Dogodilo se na današnji dan

  Danas je četvrtak, 23. maj, 2024. 

  1430 - Burgunđani su u Stogodišnjem ratu u Kompijenju

zarobili francusku nacionalnu junakinju Jovanku Orleanku i predali

je Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431.

osudili na smrt pod optužbom da je jeretik i veštica. Na osnovu

ove presude Jovanka Orleanka je spaljena na lomači.

        1498 - Na lomači je spaljen italijanski dominikanski

kaluđer Đirolamo Hijeronimus Savonarola, crkveni reformator koji

je napadao moralnu iskvarenost rimske kurije, posebno pape

Aleksandra VI. Podstakao je i vodio ustanak u Firenci 1494, proterao

porodicu Mediči i ustanovio neku vrstu teokratske republike. Papske

trupe su ga uhvatile u borbi i on je spaljen na lomači u Firenci.

Dela: "Propovedi", "Ispitivanje savesti".

        1533 - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je 

da je poništen brak engleskog kralja Henrija VIII sa Katarinom

Aragonskom te da je zakonito njegovo venčanje sa Anom Bolen

zaključeno januara 1533. Reakcija Vatikana bila je veoma oštra 

i nepomirljiva.

        1618 - Pobunom Čeha protiv Habzburške monarhije, u Pragu,

izbio je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani su, poput

slične situacije tokom pobune Husita u Pragu protiv rimokatolika

1419. izbacili kroz prozor Gradske većnice namesnike cara

Ferdinanda II Austrijskog, zbog rušenja dve protestantske crkve

nedaleko od Praga. U ratu koji je izbio protiv Habzburga,

protestantskim Česima u pomoć su priskočile Danska, docnije

Švedska, Engleska, pa i Francuska (iz političkih razloga, iako

većinski katolička). Rat je obeležen masovnim pustošenjima i

krajnjim svirepostima. Prema najvišim procenama čak 30 odsto 

stanovništva nemačkog carstva je stradalo. Sama Češka još 

teže. Rat je okončan Vestfalskim mirom 1648, kojim je Francuska 

dobila od Nemačke Alzas i delove Lorene, Švedska Istočnu 

Pomeraniju i posede na ušćima velikih nemačkih reka, Holandiji 

i Švajcarskoj je priznata nezavisnost, nemačke zemlje su postale 

gotovo potpuno suverene, a rimsko-nemački carevi iz dinasije 

Habzburg izgubili su svaku stvarnu vlast, osim na starim

Habzburškim posedima.

        1707 - Rođen je švedski prirodnjak Karl fon Line,

osnivač moderne sistematike u biologiji, koji je prvi postavio

principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu (dvojnu)

nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena - roda

i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije

nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema

polnim organima važi i sada. Dela: "Systema naturae", "Philosophia

botanica", "Genera plantarum", "Species plantarum".

        1848 - Rođen je nemački inženjer i pronalazač Oto

Lilijental, jedan od pionira avijacije. Studirajući let ptica

usavršio je jedrilicu i dokazao superiornost zakrivljenih nad

ravnim krilima. Konstruisao je 1896. prvi planer dvokrilac i iste

godine je poginuo prilikom probnog leta.

        1883 - Rođen je američki glumac Daglas Elton Ulman,

poznat kao Daglas Ferbanks, veoma popularan u periodu nemog filma,

jedan od najpoznatijih pustolova u istoriji kinematografije.

Filmovi: "U znaku Zoroa", "Tri musketara", "Crni pirat", "Robin

Hud", "Bagdadski lopov".

        1886 - Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke,

profesor Berlinskog univerziteta, član Pruske akademije nauka.

Studirao je teologiju i filologiju i doktorirao filozofiju. Za

počasnog člana Društva srpske slovesnosti izabran je 1849. Kao

rezultat saradnje s Vukom Karadžićem, 1829. objavio je delo

"Srpska revolucija", jednu od najboljih knjiga o srpskim ustancima

1804. i 1815. - kojom je skrenuo pažnju evropske javnosti na borbu

srpskog naroda za oslobođenje. Ostala dela: "Istorija Francuske",

"Istorija Engleske", "Rimske pape", "Nemačka istorija za vreme

Reformacije". 

1906 - Umro je norveški pisac Henrik Ibzen, jedan od

najvećih u istoriji drame, bespoštedan kritičar građanskog

društva. Mnogo je putovao po Evropi, izučavajući dramaturgiju i

pišući. Nakon 20 godina vratio se u Norvešku i postao upravnik

nacionalnog teatra u Oslu. Njegove drame pogađaju bit građanskog

društva koje počiva na neiskrenosti. Dela: drame "Pretendenti na

presto", "Brand", "Per Gint", "Savez mladih", "Stubovi društva",

"Lutkin dom", "Aveti", "Narodni neprijatelj", "Divlja patka",

"Rosmersholm", "Gospođa s mora", "Heda Gabler", "Graditelj Sulnes",

"Mali Ejulf", "Jun Gabrijel Borkman", "Kad se mi mrtvi probudimo",

poezija "Pesme".

        1908 - Rođen je američki fizičar Džon Bardin, dobitnik

Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Istraživao je

poluprovodnike i superprovodljivost, a s Vilijamom Šoklijem

pronašao je tranzistor.

        1915 - Italijanske trupe započele su napad na austrijske

položaje na Soči, čime je Italija ušla u Prvi svetski rat na

strani sila Antante. Italijanski doprinos pobedi saveznika bio je

objektivno veoma mali, ali njeni dobici nisu bili zanemarljivi.

Pripojila je Južni Tirol, Trst, Furlaniju, Istru, delove Dalmacije,

kao i neke teritorije u severnoj i istočnoj Africi.

        1920 - Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva

takva politička organizacija u Aziji.

        1939 - Adolf Hitler obelodanio je nameru da započne

svetski rat obraćajući se najvišim nemačkim vojnim komandantima:

"Ovoga puta nema mnogo da se raspravlja. Imaćemo rat. Odlučio sam

da zbrišem Poljsku. Od uspeha ovog poduhvata zavisi uspeh svega

što posle toga dolazi. Mi sada odlučujemo o sudbini Nemačke za

hiljadu godina". Drugi svetski rat počeo je invazijom na Poljsku 

prvog septembra 1939.

        1939 - Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju

nezavisne države u tada britanskoj mandatnoj teritoriji Palestini 

do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

        1945 - Samoubistvo je izvršio nemački ratni zločinac

Hajnrih Himler, šef zloglasne nacističke policije Gestapo od 1936.

Jedan od najbižih saradnika vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera ubio

se dan pošto su ga Britanci zarobili.

        1949 - Osnovana je Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao

glavnim gradom.

        1951 - Rođen je ruski velemajstor Anatolij Jevgenjevič

Karpov, jedan od najuspešnijih u istoriji šaha. Kao izazivač

šampiona 1975. postao je prvak sveta bez borbe, pošto je Fišer

odbio da igra meč pod uslovima koje je propisala FIDE. Odbranio je

titulu u mečevima s Korčnojem 1978. i 1981, a izgubio je krajem

1985. u meču s Garijem Kasparovom. Tome je prethodio meč istih

rivala početkom 1985, igran na šest dobijenih partija, koji je

predsednik FIDE, prekršivši pravilnik, prekinuo pri rezultatu

5:3 za Karpova, uz 40 remija.

        1960 - Izrael je saopštio da je u Argentini uhvaćen

nemački nacista Adolf Ajhman i da će mu u Izraelu biti suđeno kao

teškom ratnom zločincu, krivcu za smrt miliona Jevreja i

pripadnika drugih naroda.

        1971 - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u

istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu osoba.

        1992 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija primila je u

članstvo UN Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

        1995 - Izrael je suspendovao plan o konfiskaciji arapske

zemlje u istočnom Jerusalimu.

        1997 - Predsedničke izbore u Iranu uverljivo je dobio

predvodnik umerene političke struje Muhamed Hatami.

        1999 - NATO avioni pogodili su razornim projektilima

najveće razvodno postrojenje i trafo-stanicu u termoelektrani

"Nikola Tesla" A kod Obrenovca i postrojenja Elektroprivrede Srbije

za prenos električne energije u Nišu, Novom Sadu i Drmnu kod

Kostolca, zbog čega je 70 odsto potrošača u Srbiji ostalo bez

struje.

        2000 - Izrael je povukao poslednje vojnike iz južnog

Libana.

        2003 - Predstavom "Rodoljupci" Jovana Sterije Popovića u

režiji Dejana Mijača, svečano je otvoreno renovirano zdanje

Jugoslovenskog dramskog pozorišta. "Novo ruho" pozorišta osnovanog

1947. i stradalog u požaru oktobra 1997. arhitektonsko rešenje

Zorana Radojičića, Dejana Miljkovića i Ivana Milenkovića

višestruko je nagrađivano.

        2004 - Horst Keler, bivši direktor Međunarodnog

monetarnog fonda i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj,

izabran je za devetog posleratnog predsednika Nemačke s

petogodišnjim mandatom.

        2004 - Najmanje 34 osobe su poginule u sukobima američkih

okupacionih snaga i sledbenika šiitskog radikalnog vođe Moktade el

Sadra u iračkim gradovima Kufa i Nadžaf.

        2007 - Izrečena je presuda dvanaestorici optuženih za

ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića. Osuđeni su na

ukupno 378 godina zatvora.

2012 - Pakistanac Šakil Afridi koji je pomagao američkoj  

Centralnoobaveštajnoj službi (CIA) da uđe u trag Osami bin Ladenu, 

osuđen je od strane suda u Pešavaru na 33 godine robije, zbog izdaje. 

Afridi, po zanimanju lekar, koristio je lažnu kampanju vakcinacije 

kako bi pomogao CIA i prikupljao DNK dokaze. 

2013 - Most koji povezuje Sijetl u SAD sa Kanadom, odnosno 

Vankuverom, srušio se, pri čemu je u reku palo više vozila. Preko 

mosta izgrađenog 1955. prelazio je autoput s četiri trake. Incident 

je pokrenuo niz pitanja o problematičnoj infrastrukturi u SAD. 

Udruženje civilnih inženjera SAD navelo je da je više od četvrtine 

od ukupno 7.840 mostova u državi Vašington strukturno neadekvatno 

ili funkcionalno zastarelo.

2017 - Filipinski predsednik Rodrigo Duterte proglasio je 

vanredno stanje na ostrvu Mindanao u sklopu borbe protiv islamističke 

grupe Maute, ekstremističke organizacije povezane sa tzv. Islamskom 

državom.

2017 - Umro je Rodžer Mur, britanski glumac, upamćen po 

ulogama Džejmsa Bonda. Rođen u Londonu, posle profesije manekena 

početkom pedesetih, počeo je da se bavi glumom. Posle Šona Konerija 

i Džordža Lezenbija, bio je treći Džejms Bond, u ukupno sedam filmova. 

Bio je posvećen humanitarnom radu, od 1991. i kao Unicefov ambasador 

dobre volje. Zvanje viteza britanska kruna dodelila mu je 2003.

2018 - Nikola Gruevski, predsednik vlade Makedonije od 2006. 

do 2016, osuđen je na dve godine zatvora, u odsustvu, s obrazloženjem 

da je nezakonito uticao na zvaničnike ministarstva unutrašnjih poslova 

2012. godine, prilikom kupovine luksuznog blindiranog automobila. 

Presudu je opozicija ocenila kao politički motivisanu, a Gruevski 

je novembra 2018. dobio politički azil u Mađarskoj.

2021 - Prilikom pada žičare koja se kretala od Strese na 

obali jezera Mađore ka planini Motarone, Pijemont, Italija, poginulo 

je 14 osoba.