Ko su bila nastradala deca iz Ribnikara, a ko Dragan, čuvar „koji je đake znao po imenu"

 U nezapamćenom zločinu, nešto pre 9 sati ujutro, 13-godišnji učenik ubio je čuvara i devetoro učenika, ranivši još petoro đaka i nastavnicu istorije, utvrdila je istraga tužilaštva.

Kada se Dragan u septembru 2013. zaposlio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar", u koju ide više od 1.000 đaka raspoređenih u 42 odeljenja, imao je samo jednu brigu.

Bio je pomalo napet, jer se plašio da li će moći da zapamti imena sve dece i roditelja.

„Vrlo brzo je svako dete znao po imenu i svako dete je pored njega osećalo da je posebno", kaže Radica.

Dragan nije mnogo pričao školi, čija je jedna od posebnosti nastava francuskog jezika koji se uči od prvog razreda šest časova nedeljno, a deo sedmaka i osmaka ima i dvojezičnu nastavu.

Dragan je bio najmlađe dete u porodici, pored dve starije sestre, rođen 1970. godine u Prištini, „iz velike želje roditelja da dobiju sina".

Igrao je fudbal, uvek sa starijima, kući se vraćao sa modricama i opet istrčavao napolje.

Pre nego što je počeo da radi u školi, Dragan je bio zaposlen u obezbeđenju ambasada.

„Sofija fizičarka, Katarina balerina, Mara slikarka i vajarka, Ema obojkašica, Ana je jako volela da igra, Andrija pijanista, Angelina, Adriana i Bojana, svako sa svojim posebnostima.

Dragan je to znao. 

Mara Anđelković VII-2

Karatistkinja sa plavim pojasom, zrela, pametna, istinska drugarica, crtala je i vajala.

U pisanom zadatku iz 2022. godine, koji je njen tata Branko ustupio BBC-ju, Mara je napisala kako je njihovo odeljenje bilo spremno da prihvati nove drugare, da su i nesuglasice lepo rešavali.

„Ovo nam je zadnja godina kada smo svi zajedno na okupu kao odeljenje.

„Iako nam život stalno otvara nove prozore sa novim prilikama, dok se drugi zatvaraju sa nekim uspehom, lepo je znati da smo i dalje svi tu jedni za druge."

Želela je da upiše Dizajnersku školu i studira Fakultet likovnih umetnosti.

Marin najbolji drug iz odeljenja bio je Andrija Čikić.

Andrija Čikić VII-2

Interesovanje za muziku pokazivao je od najranijeg detinjstva.

Klavir je svirao od šeste godine, ali je voleo i karting, strane jezike, matematiku, tenis i druženje.

Sa 13 godina je napisao kompoziciju Emocije, a profesorka u muzičkoj školi ga je opisivala kao „malog, velikog, renesansnog čoveka".

„Andrija je bio veselo dete. Neponovljiv, poseban, zainteresovan za sve, voleo da istražuje.

„Umeo je da da i primi ljubav, od ljubavi koju smo mi u porodici imali, mi sada živimo", ispričala je njegova majka Suzana Čikić za RTS.

Bio je borac za pravdu, zaštitnik mlađih i slabijih, napisali su roditelji u biografiji dostavljenoj BBC-ju.

Višestruko nagrađivan, nastupao je na više koncerata i učestvovao na međunarodnim takmičenjima.

Bio je đak generacije Muzičke škole „Stanislav Binički" i sa 13 godina je pohađao prvi razred Srednje muzičke škole „Josip Slavenski".

San mu je bio da svira u Karnegi holu.

„Kada je imao 10 godina, pitao me je: `Mama, ali ako ja stvarno jednog dana budem svirao u Karnegi holu, hoćeš li doći?` Ja sam rekla, naravno, ja ću preplivati Atlantik", ispričala je Čikić.

Kolarčeva zadužbina raspisala je poziv za učešće na memorijalnom takmičenju za najbolje mlade kompozitore „Andrija Čikić" u znak sećanja na njega.

O njegovom velikom muzičkom talentu govorili su i najveći svetski muzičari poput Plasida Dominga i Stjepana Hausera.

Ema Kobiljski VII-2

Ćerka Nine i Dragana Kobiljskog, odbojkaškog trenera i bivšeg igrača, rođena je 3. oktobra 2009.

Želela je veliku žurku za 14. rođendan.

Želela je u Francusku, na more i na Nušićijadu u Ivanjici.

Levoruka, brljiva u pisanju, ponekada je mešala latinicu i ćirilicu, vadeći se da je važnija suština, ono što je napisano, objavio je Javni servis.

Bila je odlična učenica, ali je ispitivala i granice (ne)dozvoljenog, razoružavajućom iskrenošću, vedrim duhom i humorom.

I zaraznim smehom.

Ostala je upamćena i po hrabrosti, jer je pokušala da zaustavi vršnjaka tokom pucnjave.

Katarina Martinović VII-2

Nežna i hrabra balerina, čiji je život bio ples na vrhovima prstiju, istovremeno je bila i čvrsta i nepokolebljiva.

„Kaja je volela roze i belu boju lala, cveća koje svoje nežne glavice drži uvek uprte ka nebu.

„Ponosno i dostojanstveno kao Kaja, krhka i snažna u isto vreme. Unosila je energiju u odeljenje, pokretala ih sve, držala na okupu, bodrila kad im je teško", napisali su iz baletske škole Lujo Davičo, posvetivši joj broj časopisa Korak.

Adriana Dukić VII-2

Smeđokosa devojčica živela je u Fracuskoj do prošle godine, kada su se porodično vratili u Srbiju.

Želela je da studira biologiju u Francuskoj, i govorila je francuski kao maternji.

Volela je ples, pevanje, crtanje i folklor.

Najbliža drugarica joj je bila Angelina Aćimović, devojčica koja je 12 dana posle ubistva podlegla povredama u bolnici.

Angelina Aćimović VII-2

Gajila je veliku ljubav prema umetnosti i modi.

Obožavala je da kuva, posebno poslastice, a matematičke zadatke rešavala je sa lakoćom.

Bavila se i ručnim radom i pravila je rukavice koje je poklanjala drugaricama.

„Sa zadivljujućom lakoćom si umela da izazoveš osmeh na licu svakog od nas, da ostvariš čarobna dela svojim rukicama, da rešavaš zadatke kao od šale, da plešeš kao leptir, da se odlučno boriš za pravdu svuda i uvek, da svojim primerom budeš uzor svima nama, da ispuniš sva obećanja, pa i da častiš keksiće kada dobiješ četvorku jer je bilo monotono videti samo petice u školi", napisali su joj članovi porodice.

Ana Božović V-2

Hip-hoperka „jakog i dobrog karaktera", bila je dete koje se prvo penje na drvo ako nekome ode lopta.

Bavila se tekvondoom, umela da stoji na glavi i živela okružena ljubavlju brata i roditelja.

„Stalno sam imala potrebu da joj govorim: 'Bože Ana, koliko te volim i koliko sam zahvalna što te imam' i stalno sam je zezala: 'Znaš šta Ana, ja da te vidim u parku, a da nisi moja, ja bih rekla: Što nisi moja'…", ispričala je njena majka Ninela Radičević, za Prvu Tv.

Kobnog dana je bila dežurna na glavnom ulazu, čekala je da joj tata donese hranu iz Mekdonaldsa, ispričao je Ivan Božović za HRT.

Bojana Asović V-2

Kreativna i brižna, umela je crtežima da obraduje najbliže.

Omiljeni predmet bio joj je francuski, a interesovanja šarolika, trenirala je gimnastiku.

„Tvoj prelepi osmeh i radost koju si nam prenosila će zauvek biti u našim mislima.

„Sve tvoje fotografije i snimci sa rođendana i putovanja, okružena drugarima i porodicom, biće nam uspomena na život koji smo vodili dok si ti bila deo njega", rekao je tokom poslednjeg ispraćaja porodični prijatelj Mladen Ćetković.

Sofija Negić VII-4

Volela je muziku, posebno Bitlse i Motorhed.

Uživala je u crtanju, video igrama, poput Majnkrafta, ali i kartama.

Ofarbala je pramenove kose u zeleno.

Imala je talenta za hemiju, matematiku i fiziku i spremala se za takmičenja.

„Imala je tu neku blagost u duši, talenat da učini da svima oko nje bude lepo, nikoga nikad nije uvredila, čak i kad bi nju neko povredio, nije to doživljavala lično, i brzo bi praštala… nikada se ni na koga nije naljutila… osim na svoju kovrdžavu kosu", napisala je njena majka Milanka Negić u pismu u septembru, preneo je RTS.

Htela je da upiše Petu gimnaziju, jer tamo imaju Lenondan - dan posvećen Džonu Lenonu iz Bitlsa.

Za Sofijin 14. rođendan, sa beogradskog Omladinskog stadiona pušteni su lampioni.