Dogodilo se na današnji dan

 Danas je četvrtak, 4. januar,

četvrti dan 2024. Do kraja godine ima 362 dana.

  1494 - Odštampan je "Oktoih prvoglasnik" - prva srpska

štampana knjiga. Đurađ Crnojević vladar jedne od srpskih

srednjovekovnih zemalja - Zete, kupio je 1492. u Veneciji

štamparsku presu i pokretna slova. Štampariju je vodio jeromonah

Makarije. Do 1496. kada je prestala da radi, štamparija je izradila

sledeće knjige: pomenuti "Oktoih prvoglasnik", zatim "Oktoih

petoglasnik", "Psaltir s posledovanjem", "Četvoroevanđelje",

"Trebnik" (molitvenik) i "Cvetni triod" - nedovršen. Sve knjige su

štampane srpskom ćirilicom, u crvenoj i crnoj boji. Grafička

rešenja su poštovala tradicije pravoslavnih bogoslužbenih knjiga.

Najstarija srpska štamparija jedna je od prvih štamparija Evrope

iako je radila svega 4 godine.

        1643 - Rođen je engleski fizičar, matematičar,

mehaničar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u

Kembridžu. Otkrio je Opšti zakon privlačenja masa (gravitacija),

čime je počela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do

smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog društva

(Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni

i integralni račun. Postavio je temelje klasične fizike i otkrio

neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela,

kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa,

plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile 

i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je

pronašao i metodu interpolacije, uopštio binom i našao binomni

beskonačni red, metodu približnog određivanja vrednosti nula

funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je

prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu čast znakom N

obeležava se sila.

        1710 - Rođen je italijanski kompozitor Đovani Batista

Pergolezi. Komponovao je u maniru napuljske bufo-opere, dela koja

odišu neposrednošću i vedrinom, zanimljivim situacijama i

melodikom na narodnim tradicijama. Dela: opera "Služavka

gospodarica", crkvena muzika "Stabat mater".

        1785 - Rođen je nemački filolog i književnik Jakob Grim,

osnivač savremene germanistike. Skrenuo je pažnju intelektualne

javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izučavao je istoriju jezika

i starije književnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i

bajkama, folklorom i običajima. Zasnovao je 1852. veliki "Nemački

rečnik" i napisao je "Istoriju nemačkog jezika". Prevodio je

srpske narodne pesme i uopšte bio je sklon Srbima, a iz

prijateljstva s Vukom Karadžićem nastao je prevod Vukove Srpske

gramatike. Zajedno s mlađim bratom Vilhelmom sakupio je i obradio

mnoge bajke poznate deci širom sveta.

        1797 - Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je

Austrijance kod Rivolija u Italiji.

        1809 - Rođen je francuski učitelj Luj Braj, pronalazač

azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem

ispupčenih tačaka, čije kombinacije označavaju pojedina slova,

što je omogućilo slepima da mogu da čitaju.

        1842 - U dvorani Teatra na Đumruku srpski kompozitor i

vojni kapelmajstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša

Obrenovića, priredio je koncert umetničke muzike. Ovaj događaj

prvi je zabeleženi javni nastup ove vrste u Beogradu, mada ih je

nesumnjivo bilo i ranije.

        1881 - Rođen je srpski episkop Nikolaj Velimirović

(Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i

žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po

završetku studija  u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je

filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u

Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru

Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu

akademiju u Petrogradu. Prvi svetski  rat proveo je u Britaniji i

SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem  da se tamošnjoj javnosti

predstavi srpska stvar. Između dva svetska  rata predvodio je

Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao

Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili

višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski

život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike. Obnovio

je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog

rata  nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog

podrške  državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u

logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Nije se nikada više 

vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga 

je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava - što je 

pokazatalj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je 1956. u ruskom 

manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen 

je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti 

su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za

svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često

neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: "Religija Njegoševa",

"Besede pod Gorom", "Iznad greha i smrti", "Duša Srbije", "Srbija u

svetlosti i mraku", "Duhovni preporod Evrope", "Agonija crkve",

"Reči o Svečoveku", "Molitve na jez eru", "Omilije", "Ohridski

prolog", "Teodul", "Srpski narod kao Teodul", "Srednji sistem",

"Indijska pisma", "Kasijana", "Žetve Gospodnje", "Divan", "Jedini

Čovekoljubac" i dr.

        1890 - Rođen je Moša Pijade, srpski političar

jevrejskog porekla, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar.

Rođen je na Dorćolu koji je tada znatnim delom bio naseljen

jevrejskim stanovništvom. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu

i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog

nacionalizma i prišao je Komunističkoj partiji i postao je 1921.

član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa  CK

KPJ - "Komunist", 1925. osuđen je na 20 godina robije. U zatvoru je

preveo "Kapital", "Bedu filozofije" i "Manifest komunističke

partije" Karla Marksa. Izradio je 1942. prve propise o radu

narodnooslobodilačkih odbora, na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem

novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedništva.

Osnivač je 5.11.1943. novinske agencije TANJUG. Zaslužan je za 

očuvanje, nakon Drugog svetskog rata, fruškogorskih manastira. 

        1892 - Rođen je srpski pisac i istoričar književnosti

Milan Bogdanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski

književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog

narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu i

predavač na Filozofskom i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna

njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi "Stari i novi".

        1932 - Vlada britanske kolonije Indije zabranila je

Indijski nacionalni kongres i uhapsila je njenog vođu Mahatmu

Gandija, koji je predvodio borbu za nezavisnost Indije.

        1942 - Nemački nacisti su u Drugom svetskom ratu započeli

teror uz masovne likvidacije u srpskim selima Šajkaške, u Novom

Sadu i Bečeju. U pokolju Srba i Jevreja za mesec dana ubijeno je

oko 4.000 osoba.

        1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu

započele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu. U žestokim

borbama razoren je gradić Kasino i prastari benediktinski manastir,

koji je 529. podigao osnivač tog rimokatoličkog reda Sveti

Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda

i središte prebogate arhive, biblioteke i riznice. Iako Potpuno 

razoren, obnovljen je docnije.

        1945 - Streljan je Gligorije Božović, srpski književnik.

Diplomirao je na moskovskoj Duhovnoj akademiji, radio u prosveti,

bio predsednik prizrenske opštine, kao i okružni načelnik i

narodni poslanik. Božović je pripovedač koji je slikovito opisao

stvarnost Stare i Južne Srbije (Kosovo, Metohija i današnja

Makedonija) pre oslobođenja 1912, u Balkanskim ratovima. Bio je

aktivni i ugledni član Demokratske stranke. Kao pristalica pokreta

generala Mihailovića u Drugom svetskom ratu, streljan je u zanosu

revolucionarne "pravde" 1945. Napisao je desetine pripovedaka koje

se bave zivotom takozvanih malih ljudi u neoslobođenim krajevima

Stare i Južne Srbije. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u

Beogradu maja 2008.

        1948 - Velika Britanija priznala je Burmu (sadašnji

Mjanmar) kao nezavisnu republiku s prvim predsednikom vlade Takinom

Nuom.

        1951 - Severnokorejske i kineske trupe zauzele su Seul u

Korejskom ratu.

        1958 - Sovjetski "Sputnjik I", prvi veštački satelit

lansiran u oktobru 1957. raspao se i pao na Zemlju.

        1960 - U saobraćajnoj nesreći poginuo je francuski pisac

Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegovo

književno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti

savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, po njegovim

rečima, "stvarati znači dva puta živeti". Dela: romani "Stranac",

"Kuga", "Pad", pozorišni komadi "Kaligula", "Pravednici", "Opsadno

stanje", "Nesporazum", eseji "Svadba", "Mit o Sizifu", "Pisma

nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek".

        1965 - Umro je engleski pisac američkog porekla Tomas

Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948.

Njegova poezija izraz je nezadovoljstva savremenom civilizacijom -

tehnicizmom, materijalizmom. Dela: "Sabrane pesme", "Sabrani eseji",

poetske deame "Ubistvo u katedrali", "Porodični sastanak",

"Koktel-partija".

        1967 - Poginuo je engleski vozač brzih automobila i

čamaca Donald Malkolm Kempbel, nosilac svetskog rekorda u vožnji

automobilom od 648,7 km. na čas. Rekord je postavljen 1964. Čamcem

"Plava ptica", s mlaznim motorom, na jezeru Koniston u Velikoj

Britaniji, Kempbel je pokušao da osvoji novi rekord - dostigao je

novi svetski rekord na vodi - od 527,9 km na čas - ali je to platio

životom.

        1972 - Pakistan je zatražio razgovore sa Indijom posle

rata u kojem je poražen, a dotadašnji Istočni Pakistan postao

nezavisna država Bangladeš.

        1975 - Umro je italijanski pisac Karlo Levi, autor romana

"Hristos se zaustavio u Eboliju", u kojem je opisao težak život

italijanskih seljaka pod fašizmom. U vreme Musolinijeve vladavine

bio je interniran u južnoj Italiji.

        1989 - U međunarodnim vodama Sredozemnog mora naspram

libijske obale, američki vojni avioni oborili su dva libijska lovca

koji su navodno zapretili nosaču aviona "Džon F. Kenedi".

        1995 - Bivši turski predsednik vlade Bulent Edževit

okrivio je Nemačku i Austriju za raspad Jugoslavije, pošto su oni

podstakli otcepljenje Slovenije i Hrvatske i osudio je Ankaru zbog

ravnodušnosti nakon pojavljivanja prvih signala da dotadašnja

Jugoslavija nestaje.

        1998 - Šef izraelske diplomatije David Levi podneo je

ostavku, rekavši da ne želi više da se jedini brine o pitanjima

mira i socijalne zaštite.

        2000 - Preminuo je Slobodan Stojanović, dramski pisac 

i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Kao scenarista 

Stojanović je najpoznatiji kao autor televizijske serije "Više 

od igre". Bio je umetnički direktor Savremenog pozorišta u 

Beogradu i urednik Televizije Beograd. Osim niza dramskih tekstova

autor je i dva romana i jedne zbirke pripovedaka.

        2004 - Predstavnici avganistanskih frakcija, okupljeni na

plemenskoj skupštini (Loja džirga) postigli su dogovor o ustavu,

omogućivši time prve izbore nakon četvrt veka građanskog rata u

toj zemlji.

        2005 - Nepoznati napadači ubili su guvernera Bagdada Alija

el Hajdarija.

        2006 - Umro je predsednik vlade i drugi čovek Ujedinjenih

Arapskih Emirata, šeik Maktum bin Rašid el Maktum, inače monarh

emirata Dubai.

        2007 - Apelacioni sud kanadske provincije Ontario zvanično

je priznao pravo jednog petogodišnjeg dečaka da ima tri roditelja

- oca i dve majke koje više od 15 godina žive u homoseksualnoj

zajednici, i od kojih je jedna dečakova biološka majka. Dve žene,

obratile su se sudu pošto nisu želele da problem reše usvajanjem

deteta što bi dovelo do toga da otac izgubi status roditelja.

Homoseksualni brakovi su legalni u Ontariju od 2003. a od 2005. na

celoj teritoriji Kanade.

        2009 - Umro je Ivan Gubijan, atletičar, reprezentativac

negdašnje Jugoslavije, osvajač srebrne olimpijske medalje u

bacanju kladiva 1948. u Londonu. Bio je od osnivanja AK Partizan

član tog najtrofejnijeg beogradskog kluba. Prvi je izveo tehniku

bacanja kladiva sa četiri okreta i danas najzastupljeniju  u ovoj

atletskoj disciplini. Pet puta bio je prvak Jugoslavije (1948,

1949, 1950, 1952. i 1953), i pet puta je popravljao državni rekord

dovevši ga od 56,24 metara (Beograd, 13. oktobra 1947) do 59,69

metara (Istanbul, 14. avgusta 1955). 

2010 - U Dubajiu je, uz veličanstven vatromet i u 

prisustvu 6.000 zvanica, otvoren Burdž Dubai, najviša zgrada na 

svetu. Objekat koji je svečano otvorio vladar Dubajia šeik Mohamed 

bin Rašid Al Maktum koštao je 1,5 milijardi dolara. Najviša kula 

na svetu visoka je 829 metara ima 168 spratova i vidljiva je na 

udaljenosti od čak 95 kilometara. Prvobitni naziv docnije je 

promenjen u Burdž Kalifa (Kalifova kula).

2017 - Ramuš Haradinaj, prvak tzv. Ovk, haški optuženik, 

čelnik Alijanse za budućnost Kosova i bivši predsednik vlade 

Kosova, uhapšen je na aerodromu Bazel Miluz (oko 3,5 km severozapadno 

od Bazela), na osnovu zahteva Srbije iz 2004, zbog zločina na Kosovu 

i Metohiji tokom 1998, 1999. Nadležni francuski sud odbio je 27. 

aprila 2017. zahtev Srbije za izručenje Haradinaja. Tribunal u Hagu 

oslobodio ga je optužbi za ratne zločine 2012. godine.

2018 - Prilikom sudara putničkog voza s kamionom kod 

Krunstada, u centralnom delu Južne Afrike, 20 osoba je poginulo, 

a 260 povređeno.