Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 23. decembar 2023. 

        1777 - Rođen je ruski car Aleksandar I Pavlovič Romanov,

koji je po stupanju na presto 1801. otpočeo seriju proliberalnih

reformi i za vreme čije je vladavine do smrti 1825. Rusija

teritorijalno proširena. Zaključio je 1807. savez s francuskim

carem Napoleonom I - protiv kojeg je prethodno ratovao u savezu s

Austrijom, Pruskom i Engleskom. Od Švedske je preuzeo Finsku, koja

je 1809. priključena Rusiji kao velika kneževina pod ruskom

krunom. Pripojio je i Poljsku, osim dela koji su držale Pruska i

Austrija, a posle pobede u ratu s Turskom i Besarabiju. Savezništvo 

je raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je 

francuska armija pretrpela presudni poraz, a Aleksandar I je 

trijumfalno ušao u Pariz. U drugom periodu vladavine napustio 

je proliberalne tendencije i postao je pravi mistik.

        1790 - Rođen je francuski orijentalista Žan Fransoa

Šampolion, osnivač egiptologije. Uspeo je da 1822. dešifruje

hijeroglife sa ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid.

Šampolion je primetio da se na pronađenoj ploči nalaze tri

identična teksta na trima različitim jezicima, od kojih je jedan

bio grčki, na taj način on pronašao je način za ulazak u svet

staroegipatskih hijeroglifa.

        1804 - Rođen je francuski pisac Šarl Ogisten Sent Bev,

najistaknutiji predstavnik francuske književne kritike. Počeo je

romantičarskim pesmama i romanom "Naslada", ali se potom posvetio

isključivo književnoj kritici i istoriji. Ostala dela: pesme

"Život, poezija i misli Žozefa Delorma", kritike "Književni

portreti", "Por-Roajal", "Razgovori ponedeljkom".

        1810 - Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus,

koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske

hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske

istorije.

        1832 - Francuska je zauzela Antverpen, primoravši

Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

        1834 - Umro je engleski ekonomista i demograf Tomas

Robert Maltus, poznat po "zakonu stanovništva". Prema tom zakonu

stanovništvo se uvećava geometrijskom, a proizvodnja hrane

aritmetičkom progresijom.

        1861 - Tursko carstvo primorano je da prihvati

ujedinjenje Vlaške i Moldavije, kojim je formirana Rumunija.

        1872 - Umro je francuski pisac Teofil Gotje, preteča 

parnasovaca, koji je kultivisao "umetnost radi umetnosti" (l'art 

pour l'art). Dela: pesme "Emalji i kameje", proza "Gospođica de 

Mopen", "Roman jedne mumije", "Kapetan Frakas", kritike "Istorija 

dramske umetnosti u proteklih 25 godina", "Istorija romantizma".

        1876 - Rođen je srpski slikar Stevan Aleksić, majstor

obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je završio u Minhenu, 

a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao

ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve. Obnovio je i ikone

i slike u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu

(sada Jaša Tomić), Bešenovu i drugim mestima. Najznačajniji

i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu: 32

ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 

44 medaljona svetaca.

1884 - Osnovano je "Prvo srpsko velosipedsko društvo". 

Prvi predsednik Društva nastalog na inicijativu više uglednih 

građana Beograda bio je Milorad Terzibašić, a potpredsednik 

Mihailo Jovanović. Društvo je imalo ukupno 20 članova, što 

je bila posledica visoke cene bicikla. Jedan od osnivača bio je 

i Đorđe Nešić, lekar, potonji profesor univerziteta i akademik. 

        1885 - Rođen je srpski inženjer Dobrivoje Božić,

konstruktor najbolje svetske automatske vazdušne kočnice na

železnicama. Studirao je Karlsrueu i Drezdenu, u Nemačkoj.

Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, čuveni konstruktor motora.

Po okončanju studija 1911. vratio se u Srbiju. "Kočnica Božić"

je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922. a kad je

Međunarodna železnička unija proglasila taj uređaj boljim od

svih dotadašnjih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Božićeva 

kočnica neprevaziđena je po jednostavnosti konstrukcije, lakoći 

rukovanja i snazi delovanja. I najsavremenije železničke kočnice 

su usavršene kopije "Kočnica Božić". U Srbiju se inženjer 

Božić vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio od Drugog 

svetskog rata.

        1916 - Rođen je italijanski režiser Dino Rizi, jedan

od velikana italijanske komedije. Postao je slavan pedesetih 

serijom filmova "Hleb, ljubav i...". Jedan od njegovih najpoznatijih 

filmova je "Miris žene" iz 1974. s Vitoriom Gasmanom u glavnoj ulozi. 

Na međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji 2002. dobio je Zlatnog 

lava za životno delo.

        1918 - Rođen je nemački državnik Helmut Šmit, jedan od

lidera Socijaldemokratske partije, koji je posle povlačenja Vilija

Branta od 1974. do 1982. bio kancelar Zapadne Nemačke. Prethodno je

u Brantovoj vladi od 1969. do 1972. bio ministar odbrane, a do 1974.

ministar privrede i finansija.

        1920 - Francuska i Velika Britanija odobrile su konvenciju

kojom su određene granice Sirije i Palestine.

        1925 - Rođen je francuski političar Pjer Ežen Beregovua,

šef francuske vlade od aprila 1992. do marta 1993, kad je podneo

ostavku posle izbornog poraza socijalista na parlamentarnim

izborima. Nekoliko sedmica kasnije se ubio, našavši se pod

snažnim medijskim pritiskom zato što je navodno svojevremeno dobio

povoljan stambeni kredit.

        1933 - Rođen je japanski car (mikado) Akihito, koji je 

na presto stupio 1990. posle smrti oca, cara Hirohita.

        1943 - Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje 

i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom

svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica.

Dogovoreno je njihovo prebacivanje u severnu Afriku i na Sinaj.

        1948 - U Tokiju je izvršena smrtna kazna nad sedmoricom

japanskih zvaničnika, uključujući bivšeg predsednika vlade

Hidekija Tođa, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog

"zločina protiv čovečnosti" u Drugom svetskom ratu.

        1953 - Streljan je bivši šef sovjetske političke 

policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentij Pavlovič 

Berija, koji je uhapšen sredinom 1953. posle smrti Staljina, pod 

optužbom da je kovao zaveru da preuzme vlast u Sovjetskom Savezu. 

U "velikim čistkama" organizovao je likvidacije boljševičkih prvaka 

i od 1938. rukovodio je aparatom represije kao i sistemom logora. 

        1963 - Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom

požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 

osoba, a 908 je spaseno pre nego što je 29. decembra brod potonuo.

        1964 - Na Cejlonu, sada Šri Lanka, u ciklonu je poginulo 

najmanje 2.000 osoba.

        1972 - Umro je ruski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič

Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od 100 tipova aviona,

uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle

Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i

"TU-144", prvi supersonični avion u svetu.

        1972 - U zemljotesu koji je pogodio glavni grad Nikaragve

Managvu, poginulo je 7.000 lica.

        1989 - SAD su ojačale okupacione snage u Panami s još

2.000 vojnika, tako da je u gušenju neočekivano jakog otpora

pristalica nekadašnjeg štićenika Vašingtona, panamskog lidera

generala Manuela Antonija Norijege, učestvovalo 26.000 vojnika.

Kasnije je otkriveno da su oni počinili brojne zločine nad

panamskim civilima.

        1990 - Većina građana Slovenije se na referendumu 

izjasnila za otcepljenje od Jugoslavije.

        1994 - U Sarajevu su predstavnici zaraćenih strana,

posle mirovne misije bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera,

potpisali četvoromesečno primirje počev od 1. januara 1995.

Nakon svega 40 dana primirje je prekršeno ofanzivom snaga vlade

u Sarajevu na Vlašić i Majevicu.

        1995 - U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija,

požar je u banketnoj sali u vreme školske svečanosti progutao

najmanje 538 žrtava većinom dece između četiri i po i 14 godina.

        1996 - Na Jamajci su četiri žene postale sveštenice

Anglikanske crkve. Bio je to bio prvi slučaj te vrste u Centralnoj

Americi.

        1997 - Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je

svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima

režisera Akira Kurosave. Filmovi: "Rašomon", "Sedam samuraja",

"Legenda o Musašiju", "Ponori ljubavi", "Krvavi presto", "Skrivena

tvrđava", "Jodžimbo", "Pobuna", "Admiral Jamamoto", "Pakao na

Pacifiku", "Crveno sunce", "Bitka za Midvej", "Šogun".

        1998 - Vrhovni sud Belgije presudio je da je bivši

generalni sekretar NATO Vili Klas kriv za "pasivnu korupciju" u

skandalu "Agusta Daso", odnosno podmićivanju prilikom ugovaranja

vojnih isporuka.

        2002 - Italijanska kraljevska porodica Savoja, proterana

zbog podrške Musoliniju tokom Drugog svetskog rata, doputovala je u

kratku posetu otadžbini, prvi put posle 56 godina izbeglištva.

        2004 - Umro je bivši indijski premijer Narasima Rao, autor

indijskih ekonomskih reformi sprovođenih od 1991. do 1996.

        2005 - Posle 138 godina u Slovačkoj je ukinuta vojna

obaveza.

        2007 - Umro je Oskar Piterson, kanadski džez pijanista

i kompozitor. Školovao se u rodnom Montrealu, a postao je poznat

nakon nastupa u njujorškom Karnegi Holu 1949. Osvojio je

brojne nagrade i priznanja, uključujući i nagradu "Gremi" za

životno delo 1997. kao i priznanje Međunarodne asocijacije za

džez obrazovanje. Nosilac je najvišeg kanadskog civilnog

priznanja - Ordena reda Kanade, i prvi je živi Kanađanin čiji 

je lik dospeo na poštansku marku. Oskar Piterson bio je jedan od

najvećih muzicara u istoriji džeza uopšte.

2011 - Stupio je na snagu Sporazum o raspoređivanju 

američkog odbrambenog raketnog štita u Rumuniji. Sporazumom je 

predviđeno da američki presretači budu stacionirani u 

vazduhoplovnoj vojnoj bazi Deveselu u Rumuniji. Reč je o programu 

koji predviđa postavljanje raketnog štita u Rumuniji i Poljskoj. 

Prema saopštenjima zvaničnika SAD ovaj štit usmeren je protiv 

Irana a ne protiv Rusije. 

2013 - Preminuo je Mihail Kalašnjikov, čuveni ruski 

konstruktor oružja, izumitelj najpoznatije automatske puške 

AK-47, proizvedene, počev od 1947. u kako se procenjuje, 70 miliona 

primeraka. Automatska puška "Kalašnjikov" u zvaničnoj upotrebi 

je u više od 100 država sveta. Kalasnjikov je jedini nosilac i 

priznanja "Heroj Rusije" i, u dva navrata, priznanja "Heroj 

socijalističkog rada".  

2014 - U Beogradu je svečano otvoren Legat Petra Lubarde. 

U reprezentativnom zdanju u rezidencijalnom delu grada, gde je živeo 

poznati srpski slikar Petar Lubarda (1907-1974) čuvaju se, osim 

njegovih likovnih radova i brojni lični predmeti važni za umetnikov 

život i rad.

2022 - Preminuo je Masimo Savić, muzičar, velika zvezda 

negdašnje Jugoslavije. Bio je važan deo zagrebačkog novog talasa 

osamdesetih, uvek autentičnog muzičkog izraza. Postao je poznat kao 

frontmen grupe "Dorijan Grej". Osamdesetih, pored dva albuma Dorijana 

Greja, sarađivao je na albumu "Ekatarina Velika" (1985). Savićev 

samostalni prvenac bio je "Stranac u noći" (1987). Njegova obrada 

"Sjaj u tami" bila je veliki hit. Radio je za film, reklamnu industriju.