Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je sreda, 17. januar, 2024.

  395 - Umro je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan

Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi

Carstvo u punom obimu. Do smrti je upravljao Rimom kao poslednji

vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i

uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i

proglasio hrišćanstvo jedinom zvaničnom religijom. Posle

pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period

učvrsti istočne granice carstva. Pred kraj vladavine odlučio je

da vlast u Istočnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju,

a u Zapadnom mlađem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem

poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski

vođa Odoakar, a Istočno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.

        1377 - Papa Grgur XI vratio je središte rimokatoličkih

poglavara u Rim iz Avinjona. U Avinjonu su pape stolovale od 1309.

kao posledica ponižavajućeg poraza pape Bonifacija VIII 1303. u

sukobu s francuskim kraljem Filipom IV Lepim, posle pokušaja

vatikanske kurije da papskoj vlasti potčini svetovne vladare.

        1601 - Španska prestonica premeštena je iz Madrida u

Valjadolid.

        1706 - Rođen je američki političar i fizičar

Bendžamin Frenklin, borac za američku nezavisnost, jedan od

tvoraca "Deklaracije o nezavisnosti". Najpoznatiji je po

pronalasku gromobrana. Bio je štampar, knjižar, novinar,

guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, član

Kraljevskog društva u Londonu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu

u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i "Akademiju" koja

je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Učestvovao je u pisanju

ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog

elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike

Golfske struje. Dela: "Novi eksperimenti i opažanja o

elektricitetu", "Život Bendžamina Frenklina".

        1773 - Engleski moreplovac Džejms Kuk je brodom

"Rezolušn" prvi prešao Antarktički krug.

        1820 - Rođena je engleska književnica irskog porekla Ana

Bronte, najmlađa od triju sestara spisateljica. Dela: romani "Agnes

Grej", "Stanarka Vajldfel Hola".

        1834 - U Kragujevcu su izašle "Novine srbske", prvi

srpski informativni list štampan u zemlji ali i službeno glasilo

tadašnje Kneževine Srbije (Knjažestva). Prvi urednik bio je

Dimitrije Davidović, nacionalni radnik, rodonačelnik srpskog

novinarstva.

        1863 - Rođen je ruski pozorišni glumac, teatrolog i

režiser Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač

Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898. na čijem čelu se, kao

umetnički rukovodilac, nalazio do kraja života. U režiji i

glumi insistirao je na takozvanom pozorišnom realizmu. Osnovni

princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da

proživljava ulogu. Njegova koncepcija, poznata kao "Sistem

Stanislavskog" - imala je i ima mnoštvo sledbenika. Dela:

"Moj život u umetnosti", "Glumčev rad nad sobom".

        1863 - Rođen je engleski državnik Dejvid Lojd Džordž,

nekoliko puta premijer Velike Britanije. Ograničio je 1911. vlast

Gornjeg doma Parlamenta. Pripadao je levom krilu Liberalne partije,

kasnije postaje njen šef. Između 1906. i 1911. utemeljio je

englesko radničko zakonodavstvo: osmočasovni rad za teže poslove,

sistem penzija, pomoć u slučaju bolesti, povrede na radu i

nezaposlenosti. U spoljnoj politici je odlučno branio interese

britanske imperije i zalagao se za jače angažovanje na evropskom

kontinentu u Prvom svetskom ratu, uključujući otvaranje

savezničkog fronta na Balkanu. Bio je jedan od glavnih učesnika

mirovne konferencije u Versaju i znatno je uticao na prilike u

posleratnoj Evropi. Napisao je memoare "Dvadeset pet godina", u

kojima je obuhvatio period od 1892. do 1916.

        1876 - Umro je srpski slikar Pavle Simić, koji je najviše

oslikavao ikonostase, uglavnom na prostoru današnje srpske

Vojvodine. Najpoznatija dela: "Majski sabor 1848.", "Ilija Birčanin

predaje harač", "Hadži-Ruvim", "Hadži-Đera", "Nemanjina smrt",

"San sv. Save", portreti "St. Jovanović", "J. Probojčević",

"Milica Stojadinović Srpkinja", "Žena s belim okovratnikom".

        1880 - Rođen je američki filmski režiser kanadskog

porekla Mikal Sinot, poznat kao Mak Senet, jedan od najznačajnijih

autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je niz

glumaca, uključujući Čarlija Čaplina.

        1912 - Ekspedicija engleskog istraživača, pomorskog

kapetana Roberta Skota je stigla na Južni pol, mesec dana posle

ekspedicije Norvežanina Roalda Amundsena. Skot i preostala četiri

člana njegove ekspedicije su umrli od gladi i hladnoće pri

povratku s Južnog pola.

        1919 - Poljski kompozitor Ignac Jan Paderevski, pijanista

svetskog glasa, postao je prvi predsednik vlade Poljske,

uspostavljene posle završetka Prvog svetskog rata. On je uspeo da

ubedi predsednika SAD Vudroa Vilsona da u svoj plan od "14 tačaka",

koji je postao osnov Versajskog mirovnog ugovora, unese odredbu o

nezavisnosti Poljske.

1929 - Pojavio se Mornar Popaj, delo američkog strip autora

Elsia Segara. Popaj se prvi put se pojavio u stripu "Timbl teatar" 

kao novi lik u stripu koji je prethodno Segar radio desetak godina.

        1931 - Rođen je Peđa Ristić, arhitekta, profesor na 

Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. 

Bio je poznat po projektima crkvenih zdanja. Po njegovim nacrtima 

sagrađeno je više od 150 hramova, među kojima su crkva u 

Trebinju po testamentu Jovana Dučića, Saborni hram u Podgorici, 

crkva u Apatinu, na Ravnoj gori, Birmingemu, Hanoveru, Sidneju.

        1938 - Jugoslovenski predsednik vlade Milan Stojadinović

sastao se u Berlinu s vođom nacističke Nemačke Adolfom Hitlerom.

Stojadinoviću je tada obećana podrška celovitosti njegove zemlje,

suprotstavljanje restauraciji Habzburga, savez protiv boljševizma i

mađarskog revanšizma, široka ekonomska saradnja, kao i da se

neće stvarati savez s Italijom opasan za Kraljevinu Jugoslaviju.

        1942 - Rođen je američki bokser afričkog porekla Kasijus

Klej, poznat kao Muhamed Ali, jedini koji je tri puta osvajao titulu

prvaka sveta u teškoj kategoriji.

        1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu kod

Monte Kasina počele proboj nemačke "Gustavljeve linije". U

žestokim borbama u Apeninima razoren je i gradić Kasino 

i prastari benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog

rimokatoličkog reda Sveti Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio

centar Benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke

i riznice. 

        1945 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila

Varšavu, posle više od pet godina nemačke okupacije.

        1959 - Stvaranjem unije republika Senegal i Francuski Sudan

doneta je odluka o osnivanju federalne države Mali, koja je stupila

na snagu u aprilu 1959. Današnji Mali odgovara teritoriji bivšeg

Francuskog Sudana pošto se Senegal odvojio već u avgustu 1960.

        1961 - Ubijen je kongoanski državnik Patris Lumumba, prvi 

predsednik Vlade nezavisnog Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje

i jedan od simbola "crne Afrike". Predsednik vlade Konga postao 

je juna 1960, po sticanju suverenosti, ali je smenjen 5. septembra. 

Prilikom bega na istok zemlje 1. decembra je uhapšen. Ubijen je 

u Katangi, tada otcepljenoj inače najbogatijoj provinciji Konga, 

koju je vodio Moiz Čombe. Iza ubistva su stajale zapadne tajne 

službe. Upamćen je i kao nadahnuti pesnik.

        1964 - Umro je srpski slikar Đorđe Andrejević Kun, član

Srpske akademije nauka i umetnosti. Pre Drugog svetskog rata je

najviše slikao socijalne motive. Kao učesnik građanskog rata u

Španiji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941. motive iz rata. Radio je

velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže,

gravire, grafičke mape ("Krvavo zlato", "Za slobodu", "Partizani").

        1966 - Iznad Španije su se sudarili američki bombarder

tipa "B-52" i teretni avion za snabdevanje gorivom, pri čemu je

poginulo osam ljudi, a bombarder je prinuđen da u Atlantski okean

baci hidrogensku bombu, koja nije eksplodirala.

        1991 - Vazduhoplovstvo SAD i zapadnih saveznika je u

Zalivskom ratu, u operaciji "Pustinjska oluja", izvelo drugi i

treći talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu pod

okupacijom iračke armije.

        1994 - U zemljotresu u Los Anđelesu poginula je 61 osoba.

        1995 - U zemljotresu koji je pogodio šire područje

japanskog grada Kobe poginulo je više od 6.400 ljudi, a materijalna

šteta je procenjena na 85,5 milijardi dolara.

        1997 - U Dablinu je sud proglasio prvi razvod braka u

istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se

žestoko protivila katolička crkva.

        1998 - Predsednik SAD Bil Klinton prinuđen je da, kao prvi

šef države u američkoj istoriji, svedoči u svoju odbranu povodom

optužbe Pole Džons za seksualno uznemiravanje.

        2002 - Umro je španski pisac Kamilo Hose Sela, dobitnik

Nobelove nagrade za književnost 1989. Eksperimentišući jezikom i

literarnim tehnikama, napisao je oko 70 knjiga, uključujući romane

"Porodica Paskala Duartea", "Košnica", "Put u Alkariju" i "Mazurka

za dva mrtvaca", kratke priče, putopise, eseje, poeziju i "Tajni

rečnik" zabranjenih reči na španskom jeziku.

        2005 - Umro je kineski političar Džao Cijang, bivši

generalni sekretar KP Kine, koji je smenjen 1989. godine zbog

suprotstavljanja nasilnom gušenju demonstracija na Trgu Tjenanmen.

        2007 - Umro je američki satiričar Artur - Art Buhvald

dobitnik Pulicerove nagrade 1982. Karijeru je izgradio u Parizu,

gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista "Njujork herald

tribjun". Od 1962. piše kolumnu za "Vašington post", koju je

preuzimalo čak 550 listova širom sveta. "Ako napadate

establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno, učiniće vas

njihovim članom" - jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je

više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: "Suviše

rano da se kaže zbogom".

        2008 - Preminuo je Bobi Fišer, šahovski velemajstor, bivši

prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. Titulu

svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku, pobedom nad Spaskim,

a kruna mu je oduzeta tri godine docnije, pošto je odbio meč

protiv izazivača Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodišnjak,

postao juniorski prvak SAD, proglasen je za "čudo od deteta" a već

naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu

velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je

na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada

SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ)

što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe.

Nakon osmomesečnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za

deportaciju, 2005. dobio je islandsko državljanstvo, pa je 

ostatak života proveo u Rejkjaviku.

2017 - Stejt department potvrdio je da su SAD uvele sankcije 

predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Ministarstvo finanansija 

SAD, odnosno Kancelarija za kontrolu strane imovine, uvelo je sankcije 

predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku navodeći da je razlog 

"opstruiranje primene Dejtonskog sporazuma".