Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je subota, 11. novembar, 2023. 

   1405 - Umrla je srpska kneginja Milica, udovica kneza

Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. upravljala je

Srbijom u ime maloletnog sina Stefana, budućeg despota. Kad je on

postao punoletan zamonašila se, ali je i dalje znatno uticala na

opšte prilike, smirujući razmirice između Stevana i drugog sina

Vuka. Podigla je manastir Ljubostinja, gde je i umrla kao monahinja

Evgenija. Bavila se pisanjem. Dela: "Molitva matere", "Udovstvu

mojemu ženik".

        1821 - Rođen je ruski pisac Fjodor Mihajlovič

Dostojevski. Jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji

književnosti. Hapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog

kružooka Mihaila Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih

planova i osuđen na smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom

u Sibir, gde je proveo 10 godina, 4 zatočen. Njegova rana dela

("Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni") inspirisana su socijalnim

tragedijama malih ljudi. Psihološke analize, traganje za korenima 

ljudske tragike, fenomen religioznosti, glavna su preokupacija 

njegovih dela. Veoma je uticao na svetsku literaturu. Ostala dela: 

"Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Zli dusi", "Mladić", 

"Kockar", "Idiot", "Dvojnik", "Bele noći", "Netočka Nezvanova", 

"Zapisi iz mrtvog doma", "Selo Stepančikovo i njegovi žitelji", 

"Ujkin san", publicistika "Piščev dnevnik", "Politički zapisi".

        1855 - Umro je danski filozof Seren Kjerkegor,

rodonačelnik filozofije egzistencijalizma, nazvan "Kopenhaški

Sokrat". Nasuprot filozofskoj tradiciji, posebno prema sistemu

filozofije Fridriha Hegela, razvio je specifičan filozofski stav.

Prema njegovom učenju, za egzistenciju nema sistema, jer je ona

nemir, strepnja, očajanje, doživljaj greha, uvek odnos, a ne

kategorijalno postojanje. Dela: "O pojmu ironije sa stalnim

osvrtom na Sokrata", "Ili-ili", "Pojam strepnje", "Bolest na

smrt", "Dnevnik", "Stadijumi na životnom putu", "Filozofske

mrvice".

        1869 - Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele III,

poslednji italijanski monarh, na prestolu od 1900. do 1946. kada je

oborena kuća Savoja. Podržao je fašistički režim Benita

Musolinija. Proglasio se 1936. posle agresije Italije na Etiopiju,

"carem Etiopije", a 1939. i "kraljem Albanije". Abdicirao je posle

pobede republikanaca na izborima 1946. a na referendumu je ubrzo i

oborena monarhija u Italiji.

        1874 - Rođen je srpski etnolog i antropogeograf Jovan

Erdeljanović, član Sprske kraljevske akademije, profesor

Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na srpskom

i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja

prisustva Srba u današnjoj Vojvodini kao i plemenskog života u

Crnoj Gori. Dela: "Postanak plemena Piperi", "Etničko srodstvo

Bokelja i Crnogoraca", "Etnička prošlost i formiranje crnogorskih

plemena", "Kuči", "Bratonožići", "Stara Crna Gora", "Tragovi

najstarijeg slovenskog sloja u Banatu", "O poreklu Bunjevaca",

"Makedonski Srbi", "O počecima vere i drugim etnološkim

problemima".

        1878 - Umro je srpski pisac i političar Stjepan Mitrov

Ljubiša. Mnogo je učinio na polju buđenja nacionalne svesti Srba

u Boki i Dalmaciji, kao javni radnik i poslanik u dalmatinskom

saboru i austrijskom rajhsratu (skupština). Bio je samouk a

pripovedanje mu je lucidno, izvorno, protkano finim humorom, s

poetskim osećanjem za legendu i realističnim nervom za život

njegovog zavičaja. Dela: "Kanjoš Macedonović", "Pričanja Vuka

Dojčevića", "Pripovijesti crnogorske i primorske".

        1884 - Umro je nemački prirodnjak i zoolog Alfred Edmund

Brem, direktor zoološkog vrta u Hamburgu i akvarijuma u Berlinu.

Iako arhitekta po obrazovanju, postao je prirodnjak i postupno

je sakupio ogroman naučni materijal prilikom brojnih putovanja

po Evropi, Africi i Aziji. Istraživao je i na teritoriji Srbije -

na Fruškoj gori, kao i u Baranji, gde je proučavao do tada

nepoznatu vrstu - orlove belorepane. Dela: "Životinjsko carstvo",

"Život životinja", "Život ptica", "Šumske životinje".

        1885 - Rođen je američki general Džordž Smit Paton,

koji se u Drugom svetskom ratu u severnoj Africi i Evropi istakao

kao energičan i vešt komandant oklopnih jedinica. Napisao je

memoare "Rat kako sam ga ja video".

        1898 - Rođen je francuski filmski režiser Rene Kler,

član Francuske akademije. Autor kome je uspevalo da i vodvilj

uzdigne na nivo filmske umetnosti. Filmovi: "Pariz koji spava",

"Međučin", "Italijanski slamni šešir", "Pod krovovima Pariza",

"Milion", "Dajte nam slobodu", "Četrnaesti jul", "Duh ide na

Zapad", "Oženih se vešticom", "Ćutanje je zlato", "Lepota

đavola", "Veliki manevri", "Ulica snova".

        1918 - Potpisivanjem kapitulacije Nemačke u železničkom

vagonu u francuskom mestu Kompijenj okončan je Prvi svetski rat, u

kojem je poginulo najmanje 10 miliona vojnika, a još toliko ljudi

umrlo je od posledica bolesti i gladi. Srazmerno najveće žrtve

podnela je Srbija, izgubivši 28 odsto stanovništva, procentualni

odnos muških žrtava je još neuporedivo nepovoljniji.

        1922 - Rođen je Kurt Vonegat, američki pisac. Proslavio

se romanima "Klanica Pet" i "Kolevka za macu", ali se bavio i

pisanjem pozorišnih komada, eseja i novela. Njegovi romani su 

60-ih i 70-ih godina 20. veka bili neka vrsta putokaza američke

kontrakulture.

        1927 - U Parizu je potpisan pakt između Francuske i

Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, kao reakcija na

italijansko-albanski pakt iz novembra 1926. kojim je Italija postala

neka vrsta protektora Albanije, što je bila prva etapa za njen prodor 

na Balkan. Italijanski fašistički diktator Benito Musolini sklopio

je 1927. pakt i s Mađarskom uperen protiv Beograda. Podržavao je 

i hrvatske teroriste (ustaše), kao i druge slične grupe.

        1941 - S teritorije Sovjetskog Saveza, iz grada Ufa na

Uralu, počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna

Jugoslavija" u Drugom svetskom ratu.

        1942 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele 

i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom okupacione Petenove vlade 

u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe okupirale su i

francusko ostrvo Korzika.

        1944 - Forsiranjem Dunava na sektoru Batina-Apatin u

Drugom svetskom ratu počela je Batinska bitka. Jedinice Trećeg

ukrajinskog fronta Sovjetske armije i NOV Jugoslavije slomile su

nemačke snage posle teških višednevnih borbi.

        1945 - Izabrana je Ustavotvorna skupština Demokratske

Federativne Jugoslavije. Na prvim posleratnim izborima pravo glasa

su imali građani s navršenih 18 godina života, izuzimajući

optužene za saradnju sa okupatorom tokom Drugog svetskog rata.

        1948 - Rođen je američki glumac Vinćente Skjaveli, koji

je snimio 98 filmova, među kojima "Let iznad kukavičjeg gnezda",

"Duh", "Amadeus", "Blejd Raner","Valmon", "Narod protiv Larija

Flinta". Igrao je i u TV serijama, kao što su "Poroci Majamija" i

"Starski i Hač".

        1952 - Pronalazači video rikordera Džon Mulin i Vejn

Džonson u Los Anđelesu su prvi put demonstrirali tu spravu za

snimanje TV emisija.

        1961 - Staljingrad je preimenovan u Volgograd. U carsko

vreme taj grad se zvao Caricin.

        1965 - Vođa rasističkog režima Rodezije Jan Smit

jednostrano je proglasio nezavisnost te britanske kolonije, a

Velika Britanija je režim bele manjine proglasila ilegalnim.

        1971 - Senat SAD ratifikovao je ugovor kojim je Japanu

vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.

        1973 - Sporazumom o prekidu vatre između Izraela i Egipta

zvanično je okončan "Oktobarski rat".

        1975 - Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova

portugalske kolonijalne vlasti, a sutradan je prvi predsednik te

afričke zemlje postao lider pokreta otpora, pesnik, Agostino Neto.

        1976 - Umro je američki vajar Aleksander Sterling Kalder.

Njegove rane skulpture imaju karakter duhovitih igračaka, a u prve

apstraktne konstrukcije ugrađivao je male motore koji su ih

pokretali. Docnije tvorevine - "mobile" - pokretala su vazdušna

strujanja. Njegov "mobil" ogromnih razmera postavljen je 1958.

ispred palate UNESKO u Parizu. Bavio se i ilustracijama,

scenografijom, primenjenom umetnošću.

        1987 - Boris Jeljcin je smenjen s položaja šefa

moskovskih komunista.

        1992 - Engleska anglikanska crkva napustila je vekovnu

tradiciju i dopustila ženama da postanu sveštena lica.

        1996 - Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu saopštio je da je

s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg

građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.

        2000 - U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glečera

Kicštajnhorn u austrijskim Alpima poginulo je 159 osoba.

        2004 - Umro je dugogodišnji palestinski lider Jaser

Arafat. Godine 1994. dobio je Nobelovu nagradu za mir, zajedno s

izraelskim predsednikom vlade Jicakom Rabinom i Šimonom Peresom,

šefom izraelske diplomatije.

        2004 - Skupština Litvanije ratifikovala je ustav Evropske

unije, čime je ta zemlja prva u 25-članom bloku zvanično

prihvatila taj dokumenat.

        2005 - Posle 15 godina građanskog rata, u Liberiji su

održani prvi slobodni izbori na kojima je pobedila Elen

Džonson-Selif, prva žena predsednik u Africi, dobitnik 

Nobelove nagrade 2011.

2022 - Ukrajinske jedinice zauzele su Herson, pošto 

su se ruske trupe povukle. Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu 

naložio je dva dana ranije zapovedniku ruske vojske u Ukrajini 

generalu Sergeju Surovikinu da sprovede povlačenje preko Dnjepra. 

Srušen je pritom i Antonijevski most preko Dnjepra, najbliži 

prelaz koji povezuje grad Herson i istočnu obalu reke. Ruske 

snage osvojile su grad sedam meseci ranije, 2. marta.