Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 1. mart,  2024.

je sa grupicom sledbenika napustio

mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen nakon što je 

primoran da abdicira u aprilu 1814. Ubrzo je trijumfalno ušao u 

Pariz i povratio vlast, čime je počela njegova druga vladavina 

poznata kao "100 dana", okončana u junu 1815. vojnim porazom kod 

Vaterloa.

        1872 - U planinskom području Jelouston u SAD osnovan je

prvi nacionalni park u svetu.

        1879 - Rođen je bugarski državnik Aleksandar Stamboliski,

vođa Zemljoradničkog narodnog saveza i predsednik vlade Bugarske

od 1920. do 1923. kad je oboren u profašističkom udaru i zatim

ubijen. Kao šef vlade stekao je izuzetnu popularnost u narodu, jer

je sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i

nastojao da izmeni politiku dinastije Koburg, između ostalog i

zalažući se za prijateljstvo sa Kraljevinom Srba, Hrvata i

Slovenaca.

        1886 - Rođen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška,

jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog

slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije

naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame "Ubica,

mada žena" i "Trnov žbun u plamenu", pisane su ekspresionističkim

stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

        1891 - Rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav

Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u

novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u

Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom

svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci,

okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom

zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od

1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac,

jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh,

muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske

književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator

slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke

pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta",

"Evropska noć", "Pantologija novije srpske pelengirike", "Najnovija

pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priče koje

su izgubile ravnotežu", "Godine poniženja i borbe, život u

nemačkim 'oflazima'", "Ratni drugovi", "Šabac i njegove

tradicije", eseji "Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Živi

okviri", "Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi

Laze Kostića", "Momčilo Nastasijević", "Gromobran svemira",

"Nemačka u vrenju".

        1896 - Ratnici abisinskog negusa (cara) Menelika II do nogu

su potukli italijanske trupe kod Adue, posle čega je Italija morala

da prizna nezavisnost Etiopije, koju je godinama pokušavala da

pretvori u svoju koloniju. Hiljadugodišnje etiopsko carstvo uspelo

je da se održi i izgubilo je suverenost samo u kratkom periodu

1936-1940 kada je bilo sastavni deo Italijanske Istočne Afrike.

        1909 - Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac

Džejms Dejvid Grejem Niven, dobitnik Oskara 1958. za film "Odvojeni

stolovi". Elegantnom pojavom ali i glumom oličavao je britanski tip

džentlmena. Po uzoru na oca završio je vojnu školu, ali je

docnije napustio vojnu karijeru i posvetio se glumi. U Holivud je

dospeo tridesetih godina 20. veka, ali je po izbijanju Drugog

svetskog rata napustio SAD i priključio se britanskoj vojsci i

tokom rata bio je komandos. Ostali filmovi: "Put oko sveta za 80

dana", "Dobar dan tugo", "Topovi s Navarona", "Kasino Rojal",

"Papirnati tigar".

        1914 - Rođen je američki pisac afroameričkog porekla

Ralf Valdo Elison, čiji je roman "Nevidljivi čovek" jedan od

najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog

rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim

identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski

obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo

uskraćuje pravo na samodefinisanje. Delo je pisano izuzetno

sugestivno, s mnoštvom naturalističkih detalja. Takođe je napisao

knjigu eseja "Senka i čin".

        1919 - U Beogradu se sastalo Privremeno narodno

predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se

nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su

većinom bili iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja

koje su ušle u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog

rata.

        1922 - Rođen je izraelski državnik Jicak Rabin,

predsednik vlade od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra

1995. kad ga je, u trenutku dok je napuštao miting na kojem je

govorio, ubio atentator Jigal Amir. Kao član ilegalnog jevrejskog

pokreta Palmah, od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne

uprave u Palestini i protiv francuskih višijevskih snaga 1941. 

u Siriji. Od formiranja Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa

komandovao brigadom, nalazio se u sastavu vojske. General i

načelnik generalštaba postao je 1964. i imao je istaknutu ulogu u

nanošenju teškog poraza Arapima u ratu 1967, ali je posle ponovnog

preuzimanja  vlasti postao arhitekta mirovnog procesa na Bliskom

istoku i  izmirenja Jevreja sa Arapima. To je izazvalo gnev

izraelskih nacionalista, posebno politika prepuštanja Arapima

teritorija zauzetih u ratu 1967. (Zapadna obala, pojas Gaze,

Golanska visoravan).

        1938 - Umro je italijanski pisac i političar Gabrijele

Danuncio, izraziti esteta. Najdublji trag u literaturi ostavio

pesničkim zbirkama "Rajska poema" i "Alkiona". U politici, bio 

je izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma.

Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog 

rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, 

pod naslovom "Oda narodu srpskom". Ostala dela: romani "Slast", 

"Uljez", "Oganj", drame "Mrtvi grad", "Frančeska da Rimini", 

"Joriova kći", "Đokonda".

        1941 - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila

Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su preko Rumunije počele

da ulaze nemačke trupe. Revanšistička politika Bugarske još

više je tada usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je imala

teritorijalne pretenzije.

        1942 - U Čajniču je formirana Druga proleterska brigada.

U njen sastav ušli su tada pripadnici Užičkog, Čačanskog i

Drugog šumadijskog odreda, sve zajedno oko 1.000 ljudi. Prvi

komandant Druge proleterske brigade bio je Ratko Sofijanić.

        1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom

svetskom ratu sistematski da bombarduje evropske železničke

sisteme na teritorijama pod kontrolom Nemačke.

        1946 - Rođen je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša

Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO 

na Srbiju (SRJ) 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije

komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj

odbrani JNA i VJ i prvi je Srbin koji je leteo avionom "Mig 29". 

Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i 

korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik

Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO

Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. U trenutku pogibije,

prilikom obilaska jedinica PVO kod Pančeva, obavljao je dužnost

pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

        1954 - SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini

izvele prvu probu hidrogenske bombe.

        1954 - U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva

konferencija Organizacije američkih država.

        1958 - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor

Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske

akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u

Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela

stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za strukturu i 

materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku

grupu "Igrali se konji vrani" ispred zdanja doma Skupštine Srbije

(tada Jugoslavije) u Beogradu kao i skulpturu "Umorni borac" na 

Kalemegdanu.

        1959 - Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz

izgnanstva na Sejšelskim ostrvima, na koja su ga 1956. proterali

Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska 

sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao 

prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

        1966 - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila

sovjetska "Venera III", prvi vasionski brod koji je prispeo na neku

drugu planetu.

        1985 - U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio

Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj

južnoameričkoj zemlji.

        1991 - Na prvim slobodnim izborima u toj zemlji, Albanska

partija rada (komunisti) osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta 

i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u

svojoj izbornoj jedinici.

        1992 - U Sarajevu je, drugog dana referenduma o otcepljenju

BiH od Jugoslavije, ispred stare srpske crkve pucano na srpske

svatove. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen

sveštenik Radenko Miković, i spaljena je srpska zastava. Na

referendumu se većina muslimana (Bošnjaka) i Hrvata izjasnila za

otcepljenje od Jugoslavije. Bio je to uvod u građanski rat u toj

bivšoj jugoslovenskoj republici.

        1992 - U Crnoj Gori se na referendumu većina građana

izjasnila za zajedničku državu sa Srbijom. Čelnici Demokratske

partije socijalista i drugih političkih stranaka su tim povodom

izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etničke, ekonomske,

kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upućuju na

zajednički interes da žive u jednoj državi.

        1993 - Američki vojni transporteri su iznad istočne

Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni 

i Hercegovini započela "Operacija padobran".

        1997 - Albanska vlada Saljija Beriše podnela je ostavku,

posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u

kojima su desetine hiljada građana izgubile životnu ušteđevinu.

        2005 - Socijalista Tabare Vaskes postao je predsednik

Urugvaja. Bio je to prvi levičarski predsednik te južnoameričke

države, od kada je ona stekla nezavisnost 1828.

        2005 - Umro je agent izraelske obaveštajne službe 

Mosad Piter Malkin, koji je u Buenos Ajresu 1960. godine uhvatio

nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana zaduženog za ostvarenje

Hitlerovog Konačnog rešenja jevrejskog pitanja.

        2006 - Objavljeno je bankrotstvo nekadašnjeg giganta

sovjetske autoindustrije fabrike "Moskvič". Dugovi "Moskviča" 

od jedne milijarde dolara onemogućili su dalju proizvodnju automobila

i rezervnih delova. Moskovska fabrika automobila osnovana je 1930.

godine kao filijala fabrike "Gorki", a serijsku proizvodnju prvih

modela legendarnih "Moskviča" pokrenula je 1947. Krajem

osamdesetih proizveden je cetvrtomilionski "Moskvič".

2012 - Šefovi država ili vlada država članica EU 

dodelili su Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji.

2014 - Savet Federacije Rusije odobrio je vojno angažovanje 

izvan državnih granica te zemlje, na osnovu zahteva predsednika 

Putina, zbog izuzetnih okolnosti u Ukrajini.

2014 - Preminuo je Alen Rene, francuski filmski reditelj, 

autor više klasičnih dela filmske umetnosti, od kojih su najpoznatija 

"Hirošima ljubavi moja" i "Prošle godine u Marijenbadu". Bio je jedan 

od vodećih predstavnika tzv. "novog filma" i prvak evropskog 

kinematografskog moderniza, uz Roselinija, Bergmana, Antonionija. 

Dobitnik je dva Cezara, kao i jednog Oskara.

2021 - Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik (2007 - 2012) 

osuđen je zbog korupcije i zloupotrebe položaja. Istraga je pokrenuta na 

osnovu činjenice da je Sarkozi tokom izborne kampanje 2007. godine 

prihvatio nelegalne donacije.