Dogodilo se na današnji dan

  Danas je petak, 10. maj,  2024. 

 1559 - Sinovi ostarelog turskog sultana Sulejmana II poveli

su bitku za osmanski presto kod mesta Konja u Maloj Aziji. Vojska

Selima, koji je 1566. postao sultan Selim II, potukla je snage

Bajazita, primoravši ga da s pristalicama pobegne u Persiju, gde 

je kasnije ubijen.

        1594 - Mošti oca Srpske crkve i prvog srpskog arhiepiskopa

Svetog Save Turci su spalili na Vračaru u Beogradu. Spaljivanju

moštiju 359 godina posle svečeve smrti prethodio je ustanak Srba u

Banatu (koji je tada bio pod Turskom) pod episkopom banatskim Svetim

Teodorom Vršačkim, u kojem su ustanici nosili ikone Svetog Save.

Turski sultan Muhamed III naredio je Sinan paši da po svaku cenu

uguši pobune Srba, a ovaj je, znajući za značaj Svetog Save za

Srbe, naredio prenos moštiju iz manastira Mileševa u Beograd i

spalio ih je na Vračarskom brdu (tada izvan Beograda). Kako bi

mesto spaljivanja bilo obeleženo u prvoj polovini 19. veka podignut

je krst od crvenog granita, po kome je taj deo Beograda kolokvijalno

nazvan. Bila je to privatna inicijativa Gligorija Vozarovića,

poznatog izdavača i knjigovesca. Docnije je na Vračarskom brdu

podignuta crkva posvećena Svetom Savi, sa istim ciljem, a zatim i

današnji velelepni hram.

        1760 - Rođen je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil

koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne. Pesmu,

komponovanu kao marš, prema narudžbini gradonačelnika Strazbura,

oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz

Marselja u Pariz, pa je nazvana "Marseljeza".

        1774 - Umro je francuski kralj Luj XV, koji je nasledio

presto kao petogodišnjak 1715. posle smrti pradede Luja XIV. Vodio

je neuspešan Rat za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnji rat posle

kojeg je Francuska morala da Velikoj Britaniji prepusti Kanadu.

Ukinuo je jezuitski rimokatolički red i konfiskovao imovinu

Jezuita.

        1844 - Ukazom Jovana Sterije Popovića, srpskog

književnika, pravnika, lingviste, tada ministra prosvete Kneževine

Srbije (Popečiteljstvo prosveštenija) osnovan je - Muzeum serbski

- začetak današnjeg Narodnog muzeja u Beogradu. Ministarstvo je

tada naložilo svim okružnim načelstvima da se staraju o

sakupljanju starina. Taj datum je kasnije prihvaćen kao dan

osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.

        1849 - Umro je japanski slikar Kacušika Hokusaj, glavni

predstavnik realizma u japanskom slikarstvu. Slikao je scene iz

svakodnevnog života i predele, uključujući čuveni ciklus

"Trideset pogleda na Fuđijamu".

        1865 - Predsednika Konfederacije otcepljenih južnih

država SAD Džefersona Dejvisa zarobile su u Američkom građanskom

ratu trupe Severa.

        1871 - Mirovnim ugovorom u Frankfurtu poražena Francuska

je posle Prusko-francuskog rata primorana da preda Nemcima pokrajine

Alzas i Lorenu i da plati visoku ratnu odštetu.

        1881 - Krunisan je rumunski kralj Karol I, prvi kralj

Rumunije. Pripadao je porodici Hoencolern, vladarskoj porodici

Pruske i Nemačke.

        1894 - Rođen je američki kompozitor ruskog porekla

Dimitri Tjomkin, izuzetan autor filmske muzike, dobitnik više

Oskara. Filmovi: "Gospodin Smit ide u Vašington", "Samo anđeli

imaju krila", "Senka sumnje", "Dvoboj na suncu", "Nazovi M radi

ubistva", "Div", "Starac i more", "Rio Bravo", "Tačno u podne",

"Čajkovski".

        1899 - Rođen je američki filmski glumac i igrač Frederik

Austerlic, poznat kao Fred Aster, jedan od najvećih holivudskih

zabavljača. Filmovi: "Roberta", "Vesela raspuštenica", "Vreme

svinga", "Cilinder", "Brodvejska melodija", "Nikad nećeš postati

bogat", "Uskršnja parada", "Smešno lice", "Na plaži", "Diži

zavesu".

        1904 - Umro je engleski novinar i istraživač Henri 

Morton Stenli, koji se proslavio 1871. "spasavanjem" škotskog

istraživača Dejvida Livingstona, za kojeg se verovalo da se

izgubio u Africi. Potom je putovao u Afriku više puta do 1889. 

i otkrio je Albertovo, Edvardovo i Leopoldovo jezero, planinski 

masiv Ruvenzori i ispitao veliki deo basena reke Kongo.

        1923 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčka

sklopile su konvenciju o osnivanju "Slobodne zone u Solunu", koja 

je Beogradu predata na upotrebu 6. marta 1925. na period od 50 

godina. Zona je obuhvatala 94.000 kvadratnih metara, na kojoj 

je Kraljevina S.H.S. dobila isljučivo pravo upotrebe i carinsku 

upravu, ali ne i policijsku, jer je područje ostalo pod grčkim 

suverenitetom. Novi aranžman SFRJ i Grčke o tranzitu jugoslovenske 

robe preko slobodne zone luke u Solunu potpisan je 3. februara 1975. 

u Atini, s važnošću od 10 godina, posle čega se automatski 

produžavao svakih pet godina.

        1931 - Rođena je srpska slikarka Olja Ivanjicki,

u Pančevu, u porodici "belih" Rusa. Završila je vajarstvo 

na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se čelog 

života bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe 

"Medijala", samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih 

posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar 

Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve 

i dr). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u 

brojnim muzejima i galerijama sveta, poput "Metropoliten"-a 

u Njujorku.

        1933 - Nacisti su u centru Berlina priredili prvo masovno

spaljivanje knjiga, bacivši na lomaču više od 25.000 dela Karla

Marksa, Zigmunda Frojda, Bertolda Brehta, Alberta Ajnštajna i

drugih autora, koje su nacisti označili kao "dekadentne".

        1940 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata

napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg, a Velika Britanija je posle

nemačke invazije na Dansku zaposela danski posed Island.

        1940 - Posle ostavke Nevila Čemberlena, potpisnika 

"Minhenskog sporazuma" 1938. kojim je Čehoslovačka naterana da 

Nemačkoj ustupi takozvanu Sudetsku oblast, britanski premijer je 

postao Vinston Čerčil, koji je potom proveo naciju kroz Drugi 

svetski rat.

        1941 - Rudolf Hes, zamenik nemačkog vođe Adolfa Hitlera,

spustio se padobranom u Škotsku, u nameri da kod britanske vlade

izdejstvuje separatni mir s Nemačkom. Njegov predlog nije

prihvaćen i Hes je kraj Drugog svetskog rata dočekao kao

zarobljenik u Velikoj Britaniji. Na suđenju u Nirnbergu 1946.

osuđen je na doživotnu robiju.

1958 - Rođen je Vlada Divljan, muzičar. Divljan je bio 

frontmen sastava "Idoli" i istaknuti muzičar novog talasa. Od 1991. 

do 1997.godine živeo je u Sidneju a od 1999. u Beču. Autor je niza 

pesama koje su obeležile jugoslovensku muzičku scenu osamdesetih. 

"Odbrana i poslednji dani" album "Idola" objavljen 1982. proglašen 

je najboljim albumom jugoslovenske rok i pop muzike.

        1967 - Američko vazduhoplovstvo je prvi put u Vijetnamskom

ratu bombardovalo luku Hajfong u Severnom Vijetnamu.

        1977 - Umrla je američka filmska glumica Džoan Kraford,

jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina 20. veka.

Filmovi: "Mildred Pirs" (Oskar), "Lice jedne žene", "Humoreska",

"Prokletnici ne plaču", "Strah", "Nežna pesma", "Demonska žena",

"Šta se dogodilo Bebi Džejn".

        1979 - Umrla je filmska glumica Italina-Ida Kravanja, 

poznata kao Ita Rina, posle udaje Tamara Đorđević, najpoznatija 

filmska glumica u Kraljevini Jugoslaviji, prva naša glumica koja 

je ušla u svetsku enciklopediju filma. Pre Drugog svetskog rata 

igrala je u nizu filmova uglavnom nemačke i češke produkcije, 

a posle rata epizodne uloge u nekoliko domaćih filmova. Filmovi: 

"Erotikon", "Galgentoni", "Pesma crnih brda", "A život teče dalje".

        1981 - Socijalista Fransoa Miteran pobedio je u drugoj

rundi predsedničkih izbora u Francuskoj dotadašnjeg šefa države

Valerija Žiskara D'Estena, čime je levica u toj zemlji došla na

vlast posle tri decenije.

        1988 - SAD su stavile veto na rezoluciju Saveta bezbednosti

Ujedinjenih nacija kojom je Izrael osuđen za invaziju na jug

Libana.

        1993 - Više od 200 radnika, mahom žena, poginulo je u

požaru koji je zahvatio jednu fabriku igračaka u tajlandskoj

provinciji Nakon Patom.

        1994 - Nelson Mandela je kao prvi crnac inaugurisan za

predsednika Južne Afrike.

        1994 - Italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni

preuzeo je dužnost premijera Italije na čelu koalicione vlade u

kojoj su se našli i neofašisti.

        1995 - Najmanje 100 ljudi je poginulo kada se lift, koji je

prevozio rudare u jednom rudniku zlata u blizini Orknija u Južnoj

Africi, iznenada otkačio i stropoštao na dno rudnika.

        1996 - Premijer Indije Narašima Rao podneo je ostavku

posle izbornog poraza njegove Kongresne stranke.

        1997 - U zemljotresu u istočnom Iranu poginulo je najmanje

1.560 osoba.

        1999 - Avioni NATO su prilikom bombardovanja industrijske

zone Čačka, nepun kilometar od centra grada, usmrtili četvoro

civila.

        2002 - Zbog prodavanja tajni Moskvi, na doživotnu robiju

osuđen je bivši FBI agent Robert Hansen.

        2006 - Umro je Zoran Gluščević, srpski književnik, 

kritičar, esejista. Rođen je 1926. u Užičkoj Požegi, 

diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na

katedri za germanistiku. Veoma rano se afirmisao na književnoj 

i kulturnoj sceni tadašnje Jugoslavije i bio je urednik više

književnih časopisa. Posebno se bavio izučavanjem nemačke

književnosti. Pored eseja pisao je drame za radio i televiziju.

Dela: "Putevi humaniteta "I i II, "Perom u raboš", "Alfa i omega",

"Književnost i rituali", "Okultna moć", "Sava Rakočević",

"Mefisto i on". Priredio je i uredio "Sabrana dela Isidore Sekulić", 

kao i sabrana dela Hermana Hesea. Važio je za najboljeg 

poznavaoca Heseovog opusa kod Srba. 

        2006 - Hamas i Fatah postigli su primirje. Palestinski

premijer Ismail Hanije saopštio je da je njegova vladajuća

radikalna islamistička organizacija Hamas postigla dogovor sa

rivalskim Fatahom o okončanju dugogodišnjeg sukoba. 

        2006 - Umro je ruski filozof Aleksandar Zinovjev, jedan od

prvih sovjetskih disidenata. U Rusiju se vratio 1999. i od tada je 

predavao na Filozofskom fakultetu Moskovskog univerziteta. Prvi put 

je hapšen još 1939. zbog antistaljinističkih istupa. Borio se 

u Drugom svetskom ratu i odlikovan je. Pošto je 1976. u Švajcarskoj 

objavio satirično delo "Zjapeće visine", dve godine potom proteran 

je iz Sovjetskog Saveza i naredne dve decenije provodi u izgnanstvu. 

Jedini je ruski dobitnik ugledne nagrade "Aleksis de Tokvil", a autor 

je preko 40 knjiga. Dela: "Parabelum", "Homo sovjetikus", "Ruka 

Kremlja", "Katastrojka", "Komunizam kao realnost", "Kriza komunizma", 

"Zapad".

2017 - Preminuo je Oliver Potežica, teško povređen u 

saobraćajnoj nesreći u Tunisu prethodnog dana. Potežica, karijerni 

diplomata, tada ambasador Srbije u Libiji, stradao je tokom službenog 

boravka u Tunisu. Bio je priznati stručnjak za Bliski Istok, i uopšte 

islam, član UNS, generalni sekretar Centra za proučavanje religije 

i versku toleranciju, predsednik Srpsko libijskog društva, 

potpredsednik Jugoslovensko arapskog društva, član Upravnog odbora 

Srpsko iranskog društva i počasni predsednik Srpsko palestinskog 

društva. Kao diplomata boravio je u Iranu, Jordanu, Palestini, 

Libiji. Dela: "Drevna Persija", "Vehabije-između istine i predrasuda", 

"Organizacija islamske konferencije".

2020 - Preminuo je Trivo Inđić, sociolog, diplomata, 

hispanolog. Bio je predavač na Filozofskom fakultetu Univerziteta 

u Beogradu odakle je odstranjen 1975. sa još sedam kolega. Pripadao 

je krugu intelektualaca oko časopisa "Praksis" i Korčulanske 

filozofske škole. Radio je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, 

Institutu za međunarodnu politiku i privredu, kao i u Institutu za 

evropske studije u Beogradu. Od 1992. do 1994. obavljao je dužnost 

pomoćnika ministra za prosvetu u Saveznoj vladi Jugoslavije. Od 2001. 

do 2004. bio je ambašador SRJ u Španiji, da bi docnije bio savetnik 

predsednika Srbije do 2012. Dela: "Savremena Španija", "Uspon masa", 

"Tržište dela likovne umetnosti", "Za novo prosvetiteljstvo", 

"Tehnologija i kulturni identitet".