Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 27. januar, 2024.

1236 - Umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve.

Zaštitnik srpske države, najpoštovaniji srpski svetitelj.

Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmlađi sin velikog župana

Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se

zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon očeve smrti

1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim (od 1217.) usmeravao

je džavni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara

Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula

izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku

arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču.

Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) - Karejski,

Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne

pravno-teološke tekstove kao što su "Zakonopravilo" (Krmčija od

krma-upravljanje) - što je prevod Justinijanove "Šeste novele".

Taj važan pravni spomenik koji određuje odnose Crkve i države

putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike

drugih pravoslavnih naroda. Bio je neobično vešt i u

državno-diplomatskim poslovima - 1208. u manastiru Studenica nad

očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je braću

Vukana i Stefana i tako je zaustavio građanski rat u Srbiji.

Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je

umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u

manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan

kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog

poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio

je Sinan Paša 1594. na Vračaru, tada pored Beograda. Na tom mestu

nalazi se današnji velelepni hram posvećen Svetom Savi. U delu

"Život Gospodina Nemanje" (Sveti Simeon) prikazao je život svoga

oca, između ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od

vizantijskog cara Aleksija III Anđela izdejstvovao dozvolu da na

Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar

srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to

i danas.

        1756 - Rođen je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus

Mocart, jedan od najgenijalnijih muzičkih stvaralaca u istoriji.

Bio je "čudo od deteta": u šestoj godini je napisao prvu

kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom "Jednostavna

prevara". Napisao je oko 600 dela: opere "Figarova ženidba",

"Čarobna frula", "Otmica iz Seraja", "Don Đovani", "Tako čine

sve", "Idomeneo", "Jednostavna prevara", simfonije "Hafner

simfonija", "Lincerska simfonija", "Praška simfonija", "Simfonija u

g-molu", "Jupiter simfonija", "Rekvijem", "Mala noćna muzika".

        1775 - Rođen je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling,

s Kantom, Fihteom i Hegelom tvorac nemačkog idealizma. Dela: "Ideje

za filozofiju prirode", "O svetskoj duši", "Prvi nacrt sistema

prirodne filozofije", "Transcendentalni idealizam", "Predavanja o

filozofiji umetnosti", "Izlaganje mog sistema filozofije", "Bruno

ili o prirodnom i božanskom principu stvari", "Filozofija i

religija", "Istraživanje suštine ljudske slobode", "Filozofija

mitologije".

        1832 - Rođen je engleski pisac, matematičar, Luis Kerol.

Pravo ime bilo mu je Čarls Latvidž Dodžson. Negovu prozu odlikuju

humor kao i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu.

Dela: "Alisa u zemlji čuda", "Kroz ogledalo".

        1859 - Rođen je nemački car i pruski kralj Fridrih

Vilhelm II Viktor Albert, tvorac politike prodora na istok i

izazivač niza vojno-diplomatskih kriza, uključujući objavu rata

Srbiji 1914. čime je započeo Prvi svetski rat. Na presto

Nemačkog carstva je stupio 1888. a 1918. je, posle poraza Nemačke,

primoran da abdicira i pobegne u Holandiju, koja je odbila da ga

izruči saveznicima s ciljem suđenja zbog ratnih zločina.

        1864 - Knez Mihajlo Obrenović ukinuo je Društvo srbske

slovesnosti, zbog primanja u članstvo Garibaldija, Černiševskog i

Hercena.

        1865 - Španija je priznala nezavisnost Perua.

        1885 - Rođen je američki kompozitor Džerom Kern, otac

mjuzikla. Njegova opereta "Ploveće pozorište" jedna je od

najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.

        1901 - Umro je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz

Riharda Vagnera najistaknutiji romantičarski operski stvaralac

19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta

(rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog

romantizma. Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur",

"Rigoleto", "Bal pod maskama", "Moć sudbine", "Don Karlos", "Aida",

"Otelo", "Falstaf".

        1910 - Rođen je Edvard Kardelj, dugogodišnji funkcioner

SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoretičar 

samoupravljanja. Važio je za intelektualnog arbitra unutar KPJ/SKJ. 

        1916 - U Berlinu je osnovana revolucionarna organizacija

"Savez Spartaka", preteča Komunističke partije Nemačke, osnovane

u decembru 1918.

        1919 - Umro je mađarski pisac Endre Adi, čija je

poezija označila prelom u modernoj mađarskoj lirici.

Dela: "Nove pesme", "Krv i zlato", "Na kolima Ilije Gromovnika",

"Voleo bih da me vole", "Ko je mene video?", "Na čelu mrtvih".

        1924 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Rimu

potpisala pakt o prijateljstvu i saradnji sa Italijom i sporazum

kojim je Fiume (Rijeka) pripojena Italiji.

        1926 - Engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu je

prvi put javno demonstrirao televiziju.

1934 - Rođen je Sava Babić, srpski pisac, prevodilac, 

profesor. Bio je univerzitetski profesor, stručnjak za mađarsku 

kulturu i jezik. Osnivač je katedre za hungarologiju na Filološkom 

fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prevodio je Šandora Petefija, 

Ištvana Erkenja, Mikloša Hubaja, Ota Tolnaja, Petera Esterhazija 

i brojne druge. Njegovi prevodi posebno Bele Hamvaša na srpski jezik, 

stekli su široku popularnost. Dela: "U senci knjige", "Kako smo prevodili 

Petefija", "Ljubavni jadi mladog filozofa Đerda Lukača", "Mađarska 

civilizacija", "Granice išćezavaju, zar ne?", "Milorad Pavić mora 

pričati priče".

        1942 - Umro je srpski slikar Petar Dobrović, majstor

kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Njegove slike svedoče o

snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo

je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u

vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora.

Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik

Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu,

a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

        1942 - Dogodio se "Igmanski marš" - kada je glavnina Prve

proleterske brigade, tokom druge neprijateljske ofanzive,

prepešačila 100 kilometara od Jahorine do Foče, preko Sarajevskog

polja i planine Igman. Marš u kojem je učestvovalo više od 700

boraca, od kojih 50 ranjenih i bolesnih, trajao je oko 18 časova.

Kroz dubok sneg, pri temperaturi od minus 32 stepena celzijusa, pri

čemu su mnogi stradali a brojni su zbog promrzlina ostali invalidi.

        1944 - Komandant Lenjingradskog fronta, general Leonid

Govorov objavio je da je Sovjetska armija porazila Nemce i potpuno

oslobodila Lenjingrad. Tri miliona žitelja tog grada nalazilo se u

blokadi od septembra 1941. Tokom nemačke opsade 716.000 stanovnika

Lenjingrada izgubilo je krov nad glavom, uništeno je 526 škola,

840 fabrika, 101 muzej i mnoštvo drugih znamenitih građevina, a na

Piskarevskom groblju sahranjena je polovina gradskog stanovništva,

od kojih je većina umrla od gladi.

        1945 - Sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke

oslobodile Aušvic, najveći nacistički koncentracioni logor u

Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatočenika koje

Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica

ubijeno je, uključujući decu i žene, najmanje milion i po ljudi,

ogromnom većinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000

građana Jugoslavije.

        1964 - Francuska je uspostavila diplomatske odnose s Kinom.

        1967 - Pripremajući se za let na Mesec, trojica američkih

astronauta poginula su u svemirskom brodu "Apolo 1", u kojem je

izbio požar.

        1967 - Sovjetski Savez, SAD i 60 drugih zemalja potpisalo

je sporazum o zabrani nuklearnih eksperimenata u stratosferi.

        1969 - U Bagdadu je pogubljeno 14 osoba, među njima devet

Jevreja, koje su iračke vlasti optužile da su izraelski špijuni.

        1973 - U Parizu su ministri inostranih poslova SAD,

Severnog Vijetnama, privremene revolucionarne vlade Južnog

Vijetnama i Južnog Vijetnama potpisali ugovor o prestanku rata u

Vijetnamu. Rat je ipak potrajao do kraja aprila 1975. i okončan je

porazom SAD.

        1980 - Umro je srpski književnik, novinar, književni i

pozorišni kritičar Eli Finci. Posle Drugog svetskog rata bio je

direktor "Borbe", "Nolita", Jugoslovenske knjige, Jugoslovenskog

dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa "Književnost". Dela:

pozorišne kritike u zbirkama "Više i manje od života I-V",

"Stvarnost i iluzije", studija "Deni Didro", ogledi o Miroslavu

Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Đorđu Jovanoviću,

Branimiru Ćosiću, Marinu Držiću.

        1981 - Najmanje 500 ljudi poginulo je na indonežanskom

feribotu "Tampomas II", koji je posle požara potonuo u Javanskom

moru.

        1991 - Američka avijacija je u Zalivskom ratu otpočela

masovno bombardovanje drugog po veličini iračkog grada Basre.

        1995 - Burmanski vojnici postigli su ključnu pobedu nad

karenskim pobunjenicima, osvojivši glavnu bazu u džungli uz

granicu s Tajlandom. Pobuna manjinskih Karena (više od tri miliona

ljudi u planinama istočne Burme) otpočela je ubrzo pošto je Burma

1948. dobila nezavisnost od Velike Britanije.

        1996 - U Nigeru je vojnim udarom oboren prvi demokratski

izabran predsednik Mahamane Usman.

        2002 - U eksploziji u skladištu oružja u glavnom gradu

Nigerije Lagosu poginulo je više od 1.000 osoba.

        2003 - Skupština Srbije usvojila je Ustavnu povelju kojom

je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u

znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

        2006 - Umro je nemački političar Johanes Rau, bivši

predsednik Nemačke i dugogodišnji ministar predsednik pokrajine

Severna Rajna - Vestfalija. Ostao je upamćen po maksimi:

Miriti, ne zavađati!

        2008 - Umro je bivši predsednik Indonezije Suharto.

General Suharto, kojeg su simpatizeri nazvali "ocem razvoja", vodio

je svoju zemlju 32 godine. Na političku scenu dospeo je 1965. vojnim

udarom. Kao nepokolebljivi antikomunista, uživao je podršku SAD, i

uspeo je da obezbedi dug period privrednog uspona, ali i konsolidaciju

mnogonacionalne Indonezije. S druge strane optuživan je za brutalnost

prema neistomišljenicima, kao i za korupciju i zloupotrebe. Svrgnut 

je 21. maja 1998. u jeku velike ekonomske krize i masovnih protesta 

u Džakarti.

        2008 - Najbolji srpski teniser svih vremena Novak

Đoković osvojio je prvi Gren slem turnir u karijeri pošto je

u Melburnu, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, savladao

Francuza Žoa Vilfrida Congu.

        2009 - Umro je Džon Apdajk, američki pisac i

književni kritičar. Ironičan ali sumoran posmatrač, pisac

snažnog introspektivnog dara, prividno banalnim temama svedočio

je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski

na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu.

Za dela "Zeka je bogat" i "Zeka je umro" dobio je Pulicerove

nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom

višedecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za

ugledni magazin "Njujorker" redovno je pisao kratke priče.

Ostala dela: romani "Beži, Zeko, beži","Kentaur", "Sajam u

ubožnici", "Na farmi", "Parovi", "Zeka se vraća", "Oženi me",

"Državni udar", "Veštice iz Istvika", zbirke priča "Ista

vrata", "Golubije perje", "Muzička škola", "Problemi", "Muzeji

i žene".

2013 - U požaru koji je izbio u diskoteci "Kis" u gradu 

Santa Marija na jugu Brazila, poginule su 234 osobe. Svedoci su 

tvrdili da je pevač benda koji je nastupao zapalio petardu koja 

je izazvala nesreću. 

2017 - Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je izvršnu 

uredbu kojom se ograničava ulazak u Sjedinjene Države građana 

sedam pretežno islamskih zemalja, tokom narednih 90 dana. Uredba 

se odnosila na državljene - Irana, Iraka, Sirije, Jemena, Sudana, 

Somalije i Libije, dok je izbeglima iz Sirije ulazak zabranjen na 

neodređeno vreme.

2018 - Miloš Zeman osvojio je drugi mandat predsednika 

Češke. Zeman, ekonomski stručnjak, bio je predsednik vlade Češke 

od  1998. do 2002, da bio predsednik države postao 2013. Poznat po 

samosvojnim istupima, nasuprot politici zvaničnog Brisela, pa i 

svoje vlade, izjašnjavao se protiv "besmislenih" sankcija Rusiji, 

govorio o nedoslednosti Zapada u situacijama poput Katalonije, Krima, 

Kosova, ili izbegličke krize. Po izboru 2013, nije mu uspelo da 

povuče priznanje Kosova, ali je odbio da uputi ambasadora U Prištinu.

2018 - U terorističkom napadu u Kabulu, Avganistan, poginulo 

je 95 osoba a 158 je povređeno. Bomba je eksplodirala u ranim jutarnjim 

satima u vozilu Hitne pomoći na policijskom punktu u centru Kabula, 

nedaleko od kvarta u kojem se nalaze strane ambasade i zgrade centralne 

administracije. Odgovornost su preuzeli talibani, i to nedelju dana 

pošto su izveli napad na hotel "Interkontinental" u Kabulu pri čemu 

je poginulo više od 20 osoba.

2021 - U Beogradu, na Savskom trgu, svečano je otkriven 

monumentalni spomenik Stefanu Nemanji, delo ruskog vajara Aleksandra 

Rukavišnjikova. Stefan Nemanja (12. vek), Veliki Župan, rodonačelnik 

je dinastije Nemanjić i jedna od ključnih ličnosti srednjovekovne 

Srbije. 

        - Danas je Sveti Sava - dan kada Srpska crkva obeležava

uspomenu na najpoštovanijeg srpskog svetitelja, oca srpske Crkve i

zaštitnika Srba. Njegov kult raširen je širom pravoslavnog sveta.

Između ostalog on je i zaštitnik školstva kod Srba. Prva proslava

Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle

se brzo proširila u sve srpske zemlje. Himna Svetom Savi prvi put

je izvedena 1839. u Segedinu od strane lokalnog crkvenog hora, a za

školsku slavu u tadašnjoj Kneževini Srbiji Sveti Sava je 

i formalno proglašen januara 1840.