Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je utorak, 9. januar, 2024. 

        1792 - Mirom u Jašiju okončan je Rusko-turski rat, koji

je Osmansko carstvo započelo avgusta 1787. Reka Dnjestar postala

je granica između dve zemlje, a Rusija je dobila crnomorsko

primorje između reka Bug i Dnjestar s gradom Očakov. Potvrđen

je i dokument iz 1783. o pripajanju Rusiji poluostrva Krim i oblasti

Kuban.

        1856 - Rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog

Stevan Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog

društva i član Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na

Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i

Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku

školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje

izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu

narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet srpske muzike,

a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog

pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških

studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napevi", "Kozar", solo

pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika

"Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".

        1873 - Umro je je francuski car Šarl Luj Napoleon III

Bonaparta, sinovac cara Napoleona I, predsednik Francuske od 1848.

do 1852, car do 1870. Živeo je u izgnanstvu do Februarske

revolucije 1848, a te godine na vlast ga je dovelo krupno

građanstvo. Početkom decembra 1851. prigrabio je državnim udarom

svu vlast i 1852. proglasio se za cara. Agresivnom spoljnom

politikom nastojao je da proširi Francusku i osvaja kolonije.

Tokom njegove vladavine, Francuska je pripojila Nicu  i

Savoju (u zamenu za pomoć prilikom ujedinjavanja Italije),

započela kolonijalno prodiranje u Indokinu. Uspešno je ratovala u

Krimskom ratu od 1854. do 1856. protiv Rusije. Fijaskom je okončano

njegovo nastojanje (1862. do 1867.) da pomoću "cara" Maksimilijana

Habzburškog uspostavi francusku dominaciju u Meksiku. Započeo je

rat protiv Pruske s ciljem da spreči ujedinjenje Nemačke, ali je

zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen sa prestola,

a Francuska je 4. oktobra 1870. ponovo postala republika. Emigrirao

je 1871. u Veliku Britaniju gde je umro.

        1878 - Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi

vladar ujedinjene Italije, nazvan "čestiti kralj". Na presto je

došao 1849. kao kralj Pijemonta (Sardinije). Od 1861. bio je kralj

ujedinjene Italije. Dosledno je poštovao parlamentarni poredak.

        1890 - Rođen je češki pisac Karel Čapek. Izraziti

skeptik, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma, i desnog 

i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se približavala. 

U utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog", "Krakatit" i "Rat ljudi

i daždevnjaka" upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a

kao direktna opomena zvuče drame "Bela bolest" i "Mati". Ostala

dela: zbirke pripovedaka "Raspeće", "Mučne pripovetke", drame

"Rozumovi univerzalni roboti", "Razbojnik", romani "Hordubal",

"Meteor", "Običan život", putopisne kozerije "Putopisi iz

Italije", "Putopisi iz Engleske", eseji i feljtoni "Kritika reči",

"O najbližim stvarima", "Zašto nisam komunist", "Razgovori sa T.

G. Masarikom".

        1908 - Rođena je francuska književnica Simon de Bovoar,

egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih

eseja. Dela: romani "Mandarini", "Lepe slike", "Drugi pol", memoari

"Uspomene dobro vaspitane devojke".

        1911 - U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas

planetarijum) prema ušću Save u Dunav, ispod kalemegdanske

tvrđave, pionir vazduhoplovstva Edvard Rusijan uzleteo je svojom

letelicom, koja se ubrzo srušila pod bedemima beogradske tvrđave i

Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionir vazduhoplovstva i jedan

od prvih avijatičara uopšte, sam je učestvovao u konstruisanju i

gradnji aviona, i bio je aktivan popularizator u to vreme

senzacionalnog vazduhoplovstva.

        1913 - Rođen je američki državnik Ričard Milhaus

Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku

pod pretnjom smenjenjivanja. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo

je izabran 1972. ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se

1974. povukao zbog afere "Votergejt". Primoran je da odstupi s

funkcije kad je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao

kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparničke

Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford,

koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je bio potpredsednik SAD od

1953. do 1960. kad je na predsedničkim izborima izgubio od Džona

Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom za šta je posebno

zaslužna tajna diplomatija specijalnog savetnika Henrija

Kisindžera.

        1922 - Rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku

Ture, koji je posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. postao njen

prvi predsednik. Prethodno je bio sindikalni aktivista u Francuskoj

Zapadnoj Africi, a 1956. izabran je za poslanika francuske

skupštine. Dela: zbirka pesama "Borbene pesme", politički spisi

"Gvinejsko iskustvo i afričko jedinstvo", "Afrika i revolucija",

"Braniti revoluciju", "Moć naroda".

        1941 - Rođena je američka pevačica Džoan Baez, borac za

ljudska prava, koja se tokom Vijetnamskog rata snažno protivila

vojnoj intervenciji SAD u Indokini, što je imalo ogroman ođek u

javnosti, posebno među mlađim generacijama.

        1942 - U Petrovgradu (sadašnji Zrenjanin), Kikindi i

drugim mestima u Banatu, nemački okupatori su u Drugom svetskom

ratu streljali 150 komunista i simpatizera. Istog dana mađarske

okupacione vlasti počele su masovno hapšenje i ubijanje Srba s

druge strane Tise u Bačkoj. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i

Gospođincima streljano je 60 Srba.

        1945 - U Drugom svetskom ratu počelo je iskrcavanje trupa

SAD na najveće filipinsko ostrvo Luzon, a borbe su okončane tek

15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.

        1957 - Pošto se kompromitovao agresijom na Egipat u

oktobru 1956, britanski premijer Entoni Idn podneo je ostavku.

        1962 - Sovjetski Savez i Kuba potpisali su trgovinski

sporazum na osnovu kojeg je Kuba godinama dobijala robu po

povlašćenim cenama.

        1964 - Američke trupe u Panami u krvi su ugušile

studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog

kanala, usmrtivši 22 panamska visokoškolca.

        1971 - Otvoren je prvi međunarodni filmski festival 

FEST, manifestacija koja je ubrzo stekla veliku popularnost.

Prvi FEST pod naslovom "Hrabri novi svet" otvoren je projekcijom 

filma "Meš" Roberta Altmana u Domu sindikata koji je tada 

bio najreprezentativniji prostor u Beogradu. Pojedini programi 

održavani su i u bioskopu "Kozara" i u Domu omladine.

        1992 - Reagujući na odluku bosanskih muslimana (Bošnjaci)

i Hrvata da zatraže protivustavno priznanje nezavisnosti BiH od 

strane Evropske zajednice, Srbi u Bosni i Hercegovini, odnosno njihova 

Skupština, proglasili su Republiku srpskog naroda Bosne i 

Hercegovine - Republiku Srpsku.

        1996 - Čečenski islamski teroristi zauzeli su bolnicu i

uzeli najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizlar na jugu

Rusije.

        1999 - Francuski vojnici iz sastava Sfora u blizini Foče 

usmrtili su Dragana Gagovića, osumnjičenog za ratne zločine.

Na njega je otvorena vatra dok se kretao automobilom, iako su se u

vozilu nalazila i deca.

        2004 - Odlukom vlade Srbije, Bogoslovski fakultet u

Beogradu je posle 52 godine vraćen u sastav Beogradskog

univerziteta.

        2004 - Turska je potpisala protokol o ukidanju smrtne kazne

čak i u vreme rata, u nastojanju da zadovolji standarde Evropske

unije kako bi mogla da otpočne pregovore o ulasku u EU.

        2005 - Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i DŽon

Garang, šef "Oslobodilačkog pokreta sudanskog naroda" (SPLM) -

pobunjeničke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u

Keniji, mirovni sporazum nakon građanskog rata koji je trajao 21

godinu.

        2009 - Umrla je Ljubica Cuca Sokić, slikarka, poslednja

velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska

rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole.

Slikarstvo je učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića  i

Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine

usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. Po

povratku u Beograd  1939. priređuje prvu samostalnu izložbu u

Umetničkom  paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnih

umetnosti od 1948. do 1972. Redovni član SANU postala je 1979.

2014 - Nijagarini vodopadi su se zaledili usled nezapamćene 

hladnoće u SAD i Kanadi koju je doneo polarni talas sa Arktika. 

Reč je fenomenu koji se izuzetno retko događa.

2015 - Preminuo je Mladen Markov, srpski pisac. U većini 

književnih radova opisivao je rodni Banat. Bio je dugogodišnji novinar 

Radio Beograda. Za roman "Ukop oca" dobio je NIN-ovu nagradu, a za 

"Starci na selu" Andrićevu. Druga dela: "Banatski voz", "Žablji skok", 

"Smutno vreme", "Isterivanje boga", "Pseće groblje".

2018 - U klizištima tokom oluje s rekordnim kišama na 

jugu Kalifornije, u okrugu Santa Barbara, SAD, 21 osoba je poginula, 

dve su nestale, 28 je povređeno, a stotine su privremeno zbrinute.

2021 - Prilikom pada aviona boing 737-500 indonežanske 

avio kompanije Srividžaja er u Javansko more, poginule su 62 osobe. 

Letelica se kretala redovnom rutom od Džakarte ka Pontianaku na 

Borneu, ali je pala nekoliko minuta po poletanju. Uzrok tragedije 

nije jasan.

2023 - Rols Rojs, proizvođač luksuznih automobila iz Britanije, 

saopštio je da je u 2022. ostvario rekordnu godišnju prodaju, pošto 

je uspeo da plasira 6.021 automobil. Prosečna cena automobila Rols Rojsa 

je inače 534.000 USA dolara. U 2022 ostvaren je rast prodaje od osam 

odsto u odnosu na 2021. Rols Rojs najviše prodaje u SAD, oko 35 procenata. 

U Rusiji se inače prodavalo 250 do 300 automobila godišnje.

2023 - Preminuo je Čarls Simić, američki pesnik srpskog porekla. 

Jedan od najznačajnijih savremenih svetskih pesnika i esejista, rođen je 

kao Dušan Simić 1938. godine u Beogradu. Sa majkom i bratom preselio se 

u Sjedinjene Američke Države 1953, gde se već nalazio otac porodice. 

Prethodno su godinu dana boravili u Parizu. Prevodio je na engleski Vaska 

Popu, Ivana Lalića, Milorada Pavića, Radmilu Lazić, Novicu Tadića, 

doprinevši popularizaciji srpske književnosti u SAD. Bio je član 

Akademije za umetnost i književnost SAD. Predavao je američku 

književnost i kreativno pisanje na Univerzitetu Nju Hempšir. Osvojio 

je brojna priznanja, uključujući Pulicerovu nagradu. Dela: "Haronova 

kosmologija", "Svet se ne završava", "Šetnja sa crnom mačkom", 

"Venčanje u paklu", "Majstor prerušavanja", "Alhemija sitničarnice", 

"Metafizičar u mraku", "Gledaj dugo i netremice". Priredio je antologiju 

srpske poezije "Konj ima šest nogu".