Šolcov zaokret i Vučićeva akrobatika: Šta donosi poseta nemačkog kancelara Beogradu
Nemački kancelar Olaf Šolc je u Beogradu, a glavna tema razgovora sa srpskim zvaničnicima je litijum i eksploatacija tog minerala. U samo nekoliko dana, od projekta na koji je stavljena tačka, iskopavanje litijuma u dolini Jadra ponovo je postalo aktuelno i najvažnije političko pitanje u zemlji.
Šolcova poseta usledila je samo nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije donela odluku o ponovnoj primeni Uredbe o projektu "Jadar", posle odluke Ustavnog suda koji je proglasio neustavnim prethodnu uredbu vlade kojom je van snage stavljena uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije minerala jadarita "Jadar".
Nemački kancelar će, zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Marošem Šefčovičem, prisustvovati potpisivanju Memoranduma o razumevanju između Evropske unije i Srbije o strateškom partnerstvu u vezi sa održivim sirovinama, lancima snabdevanja baterijama i električnim vozilima.
Iako se o tome šuškalo prethodnih dana, nemačka vlada je tek u sredu poslepodne zvanično potvrdila da će Olaf Šolc posetiti Srbiju. Vest je iznenadila i mnoge u Nemačkoj, pošto je uobičajeno da se aktivnosti za narednu nedelju najavljuju na redovnim konferencijama petkom.
Prema pisanju pojedinih medija, sastanku u Palati Srbija mogli bi da prisustvuju i predstavnici kompanija "Mercedes-Benc" i "Stelantis" koje, kako se navodi, pregovaraju sa srpskom vladom o ulaganju u preradu litijuma i proizvodnju baterija za vozila.
U intervjuu za nemački "Handelsblat", predsednik Vučić poručio je da je Srbija "lojalna" Evropi, dodavši da je kineskim zvaničnicima, koji su takođe bili zainteresovani za litijum, rekao da o tome razgovara sa Evropljanima. On je naveo da želi da najveći deo iskopanog litijuma bude obrađen u Srbiji, u proizvodnji katalizatora i litijumskih baterija, ali da moraju i da se naprave ustupci.
"Manje količine ići će u Nemačku", rekao je Vučić, dodajući da će Srbija moći da iskopa 58.000 tona litijuma na godišnjem nivou, što je, kako kaže, dovoljno za više od milion električnih automobila.
"Moći ćemo da snabdevamo oko 17 odsto evropskog tržišta".
Pored toga što je reč o iznenadnoj poseti, zapadni mediji u prvi plan stavljaju i to da Šolc sastankom sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u pokušaju da se odvoji od kineskog litijuma, zanemaruje problem sa demokratijom i vladavinom prava u Srbiji.
Ekonomija na prvo mestu...
Dnevnik "Standard" piše da zvanični Berlin prenebregava činjenicu da srpske vlasti godinama vode "kampanju protiv Nemačke". Ne samo da zanemaruje "antinemačke" glasove u Srbiji, već je u skladu sa željom Beograda, Nemačka bila jedna od članica EU koje su sprečile ulazak Kosova u Savet Evrope, navodi austrijski list.
Da će projekat o iskopavanju litijuma produbiti ekonomske odnose Evropske unije i Srbije, smatra kolumnista "Frankfurter algemajne cajtunga" (FAZ), dodajući da je "dobra vest" to što Srbija pravi "zaokret od 180 stepeni" u vezi sa gradnjom rudnika litijuma. Prema rečima kolumniste tog lista Andreasa Mima, veća integracija dugogodišnjeg kandidata za članstvo u EU je "poželjna", pogotovo kada je reč o Srbiji koja se, kako navodi, "koleba između Brisela, Moskve i Pekinga".
"U tom smislu, Šolc dobro postupa kada odaje počast autokrati Vučiću. To je i mala zahvalnost za prećutnu podršku Srbije Ukrajini u vidu naoružanja", piše Mim.
O geopolitičkoj dimenziji Šolcove posete piše i "Zidojče cajtung", navodeći da je Vučić "poznat po svojoj politici stremljenja ka Evropskoj uniji, ali i održavanja dobrih odnosa Rusijom i Kinom".
"Litijumski projekat, ne samo što bi mogao da obezbedi Evropi jednu dragocenu sirovinu, već i da jače poveže Srbiju sa Zapadom".
Tekst koji je izazvao najveću pažnju je onaj na portalu "Politiko" naslovljen: "Šolc ide na redak susret sa izolovanim predsednikom Srbije Vučićem radi finalizacije sporazuma o litijumu". U tekstu briselskog portala piše da je predsednik Srbije "posle godina provedenih u diplomatskoj kućici za pse, ponovo katapultiran u žižu političke pažnje, zahvaljujući proždrljivom apetitu Evropske unije, a posebno Nemačke, za sirovinama potrebnim za pravljenje električnih vozila".
Kako se navodi, Vučić je u velikoj meri bio izolovan od strane evropskih lidera zbog "kontroverznog flertovanja sa Rusijom i Kinom, tenzija sa Kosovom i optužbom za izbornu prevaru".
Na pisanje Politika reagovala je Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Vučića, koja je uputila otvoreno pismu briselskom portalu u kojem je poručila da je tekst "zlonameran i obojen prezrivim i otrovnim tonom". Ona je navela imena evropskih zvaničnika sa kojima se Vučić sastao poslednjih meseci, dodavši da je predsednik Srbije "stekao reputaciju jednog od najuposlenijih i najproaktivnijih predsednika na svetu".
Disonantni tonovi na nemačkoj političkoj sceni
Posetu Olafa Šolca Srbiji ne vide na isti način predstavnici glavnih političkih stranaka u Nemačkoj, pa je tako Tilman Kuban iz opozicione koalicije CDU/CSU oduševeljen ovom inicijativom, navodeći za Dojče vele da je dobro što nemački kancelar opet preuzima inicijativu "u interesu nemačke privrede". Istovremeno, dodaje da Srbija ovim projektom pokazuje da probleme u Evropi želi da rešava, a ne da ih stvara
"Svako ko želi da proširi upotrebu obnovljivih izvora energije i više elektro-mobilnosti, ne sme da koči eksploataciju litijuma. Jer, mi Evropljani možemo da se afirmišemo u geopolitičkom takmičenju samo sopstvenim sirovinama", smatra Kuban.
Sa druge strane, Tomas Haker iz Liberalno-demokratske stranke (FDP) kaže da će njegova partija pažljivo pratiti posetu Šolca Srbiji, dodajući da se Vučić u prošlosti "više puta predstavljao kao partner gospodina Orbana i gospodina Putina, čime je ugrozio približavanje Evropskoj uniji". On je naveo da je u Srbiji pogoršana situacija kada je reč o stanju demokratiju i normalizacije odnosa sa Kosovom, ističući da kancelar jasno mora da se pozabavi tim pitanjima tokom svog putovanja.
"Važna ekonomska saradnja ne sme da zaseni političku saradnju", poručio je Haker iz FDP-a, članice vladajuće koalicije.
Još kritičniji stav prema poseti nemačkog kancelara zauzeo je Josip Jurativć, poslanik Šolcove, vladajuće Socijaldemokratske partije (SPD), koji kaže da će Vučić ovaj sporazum verovatno "po starom maniru da proda kao svoju veliku političku pobedu nad Nemačkom".
"Jasno je da EU eksploataciju litijuma u Srbiji ne može da prepusti kineskim standardima. Kako bismo zagarantovali radna mesta u Nemačkoj i EU, a ujedno i postigli klimatske ciljeve koje smo sebi postavili, moramo obezbediti resurse i izvan EU, ali pod istim ekološkim i socijalnim uslovima", dodao je poslanik SPD-a.
Šta je memorandum o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama?
Prema rečima portparola nemačke vlade Štefena Hebeštrajta, u memorandumu o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama koji će potpisati EU i Srbija, biće naznačena "posvećenost visokim standardima" kada je reč o životnoj sredini i održivosti. Slične memorandume, Evropska unija je već potpisala sa još 13 zemalja, među kojima su, između ostalih, Kanada, Norveška, Australija, ali i Ukrajina, Zambija, Kongo i Čile.
Uz napomenu da nije imao uvid u memorandum između EU i Srbije, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović navodi da je, na osnovu već potpisanih memoranduma između EU i drugih zemalja, moguće pretpostaviti sadržaj dokumenta i njegove ishode.
"Tako je u memorandumu između EU i Čilea, koji je potpisan u julu 2023. godine, iskazana želja za uspostavljanjem partnerstva u eksploataciji kritičnih sirovina i namera za produbljivanjem lanca vrednosti u održivom upravljanju eksploatacijom kritičnih sirovina i zelenom tranzicijom. Partnerstvo Čilea i EU bi trebalo da bude zasnovano na zajedničkoj dobrobiti, ali uz isticanje značaja održive eksploatacije mineralnih sirovina u Čileu, u skladu sa međunarodnim standardima, kao što su ESG standardi (Environmental, Social and Governance). Takođe, u ovom Memorandumu se ističe da će partneri nastojati da obezbede procenu uticaja na životnu sredinu budućih zajedničkih projekata u skladu sa važećim propisima strana potpisnica, međunarodnim standardima i konvencijama. Sličan je sadržaj i Memoranduma koji je EU potpisala sa Ukrajinom 2021. godine", kaže Popović za NIN.
On navodi da je jasno da je obezbeđivanje sirovina za energetsku tranziciju, a posebno za elektrifikaciju transporta, prioritet za Evropsku uniju, međutim ističe da je zabrinjavajuće to što EU, kako kaže, "po svemu sudeći zanemaruje stanje vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i očigledne slabosti i nedostatke sistema zaštite životne sredine u Srbiji".
"U Srbiji ne postoje uslovi da se projekat eksploatacije litijuma u dolini Jadra sprovede na održiv način, uz poštovanje važećih propisa u oblasti životne sredine i garanciju poštovanja ljudskih prava, zaštite imovine i zdravlja građana. Da je to tako pokazuju nam iskustva sa drugim rudarskim projektima, kao što su projekti kompanije Ziđin u Boru. Ziđin se takođe deklarativno pridržava ESG standarda, pa u Boru svedočimo drastičnom kršenju ljudskih prava i zagađenju životne sredine", kaže Popović.
On naglašava da memorandumi koje je Evropska unija potpisala sa Čileom i Ukrajinom ne utvrđuju prava i obaveze između strana potpisnica, u odnosu na međunarodne i nacionalne propise, te smatra da će verovatno tako biti i sa memorandumom između Srbije i Evropske unije.
"Garancije za sprovođenje projekta eksploatacije litijuma u Srbiji u skladu sa standardima zaštite životne sredine i ljudskih prava mogla bi da obezbedi jedino Vlada Srbije i javne institucije. Ali one nisu u stanju da to obezbede i to nam svakodnevno pokazuju. Teško mi je da poverujem da to i predstavnicima EU i Nemačke nije jasno", navodi Popović.
Коментари
Постави коментар