Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 17. novembar, 2023.

  1558 - Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor, kćerka

Henrija VIII, i na presto je stupila njena sestra Elizabeta I. 

Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II 

podredila je Englesku španskom uticaju i pokušala je "čvrstom 

rukom" zbog čega je prozvana "Krvava Meri" da uklono protestantizam. 

Englesko građanstvo, udruženo s "novim plemstvom", posle njene 

smrti ponovo je uspostavilo protestantizam (anglikanska crkva koju 

je zbog sukoba s Rimom osnovao Henri VIII).

        1587 - Rođen je holandski pisac Jost van den Vondel,

najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Pisao 

je tužbalice, patriotske, satirične i prigodne pesme, a dramama na

biblijske, antičke i istorijske teme znatno je uticao na evropsku

literaturu. Dela: drame "Pasha", "Palamed", "Hizbreht van Amatel",

"Levendalci", "Lucifer", "Jefta", "Adam u izgnanstvu".

        1755 - Rođen je francuski kralj Luj XVIII, koji je vladao

u vreme restauracije posle pada cara Napoleona I. Titulu kralja

nosio je od 1795. ali je stvarno vladao od 1814. do smrti 1824. kad

ga je na prestolu nasledio brat Šarl X. Njihov treći, najstariji, 

brat kralj Luj XVI pogubljen je na giljotini 1793. u vreme Francuske

revolucije.

        1771 - Rođen je Jovan Pačić, srpski pesnik i slikar.

Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Budimu. Zbog siromaštva,

stupio je 1792. ili 1793. u vojsku, i kao konjanik vojevao je u

Napoleonovim ratovima. Objavljivao je u Letopisu i Srpskom narodnom 

listu do 1842. a još 1827. štampao je u Budimu tri sveske 

"Sočinenija pjesnoslovska". Pesme Jovana Pačića su ljubavne, 

vojničke, elegije, po uzoru na nemačke romantičare. Godine 1828. 

s Janom Kolarom objavio je "Imenoslov ili rečnik lični imena razni 

naroda slovenski". Bio je retko učen, govorio desetak jezika. Bio 

je protivnik Vukove jezičke reforme. Pačić je prvi srpski 

književnik koji je prevodio Getea. Mahom je slikao pejzaže tehnikom 

akvarela. Posebno su važni njegovi akvareli o stanovnicima rodne 

Bačke. 

        1788 - Rođen je ruski glumac Mihail Semjonovič Ščepkin,

najznačajniji umetnik ruskog i svetskog pozorišta u prvoj polovini

19. veka. Smatra se pretečom pozorišnog režisera i glumca 

Konstantina Stanislavskog.

        1796 - Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna,

nazvana Katarina Velika. Vladala je čvrstom rukom od 1762. do

smrti. U duhu prosvećenog apsolutizma i pod uticajem francuskih

filozofa i ideja prosvećenosti, otvarala je škole, pomagala nauku

i umetnost, modernizovala administraciju i sudstvo, uredila

finansije, ukinula torturu, smrtnu kaznu zamenila progonstvom u

Sibir. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i Rusiji je

pripojila Kazahstan, Gruziju, Jermeniju, Kamčatku, Krim, deo

Besarabije (Moldavije) i velike delove Ukrajine, Belorusije i

Poljske. Dodatno je pojačala podređenost seljaka plemstvu,   

a potezi te vrste izazvali su ustanak kozaka i seljaka 1773. 

pod vođstvom Jemeljana Pugačova koji je brutalno ugušen.

        1800 - Kongres SAD sastao se prvi put u novoj prestonici

Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams je postao prvi

stanovnik zvanične rezidencije predsednika SAD kasnije nazvane 

Bela kuća.

        1855 - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je

vodopade širine 1.717 metara i visine oko 100 metara, na reci 

Zambezi, koji su potom nazvani - Viktorijini vodopadi, po kraljici 

Viktoriji. 

        1858 - Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista

utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je bogatstvo

utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali "socijalistima",

čime je taj izraz ušao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio

je u Nju Lanarku u Škotskoj, kao kooperative proizvođača i

potrošača. Ustanovio je bolesničke blagajne, ograničio radno vreme, 

osnovao čitaonice. Da bi dokazao ostvarljivost reformi, otišao je 

u SAD, gde je 1825. osnovao komunu "Nova harmonija". Kad je 

eksperiment propao vratio se u Englesku, gde je stvorio Veliki 

nacionalni strukovni savez (sindikat). Dela: "Novi pogled 

na društvo", "Skica racionalnog sistema društva", "Knjiga o 

novom svetskom moralu".

        1864 - Rođen je osnivač srpskog zemljoradničkog

zadrugarstva Mihailo Avramović. Prvu zadrugu osnovao je 1894. 

u Vranovu, nedaleko od rodnog Smedereva. Izradio je nacrt prvog

srpskog zakona o zadrugama i pokrenuo list "Zemljoradnička zadruga"

koji je uređivao 20 godina. Objavio je brojne radove o

poljoprivredi, a njegovo najveće i poslednje delo je "Sociologija

zadrugarstva". Učestvovao je u stvaranju Međunarodnog zadružnog

saveza. Dela: "Agrarni pokret u Srbiji", "Sociologija zadrugarstva',

"Naše seljačko gazdinstvo".

        1869 - Posle više od 10 godina rada pod rukovodstvom

Francuza Ferdinanda de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim su

povezani Sredozemno more i Crveno more, odnosno Indijski okean. 

Ukupan trošak je bio 287 miliona zlatnih franaka, a izuzetno 

teški uslovi rada odneli su čak 20.000 života. Kanal je dugo 

bio nedaća za Egipat, pošto je Britanija zbog kanala držala 

pod okupacijom tu zemlju. Naser ga je nacionalizovao 1956. što 

je izazvalo vojnu intervenciju Britanije i Francuske, uz podršku 

još nekih zemalja. Ipak, od tada on je u vlasništvu egipatske 

države.

        1876 - U Moskvi je prvi put izveden "Srpsko-ruski marš"

Petra Iljiča Čajkovskog, danas poznat kao "Slovenski marš"

Inspirisan Srpsko-turskim ratom, Čajkovski je komponovao ovo delo

na motivima koje je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića "Srpske

narodne melodije", štampanoj 1862. u Beču (prvo izdanje 1859).  

Za tu zbirku Kornelije Stanković nagrađen je od ruskog carskog 

dvora Ordenom svetog Stanislava. Prvo izvođenje "Srpsko-ruskog 

marša" dogodilo se u Moskvi pod upravom N.G. Rubinštajna, na 

simfonijskom koncertu Ruskog muzičkog društva u korist Slovenskog 

dobrotvornog komiteta.

        1882 - Umro je srpski filolog Đura Daničić (kršteno ime

bilo mu je Đorđe J. Popović), saradnik Vuka Karadžića u borbi

za reformu srpskog pravopisa i jezika. Nakon školovanja u rodnom

Novom Sadu, studija u Požunu (sada Bratislava), Pešti i Beču 

radio je kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar 

Društva srpske slovesnosti i profesor Liceja i Velike škole. 

U prvom radu "Rat za srpski jezik i pravopis" 1847. kojim je 

doprineo pobedi Vukovih ideja, potpisao se prezimenom Daničić,

umesto porodičnim Popović. Preveo je "Stari zavjet". Objavio 

je više dela stare srpske književnosti ("Žitije sv. Save"  

od Teodosija, "Žitije sv. Simeona i sv. Save" od Domentijana, 

"Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih" od Danila, "Nikoljsko 

jevanđelje").  Izradio je "Rječnik iz književnih starina 

srpskih" i započeo veliki istorijski "Rječnik hrvatskoga ili 

srpskoga jezika". Pomogao je Vuku  u prevodu "Novog zaveta". 

Ostala dela: "Mala srpska gramatika", "Srpska sintaksa", "Oblici 

srpskog jezika", "Istorija oblika", "Osnove  srpskoga ili 

hrvatskoga jezika", "Korijeni", "Srpski akcenti".

        1887 - Rođen je britanski feldmaršal Bernard Lo

Montgomeri, jedan od najpoznatijih savezničkih vojskovođa u Drugom

svetskom ratu. Istoričari ga smatraju najvećim britanskim

vojskovođom posle Artura Velzlija Velingtona. Pobeda njegove Osme

armije nad Afričkim korpusom nemačkog generala Ervina Romela u

bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

        1908 - Umro je Milan Milićević, srpski književnik,

predsednik Srpske kraljevske akademije, istoričar, etnograf,

folklorista, pedagog, prevodilac. Bio je član Srpske kraljevske

akademije od njenog osnivanja i njen predsednik od 1896. do 1899.

Po osnovnom obrazovanju bogoslov, decenijama je bio visoki činovnik

Ministarstva prosvete, bibliotekar Narodne biblioteke i državni

savetnik. Napisao je niz etnografsko-geografsko-istorijskih radova.

Glavna dela: "Kneževina Srbija", "Kraljevina Srbija",  "Knez Miloš

u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Pomenik  znamenitih

ljudi srpskog naroda novijega doba", "Život Srba  seljaka",

"Uspomene". Literarna dela: "Zimnje večeri", "Letnje  večeri",

"Međudnevnica".

        1913 - Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal.

        1917 - Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od

najvećih umetnika krajem 19. i početkom 20. veka, čije je delo

objedinilo romantičarski duh i moderne težnje i presudno je

uticalo na evropsko vajarstvo. Skulpture: "Mislilac", "Poljubac",

"Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol",

"Proleće", "Čovek slomljenog nosa", biste, aktovi.

        1918 - Srpska vojska oslobodila je Zrenjanin, tada 

Bečkerek. Od 1935. do 1946. grad se zvao Petrovgrad po oslobodiocu

kralju Petru I Karađorđeviću.

        1939 - Nacisti su ubili više od 20 čehoslovačkih

studenata koji su protestvovali protiv okupacije njihove zemlje,

zatvorili u koncentracione logore preko 1200, a Univerzitet 

u Pragu i studentske domove pretvorili u kasarne. Karlov univerzitet 

u Pragu, osnovan 1348. jedan je od najstarijih u Evropi. Studenti

više evropskih zemalja okupili su se potom u Londonu gde je

Međunarodno veće studenata proglasilo 17. novembar za

Međunarodni dan studenata.

        1954 - Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef

države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952.

srušio kralja Faruka I, a time i monarhiju u Egiptu.

        1958 - Sudanska vojska je srušila civilnu vladu, svega

dve godine nakon sticanja nezavisnosti, a novi predsednik vlade 

je postao general Ibrahim Abud.

        1969 - Sovjetski Savez i SAD otpočeli su u Helsinkiju

razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

        1971 - Feldmaršal Vemid Tanom Kitikačorn vojnim udarom

je, bez prolivanja krvi, uklonio tajlandsku vladu, raspustio

skupštinu i suspendovao ustav, ali suštinu tajlandskog

monarhističkog režima nije dovodio u pitanje.

        1972 - Bivši predsednik Argentine Huan Peron se vratio u

zemlju posle 17 godina izgnanstva.

        1974 - Prvi skupštinski izbori u Grčkoj posle više od 10

godina i sedmogodišnje vojne uprave okončani su uverljivom pobedom

Nove demokratije Konstantina Karamanlisa.

        1976 - Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u

atmosferi.

        1977 - Predsednik Egipta Anvar el Sadat prihvatio je poziv

da poseti Izrael, ignorišući nezadovoljstvo arapskih zemalja, kao

i sopstvene vlade.

        1989 - U nesreći u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika

uglja poginulo je 90 rudara.

        1989 - Bugarska skupština smenila je Todora Živkova sa

položaja šefa države.

        1991 - Skupština (Sobranje) Makedonije je usvojila ustav

koji je tu bivšu jugoslovensku republiku odredilo kao nezavisnu

državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika

za ustav su glasala 92.

        1993 - Nigerijski general Sani Abača zbacio je civilnu

vladu Ernesta Šonekana.

        1996 - U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija

opozicionih partija "Zajedno" pobedila je u najvećem broju velikih

gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac.

        1997 - Najveća egipatska organizacija islamskih terorista

"El Gama el Islamija" ubila je pored hramova u Luksoru 58 stranih

turista i četvoricu Egipćana, što je bio do tada najkrvaviji

teroristički napad u Egiptu.

        1998 - Izraelska skupština (Kneset) je većinom glasova

ratifikovala "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela

okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

        2002 - Bivši italijanski predsednik vlade Đulio Andreoti

osuđen je na 24 godine zatvora kao naručilac ubistva novinara

Minoa Pekorelija 1979. godine. Godinu dana potom, vrhovni sud

Italije doneo je oslobađajuću presudu u kojoj je navedeno da

senator Andreoti nije ni na koji način umešan u to ubistvo.

        2005 - Albert II svečano je ustoličen kao monarh

Kneževine Monako. Vladajuća porodica Monaka, Grimaldi, kojoj 

pripada i Albert II, najstarija je vladarska kuća Evrope.

        2006 - Umro je Ferenc Puškas najbolji fudbaler u istoriji

mađarskog fudbala.

        2006 - Holandska vlada donela je odluku o potpunoj zabrani

nošenja u javnosti burki i drugih marama kojima muslimanke

pokrivaju lice. Holandija je prva evropska zemlja koja je uvela

potpunu zabranu prekrivanja lica, iz bezbednosnih razloga, dok su

neke države donele zakone koji to zabranjuju na određenim mestima, 

u državnim institucijama, školama ili fakultetima.

        2007 - Umro je ruski akademik Oleg Gazenko rodonačelnik

kosmičke biologije i medicine. Gazenko, inače general, je 1950. 

bio jedan od idejnih tvoraca i realizatora naučnih programa na 

zemljinim bio-satelitima čije je istraživanje imalo veliki 

doprinos u pripremi čovekovih letova u kosmos. Metode i sistem 

održavanja zdravlja i radne sposobnosti posade prilikom dužih 

letova u kosmos i povratka u uslove gravitacije, koje je Gazenko 

razradio pre više decenija, još uvek su neprevaziđene.

2013 - Preminula je Doris Lesing, britanska književnica, 

dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine. Autor je 

više od 50 dela s tematikom od politike do naučne fantastike. Njen 

roman "Zlatna beležnica" iz 1962. godine smatra se nekom vrstom 

feminističke "svete knjige".

2016 - Podsekretar za ekonomsko planiranje Filipina Rozmari 

Edilon zvanično je saopštila da je ta zemlja najbrže rastuća 

privreda u Aziji. Po rečima Edilon, tokom prva tri meseca mandata 

predsednika Rodriga Dutertea, bruto domaći proizvod (BDP) je 

porastao za 7,1 odsto na godišnjem nivou u periodu od jula do kraja 

septembra, nadmašivši prethodnu prognozu od 6,8. Rast Filipina je 

postao brži od kineskih 6,7 odsto, a pretekao je i druge velike 

ekonomije u usponu u posmatranom periodu.

2017 - Evropska odbojkaška federacija (Confédération 

Européenne de Volleyball) proglasila je Tijanu Bošković za najbolju 

odbojkašicu Evrope za 2017. godinu na tradicionalnoj "Gala večeri" 

CEV-a održanoj u Moskvi.

2017 - Preminuo je Mladomir Todorović, rektor Karlovačke 

bogoslovije, profesor, prevodilac, protojerej. Bio je profesor Svetog 

pisma Starog zaveta u bogoslovijama u Prizrenu, Beogradu i Sremskim 

Karlovcima, gde je obavljao dužnost rektora 1977-1993. Jedna je od 

najistaknutijih i najzaslužnijih ličnosti srpske crkvene prosvete. 

Dela: "Rečnik manje poznatih reči i izraza u Svetom pismu", "Prevod 

Svetog pisma Platona Atanackovića". Za "Srbljak" (staro crkveno 

pesništvo, službe i žitija kanonizovanih Srba), SKZ 1970, napisao 

je Rečnik pojmova, ličnosti i navoda iz Svetoga pisma, kao i za 

izdanje dela Teodosija Hilandarca. Priredio je Sveto Pismo za decu, 

kao i "Božićnu čitanku", u izdanju biblioteke Svečanik, Minhen. 

Prevod dela "Proroci" Alekseja Knjazeva.

2018 - U Parizu su se dogodili masovni nemiri u kojima su 

učestvovale stotine hiljada nezadovoljnih građana. Demonstranti,   

poznati pod nazivom "Žuti prsluci" inicijalno su započeli proteste zbog  

rasta poreza na gorivo, da bi se vremenom okupljanja, praćena ozbiljnim 

sukobima s policijom, pa i žrtvama, pretvorila u krupne socijalne nemire.

2020 - Umro je Kolja Mićević, prevodilac, muzikolog, esejista, 

pesnik. Živeo je i radio kao samostalni umetnik u Banja Luci, Beogradu 

i Parizu. Bio je retko plodan stvaralac, i kao prevodilac i kao esejista. 

Prevodio je poeziju, sa francuskog (i starofrancuskog), engleskog, španskog, 

italijanskog, slovenačkog, od srednjovekovnih trubadura do Stefana Malarmea, 

Pola Valerija, Dantea Aligijerija. Bavio se i muzikologijom.