Šta je zapravo sramota u današnjoj Srbiji: Da li značenje zna predsednik?

 Stid služi da nas podseća na skrupule koje moramo da poštujemo prema ljudima sa kojima živimo, a u ovom društvu problem sa bestidnošću dolazi iz toga što se članovima vladajuće stranke i onima koji njima služe poručuje da je sve dopušteno, kaže Dragan Popadić, socijalni psiholog.

„Tu nastaju problemi sa nestankom stida, a ne generalno u društvu“, rekao je Popadić za N1.

On kaže da ako jedna grupa ljudi želi da vlast učvrsti pretnjama, ucenama i vređanjem, potrebna je armija ljudi koja će to da radi, a toj armiji treba garantovati da to neće biti kažnjivo.

To je poruka „sudije i policija su naši“, sve možete slobodno raditi dok ste sa nama, kaže Popadić i dodaje da se primer toga daje „odozgo“.

Psiholog i bivši političar Žarko Korać kaže da je u vreme građanskog rata u Engleskoj Džon Stjuart Mil uveo koncept društvenog ugovora – kad živimo u civilizovanom društvu moramo imati „ugovor“ šta je dozvoljeno a šta ne.

„Kad vi to počnete da kršite, ništa više, ni jedna moralna norma ne važi. Onda je društvo u velikoj nevolji“, rekao je on.

A u vezi sa intimnim snimkom poslanika Đorđa Miketića, kako kaže, predsednik države poslao je poruku da je u principu u redu emitovati takve stvari.

„On je sad drastično prekršio društveni ugovor da ovo međusobno ne radimo“, rekao je on i upitao da li svaki gledalac treba da se pita da li mu je neko stavio kameru u spavaću sobu.

Korać kaže da se ne seća ni da je režim Miloševića zadirao u privatni život ljudi na ovaj način, ali da su to radili lider radikala Vojislav Šešelj i neki drugi.

Kazao je da ova izborna kampanja polako postaje varvarska, i upitao odakle predsedniku pravo da iznese nešto što je najverovatnije ukradeno iz nečijeg privatnog kompjutera.

Ističe da iako pretpostavljamo da svi ljudi imaju moralne norme, pa ih neki poštuju a neki ne, priličan broj ljudi uopšte nema izgrađene sve moralne norme.

„Kad se društvo sroza i kad odu moralne norme, to je nešto o čemu se retko misli – kako će izgledati ova deca koja danas sede u obdaništu, kad gledaju primere nemoralnog ponašanja?“ upitao je on.

Popadić kaže da je „najgori odgovor“ koji se ponavlja iz usta predsednika Srbije ono – „pa šta“.

Kaže da se daje dozvola ljudima, ne toliko da rade ono što im se prohte, nego da rade ono što je u službi jedne grupe, i kaže da je to kao „naredba jednoj sekti, jednoj vojsci, koja mora da izvršava zadatke“.

„Hiljade ljudi se angažuju da rade ono za šta bi morali da se stide pred svojom decom, pred svojom porodicom“, kazao je on.

Istovremeno, ljudi se pozivaju da se ne stide ako su kriminalci, ubice, varalice, ratni zločinci, govori Popadić i dodaje da je Siniša Mali postavljen za ministra finansija „umesto da propadne u zemlju od stida“ jer je „ukrao doktorat“.

Korać navodi da je bivši predsednik Nemačke Rihard fon Vajceker, u odgovor na relativizaciju Holokausta rekao da dok postoji Nemačka „moramo da se stidimo i da nikada ne zaboravimo“.

Navodi da je tada u nemačkim novinama video da ga nazivaju – „predsednik na kojem nam zavide“.

„Ali kod nas je predsednik države nosilac potpuno druge ideje o tome šta je stid“, rekao je Korać.