje Olimpijske igre, prvi

put u Grčkoj posle prvih Olimpijskih igara modernog doba u istom 

gradu 1896. godine.

        2007 - Najmanje 36 osoba izgubilo je život kada se srušio

most u izgradnji u centralnoj Kini. Most dug 320 metara građen

je preko reke Điantuo u jugoistočnoj provinciji Hunan. Naknadno je

utvrđeno da se konstrukcija srušila pošto beton koji je

korišćen nije bio armiran. Na gradilištu su u trenutku nesreće

bila 123 radnika.

        2008 - Penzionisani general jugoslovenske vojske 

i poslednji ministar odbrane negdašnje SFRJ Veljko Kadijević,

koji je od 2001. živeo u Moskvi, ukazom predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva postao je državljanin Rusije. Kadijević je bio ministar odbrane 

SFRJ u vreme raspada jugoslovenske države, od maja 1988. do 

januara 1992. 

2019 - Kod Vitkova, nedaleko od Aleksandrovca, na arheološkom 

nalazištu, pronađena je figurina boginje plodnosti, visine preko 30 

centimetara, stara više od 6.000 godina. Arheološki nalaz izuzetne 

važnosti potvrdio je pretpostavke da se u Vitkovu nalazio religiozni 

centar Vinčanske kulture. 

2020 - Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati postigli su sporazum 

koji podrazumeva potpunu normalizaciju odnosa dve države. Postizanje 

dogovora, koji je iznenadio brojne aktere na Bliskom istoku, podstakao 

je zvanični Vašington, odnosno tadašnji predsednik Donald Tramp. Brojne 

arapske i muslimanske zemlje odbijaju normalizaciju odnosa s Izraelom, 

ili ga uopšte ne priznaju. Redovne odnose u arapskom svetu Izrael ima 

s Egiptom, Jordanom. Sasvim korektni su i s Marokom i Tunisom, gde su 

se nekada nalazile drevne duboko ukorenjene jevrejske zajednice. A postoje, 

takođe, i brojne manje ili više zvanične relacije s drugim arapskim 

zemljama.