Zrenjanin: Mutna voda, još mutnije radnje, a glasanje završeno

Rečenica koja se ponavlja godinama zvuči otprilike ovako: "Vlast u Srbiji obećava leteće automobile i veštačku inteligenciju, a Zrenjanin u 21. veku još uvek nema pijaću vodu". I zaista, taj grad, četvrti po broju stanovnika u Vojvodini, kako kažu podaci, od 2004. godine je - bez pijaće vode. Obećavalo se i obećava i dalje, ali - nije se desilo. A kad će - prestali su da se pitaju i oni koji tamo žive.

Mediji su objavili vest da je voda u pojedinim delovima Zrenjanina od četvrtka uveče zamućena, a da je u petak došlo i do prekida vodosnabdevanja, zbog „redovnih aktivnosti na uhodavanju vodovodnog sistema“, saopšteno je iz Javno-komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“. I to ne bi bila čudna vest, da nije u pitanju vodosnabdevanje vodom koja inače nije za piće.

A tako je od 2004. godine, kada je pijaća voda zabranjena za upotrebu zbog nedozvoljenog nivoa arsena.

U januaru 2022. godine, Zrenjaninci su „proslavili“ punoletstvo bez pijaće vode, jer je 18 godina ranije, rešenjem sanitarnog inspektora, zabranjena voda iz zrenjaninskog vodovoda za piće i pripremu hrane.

Nekako tih dana, stigla je i vest da je Fabrika vode u Zrenjaninu, u koje je polagana velika nada, na kraju, posle dva propala tendera, prodata. Izvršni poverilac Erste banka postrojenje je prodala za 3,5 miliona evra, bez licitacije i to dva i po meseca staroj firmi iz Beograda, iza koje stoji korporacija „Metito“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), pisao je N1 tada.

Postrojenje je prešlo u ruke firme „Panonian water“, osnovane krajem 2021. godine sa 100 dinara osnivačkog kapitala. Iza mlade firme stoji veći igrač – korporacija „Metito“ iz UAE, koja je u novembru te godine kupila i zrenjaninski prečišćač otpadnih voda.

„Panonian water“ se obavezala da se u prvoj fazi projekta fokusira na isporuku vode bez boje, ukusa i mirisa. Ipak, naglasili su – i dalje će važiti zabrana korišćenja te vode za piće.

A takva voda dobila je i svoje ime – „bela voda“. I ona je potekla kroz česme zrenjaninskih domaćinstava 8. decembra ove godine, kada je počelo probno preuzimanje sistema za vodosnabdevanje grada.

Već koliko u petak, 22. decembra, iz JKP Vodovod i kanalizacija stiglo je obaveštenje da je „posle zamućenja vode koja se od 8. decembra isporučuje iz postrojenja za prečišćavanje, i prekida u snabdevanju, danas (petak) od 13 časova vodosnabdevanje je ponovo preuzelo preduzeće ‘Vodovod i kanalizacija'“.

„U okviru planirane dinamike realizacije projekata potrebno je izvršiti rekonstrukciju šahta i zamenu zatvarača na postrojenju za prečišćavanje vode, zbog čega je JKP ‘Vodovod i kanalizacija’ preuzelo snabdevanje grada vodom“, navedeno je u tom saopštenju. Nije precizirano kada će snabdevanje „ponovo biti u rukama“ postrojenja za prečišćavanje.

I negodovali su građani, negoduju godinama, ali…

Šta je „mutno“ u Fabrici vode

Izgradnja Fabrike za prečišćavanje vode ugovorena je u Zrenjaninu još pre osam godina, ali prvi investitor – konzorcijum privatnih firmi Zilio i Sinertech, kojima je suprotno tadašnjem Zakonu o komunalnim delatnostima gradska vlast 2014. poverila posao prečišćavanja vode, nije ispunio nijedan ugovoreni uslov, pa je 2020. taj ugovor raskinut.

O zloupotrebama, nenamenskom trošenju novca i nameštanju tendera za taj projekat još se vodi istraga, a Zrenjanin je u međuvremenu dobio novog investitora. Ovoga puta, po međudržavnom sporazumu sa Emiratima – odnosno bez tendera, pisao je Insajder.

U januaru 2021. godine, iz JKP „Vodovod i kanalizacije“ u Zrenjaninu stigle su optužbe na račun Fabrike vode, u kojima se reklo da ta fabrika „nije ispunila nijedan od 34 tehnička uslova iz javne nabavke“.

„Normalno je da bez projekta nisu ispunili nijedan od ta 34 zahteva jer su mislili ‘lako ćemo’. Međutim, u tehnici i tehnologiji nije baš tako. Ukoliko norme nisu poštovane, još na papiru bi se znalo da to neće da ‘pije vodu’“, rekao je tada profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Profesor je kazao da Fabrika vode „od početka nije bila kako treba“, jer nije poštovala pravila struke koja je „obavila veliki broj istraživanja na osnovu kojih kasnije nije uradjen valjan projekat“.

„Nisu sagledani svi mogući rizici kod odabira tehnologije. Odabrana je tehnologija koja je trebalo da na najjednostavniji način ukloni štetne borate, arsen, natrijum i organske materije, što je praktično nemoguće. Kada znate struku, jasno vam je da ne može samo jedan stepen prečišćavanja rešiti taj problem“, ocenio je Dalmacija.

Stručnjak za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju Gojkan Stojinović upozorio je takođe da otpadni mulj s visokim koncentracijama arsena i teških metala koji nastaje prečišćavanjem zrenjaninske vode, može prouzrokovati zagađenje vodotoka i podzemnih voda.

„Moram naglasiti da su u pitanju ogromne količine otpadne vode. Ukoliko procenimo količinu na svega pet odsto od ukupne obrađene količine vode što je, naglasiću, veoma optimističan scenario, dobijamo dnevnu količinu otpadnog mulja od oko 1.250 kubnih metara (prosečna dnevna isporuka vode za Zrenjanin je oko 25.000 kubnih metara)“, rekao je Stojinović.

O toj fabrici pisalo se i krajem 2020. godine, kada se tamo dogodila eksplozija u kojoj je povređeno dvoje radnika.

U martu 2021. stručnjaci Republičkog zavoda za sudska veštačenja saopštili su da je uzrok eksplozije u Fabrici vode Zrenjanin – deflagracija, odnosno brzo sagorevanje gasa u objektu za dezinfekciju vode i pumpanje u vodovod.

Za tu eksploziju u fabrici do danas niko nije odgovarao, baš kao ni za debakl sage o postrojenju za prečišćavanje vode.

Zrenjanin je glasao…