Znamenitosti Beograda: Čukur Česma

 Čukur česma sa liste Znamenitosti Beograd nalazi se na uglu Dobračine i Gospodar Jevremove ulice. Postojala je još davne 1862. godine, kada se i desio incident koji je česmu sa liste Znamenitosti Beograd svojom tužnom pričom proslavio. 

Naime 15. Juna 1862. godine, u podne, je dečaka Savu petrovića, šegrta, poslao zanatlija da natoči vode sa Čukur česme. Tamo su se pored njega našli turski nizami kako bi utolili žedj. Po predanju, jedan od turskih vojnika oteo je testiju Savi iz ruku i on je pokušao da se odbrani. To je turskog nizama naljutilo i u besu je udario dečaka testijom po glavi, usmrtivši ga na licu mesta. Ovaj dogadjaj pokrenuo je niz pobuna srpskog naroda protiv turske vlasti.

Ubrzo nakon napada na dečaka do Čukur česme došli su srpski žandarmi, uhapsili njegovog ubicu. Medjutim uhapšenim nizamima u pomoć pristigli su drugi turski vojnici i sukob je brzo prerastao u žestok okršaj. Borba je trajala celu noć, a vest o njoj je brzo zahvatila čitav Beograd što je izazvalo čitav niz okršaja po Beogradu. Glavna borba održala se na velikoj pijaci gde su ubijeni Sima Nešić, po kome Simina ulica i dan danas nosi ime, i srpski žandarm Djordje Nišlija. To je prouzrokovalo svojevrstan ustanak srpskog naroda koji je na juriš preuzeo Varoš kapiju. Sava kapija i Stambol kapija su tom prilikom uništene. 

Vest o ovom prevratu stigla je i do ostatka Srbije, a knez Mihailo je odmah poslao ultimatum turskoj vlasti da napuste varoš. Sutrašnji dan protekao je mirno da bi već sledećeg dana, 17. Juna 50 topova beogradske tvrdjave osulo paljbu po Beogradu.

U ovom okršaju poginulo je 50 vojnika i gradjana, a uništeno je 370 kuća.

Te iste 1862. godine , jula, otpočeti su pregovori o nezavisnosti Srbije, kojima su prisustvovali Rusija, Francuska, Engleska i Austrija, u Kanlidži nadomak Carigrada. Doneta je odluka o iseljenju turskog naroda, a već je naredne godine iseljeno oko 8000 turskih stanovnika. 

Zaključeno je primirje koje su potpisali Ilija Garašanin i Ašir paša, i turci su počeli da predaju gradove “na čuvanje” knezu Mihailu. 

1867. Godine ključevi beogradske tvrdjave predati su knezu mihailu tokom svečanosti 6. Aprila na Kalemegdanu.

1931. Godine podignuta je spomen česma na istom mestu predjašnje Čukur česme. Podizanje česme finansirano je sredstvima zadužbine Tome Vanđela po projektu skulptora i akademika Simeona Roksandića. Na vrhu spomen česme nalazi se skulptura dečaka sa razbijenom testijom, a model za skulpturu bio je poznati fudbaler BSK-a Vlastimir Petković Kepa. 

Skulptura predstavlja dogadjaj koji je otpočeo niz važnih istorijskih dogadjaja, smrt dečaka Save Petkovića. Zvaničan naziv skulpture je “Dečak sa razbijenim krčagom”.