Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je četvrtak, 29. februar,  2024.

 1720 - Švedska kraljica Ulrika abdicirala je u korist

supruga, princa Frederika I.

         1792 - Rođen je italijanski kompozitor Đoakino 

Antonio Rosini, autor 39 opera, od kojih se veći deo vremenom 

izgubio s repertoara operskih kuća, ali su pojedine popularne 

i često se izvode. Komponovao je u romantičarskom stilu, 

duhovito, spontano i originalno, s dopadljivom melodijom 

pokretljivog ritma i izražajnog orkestra. Dela: opere "Seviljski 

berberin", "Viljem Tel", "Tankredi", "Otelo", "Semiramida", 

crkvena muzika "Stabat Mater".

         1808 - U pohodu tokom kojeg je za samo mesec dana 

osvojena cela Španija, francuske snage Napoleona I su zauzele 

Barselonu.

         1824 - Rođen je srpski pisac i političar Stjepan 

Mitrov Ljubiša. Mnogo je učinio na polju buđenja nacionalne 

svesti Srba u Boki i Dalmaciji, kao javni radnik i poslanik u 

dalmatinskom saboru i austrijskom rajhsratu (skupština). Bio je 

samouk, pripovedanje mu je lucidno, izvorno, protkano finim humorom, 

s poetskim osećanjem za legendu i realističnim nervom za život 

njegovog zavičaja. Dela: "Kanjoš Macedonović", "Pričanja Vuka 

Dojčevića", "Pripovijesti crnogorske i primorske".

         1892 - SAD i Britanija su potpisale ugovor o lovu na 

foke u Beringovom moru, čime je nastavljeno masovno uništavanje 

tih životinja, ali od tada sa ustanovljenim kvotama svake od 

dveju zemalja potpisnica ugovora.

         1916 - Stupila je na snagu naredba nemačke vrhovne

komande u Prvom svetskom ratu o potapanju svih naoružanih 

trgovačkih brodova zemalja s kojima je Nemačka bila u ratu.

         1920 - Usvojen je novi Ustav Čehoslovačke. Njime je 

zamenjen privremeni ustav od 13. novembra 1918. pošto je 

Čehoslovačka obrazovana raspadom Austrougarske posle Prvog 

svetskog rata. Ustavom su proklamovane demokratske političke i 

građanske slobode, a zemlja je definisana kao republika u kojoj 

šef države rukovodi izvršnom vlašću, dok se dvodomna skupština 

bira opštim pravom glasa punoletnih građana oba pola.

         1920 - Rođena je francuska glumica Simon Rusel, 

poznata kao Mišel Morgan, čija se gluma odlikovala jednostavnošću 

i suptilnošću. Filmovi: "Obala u magli", "Pastoralna simfonija", 

"Fabiola", "Oholi", "Veliki manevri", "Lavovi su pušteni",

"Benžamin".

         1928 - Pukovnik armije SAD Hari Stimson preuzeo je 

u Manili položaj generalnog guvernera Filipina, koji su bili

američka kolonija sve do 1946.

         1932 - Pronacistički "Lapua pokret" pokušao je da

preuzme vlast u Finskoj ali je to sprečeno. Vlada u 

Helsinkiju je u martu 1932. zabranila taj politički pokret.

         1944 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu 

izvršile invaziju na Admiralska ostrva u Tihom okeanu severoistočno 

od Nove Gvineje, koja su bila pod japanskom okupacijom. Zauzimanje 

tih ostrva bilo je strateški značajno za snage SAD u 

nadiranju ka Filipinima.

         1956 - Pakistan je proglašen islamskom repubikom.

         1960 - U snažnom zemljotresu koji je pogodio 

marokanski grad Agadir poginulo je oko 12.000 ljudi.

         1964 - Saopšteno je da su SAD razvile avion koji 

može da leti brzinom od 3.200 kilometara na čas i da dostigne visinu 

od 21.300 metara, što je tada bilo izuzetno dostignuće u

vazduhoplovstvu.

         1988 - U Iračko-iranskom ratu (1980-1988) 

otpočela je nova runda "rata gradova", odnosno međusobnog 

bombardovanja civilnih naselja.

         1996 - Prilikom pada peruanskog vazduhoplova "boing 737" 

koji kretao od Lime ka gradu Arekipa, poginulo je 117 putnika i 

šest članova posade. Avion se srušio u Andima oko 900 kilometara 

južno od Lime.

 

         1996 - Na osnovu optužbe indijskog Federalnog istražnog 

biroa, izdat je nalog za hapšenje deset zvaničnika, uključujući 

četiri bivša člana vlade koju je vodila "Kongresna stranka". 

Uhapšeni su i šef opozicione "Baratija Džanata Partije" Lala Krišna 

Advani i bivši potpredsednik vlade Devi Lala. Indijski biznismen 

Surendra Džain je od 1988. do 1991. podmićivao političare kako bi 

došao do povoljnih ugovora sa državom.

         1996 - Hrvatski helsinški odbor je obelodanio još 

jedan zločin nad malobrojnim Srbima preostalim u Krajini posle 

agresije Hrvatske početkom avgusta 1995: u selu Jezerce kod 

Plitvičkih jezera u svojoj kući, udaljenoj od glavne saobraćajnice 

samo stotinak metara, u noći između 27. i 28. februara ubijen je

bračni par Dane (83) i Milka Kalember (81), a kuća je 

zatim spaljena. Takođe je obelodanjeno da su potom hrvatske 

vlasti u tajnosti sahranile žrtve.

2012 - Preminuo je Branko Miljuš srpski slikar i 

grafičar. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 

a specijalizovao je grafiku u ateljeu Dzonija Fridlandera u Parizu. 

Pored slikarstva i grafike, Miljuš se bavio mozaikom, vitražom, 

ilustracijom i grafickim dizajnom. Bio je redovni profesor na Fakultetu 

likovnih umetnosti u Beogradu, Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, 

kao i gostujući profesor na više fakulteta. Od 1959. imao je 40 

samostalnih izložbi i više stotina kolektivnih izlozbi u zemlji 

i inostranstvu. Dobitnik je čak 22 prestižne nagrade.

       

2012 - Ekvadorski zvaničnici saopštili su da su locirali 

mesto gde je sahranjen Atahualpa, poslednji vladar Inka. Ekvadorski 

istoričar Tamara Estupinan pronašla je ostatke kompleksa na litici 

na visini 1.020 metara u Andima u oblasti Sigčos, 45 milja južno 

od Kita. Atahualpa je bio poslednji vladar imperija Inka koja se u 

XV i XVI veku prostirala duž većeg dela Anda. Tokom španskog 

osvajanja zarobljen i pogubljen a mesto gde je sahranjen je vekovima 

bilo misterija. 

2020 - Preminula je Eva Sekelj, mađarska plivačica. Osvojila 

je zlatnu medalju na olimpijskim igrama 1952. godine u Helsinkiju, a 

srebrnu 1956. u Melburnu, sve u disciplini 200 metara prsno. Bila je 

rekorder na 400 metara 1953. Primljena je 1976. u Kuću slavnih vodenih 

sportova u Fort Loderdejlu, Florida, SAD. Godine 1941, sa 14 godina, 

postavila je nacionalni brzinski rekord Mađarske u plivanju, uprkos 

činjenici da joj je jedva dozvoljeno učeshe zbog jevrejskog porekla. 

Tokom karijere postavila je šest svetskih rekorda, osvojila 44 nacionalne 

titule, srebro na Evropskom prvenstvu 1947. u Monte Karlu, i dve medalje 

na Olimpijskim igrama. Na neobičan način je preživela 1944, progonjena 

zbog jevrejskog porekla. Suprug Deže Đarmati i kćerka Andrea su 

takođe bili osvajači olimpijskih medalja.