Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 13. oktobar,  2023. 

54 - Umro je rimski car Klaudije I Tiberije Druz, 

koji je tokom vladavine od 41. uspeo da stabilizuje prilike 

u rimskoj drzzavi. Godine 43. osvojio je Britaniju, osim severne

trechine ostrva koja nikada nije pala pod Rim. Upamchen je kao 

vladar koji zasluzzuje posstovanje. Bio je retko obrazovan i 

pomagao je razne vidove stvaralasstva a sam se bavio i 

istoriografijom. Umro je 54. otrovan peccurkama koje mu je 

podmetnula ccetvrta supruga Julija Agripina Mladja kako bi 

otvorila prostor da na ccelo drzzave dovede sina iz prethodnog 

braka, potonjeg cara Nerona.

        1792 - Predsednik SAD Dzzordzz Vassington polozzio je

kamen-temeljac Bele kuche u Vassingtonu, zvaniccne predsedniccke

rezidencije.

        1815 - Streljan je francuski marssal ZZoakim Mira,

najccuveniji medju komandantima armija cara Napoleona I, od 1808.

do 1815. kralj Napulja. Zarobljen je pri pokussaju da ponovi osvoji

Napulj, posle ccega je pogubljen.

        1869 - Umro je francuski pisac SSarl Ogisten Sent Bev,

najistaknutiji predstavnik francuske knjizzevne kritike. Pocceo je

romanticcarskim pesmama i romanom "Naslada", ali se potom posvetio

iskljuccivo knjizzevnoj kritici i istoriji koje je obnovio prodornim

analizama dela i pisaca. Ostala dela: pesme "ZZivot", kritike

"Knjizzevni portreti", "Por-Roajal", "Razgovori ponedeljkom".

        1884 - Grinicc je usvojen kao univerzalni (nulti) meridijan,

od kojeg se raccunaju geografske duzzine i vremenske zone na

Zemlji.

        1890 - U Subotici je osnovana Gradska biblioteka, kao

javna ustanova, koja prikuplja, ccuva, i omoguchava korisschenje

knjiga i periodiccnih publikacija. Reprezentativno zdanje u kojem

je Biblioteka smesstena, projektovao je arhitekta Ferenc Rajhl 

1895. a gradnja je dovrssena jula 1896.

        1905 - Umro je engleski glumac Henri Irving, jedan od

najvechih tragiccara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena

plemichka titula. Najpoznatiji je bio po tumaccenju likova iz drama

Vilijama SSekspira.

        1921 - Rodjen je francuski glumac i pevacc italijanskog

porekla Ivo Livi, poznat kao Iv Montan, koji je svetsku slavu

postigao filmom "Nadnica za strah". Ostali filmovi: "Vrata nochi",

"Heroji su umorni", "Vesstice iz Salema", "Veliki plavi put",

"Volite li Bramsa", "Hajde da se volimo", "Z", "Priznanje".

        1923 - Turska skupsstina proglasila je Ankaru, bivssu

Angoru, prestonicom Turske. Od 1453. do 1923. prestonica je bio

Carigrad (Istanbul) a do 1453. Jedrene.

        1925 - Rodjena je Margaret Hilda Roberts, poznata kao 

Margaret Taccer, koja je 1979. postala prva zzena premijer u 

istoriji Britanije. Drzzala je duzze od svih polozzaj britanskog 

premijera u 20. veku, ali je 1990. primorana na ostavku odlukom 

rukovodstva njene Konzervativne partije. 

        1932 - Rodjen je Dussan Makavejev, reditelj. Diplomirao 

je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Jedan je od 

rodonaccelnika takozvanog crnog talasa u srpskoj kinematografiji, 

svojevrsne posredne kritike drusstvenih normi onog vremena. Uredjivao 

je ccasopise "Student", "Knjizzevne novine", "Danas". Imao je 

zapazzenu ulogu i u studentskim demonstracijama 1968. Dobitnik je 

niza priznanja: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, 

Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hjugo u CCikagu, 

Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, pa i poccasnog doktorata 

Univerziteta umetnosti u Beogradu. Filmovi: "Parada", "CCovek nije 

tica", "Ljubavni sluccaj ili tragedija sluzzbenice PTT", "Nevinost 

bez zasstite", "Misterija organizma", "Gorila se kupa u podne".

        1943 - Italija je posle kapitulacije promenila stranu u

Drugom svetskom ratu: pod pritiskom saveznika, italijanski kralj

Vitorio Emanuele III i njegov predsednik vlade, marssal Pjetro

Badoljo, do 1941. naccelnik generalsstaba italijanske vojske,

objavili su rat nacisticckoj Nemacckoj.

        1964 - Posle 24 ccasa od poletanja brodom "Vashod 1",

bezbedno su se prizemljila tri sovjetska kosmonauta, cclanovi 

prve vissecclane posade u istoriji svemirskih letova.

        1967 - Umro je srpski inzzenjer Dobrivoje Bozzich,

konstruktor najbolje svetske automatske vazdussne koccnice na

zzeleznicama. Studirao je Karlsrueu i Drezdenu, u Nemacckoj.

Profesor mu je bio i Rudolf Dizel, ccuveni konsruktor motora. Po

okonccanju studija 1911. vratio se u Srbiju. "Koccnica Bozzich" 

je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca usvojena 1922. a kad je

Medjunarodna zzelezniccka unija proglasila taj uredjaj boljim od

svih dotadassnjih 1928. usvojena je i u drugim zemljama. Bozzicheva 

koccnica smatra se neprevazidjenom, pa su i najsavremenije 

zzelezniccke koccnice njene usavrssene kopije. U Srbiju se 

inzzenjer Bozzich vratio 1964. iz emigracije u SAD gde se nalazio 

od Drugog svetskog rata.

        1972 - Prilikom pada sovjetskog putnicckog aviona tipa

"Iljussin 62" blizu moskovskog aerodroma poginulo je svih 176 

osoba u letelici, ssto je bila dotad najvecha nesrecha u istoriji

putniccke avijacije.

        1976 - Bolivijski teretni avion tipa "Boing 707", kojem je

otpao jedan motor odmah posle poletanja, pao je na glavnu ulicu

Santa Kruza, usmrtivsi visse od 100 osoba na tlu i tri cclana

posade.

        1988 - Istrazzivacci su laboratorijskim ispitivanjem dossli

do zakljuccka da je "Torinski pokrov" u kojem je, prema verovanju,

bio sahranjen Isus Hristos, lazzan i da poticce iz Srednjeg veka.

Kasnije analize su osporile rezultate ovog istrazzivanja, tako da

spor oko autenticcnosti traje i dalje.

        1990 - U moskovskoj crkvi Svetog Vasilija Blazzenog na

Crvenom trgu odrzzana je prva liturgija, 73 godine posle Oktobarske

revolucije.

        1990 - Vodja hrisschanskih snaga u Libanu general Missel

Aun zatrazzio je azil u francuskoj ambasadi u Bejrutu posle napada

sirijske armije na njegovo uporisste.

        1993 - Sud u Hamburgu proglasio je Nemca Gintera Parhea

krivim zbog ranjavanja nozzem teniserke Monike Seless, ali je na 

osnovu toga doneo presudu koja je ssirom sveta ocenjena kao

skandalozna. Parhe je kazznjen uslovno na dve godine zatvora.

        1997 - Britanski supersoniccni automobil prvi je uspeo da

na tlu probije zvuccni zid, razvivssi brzinu od 1.222,7 kilometara

na ccas.

        2003 - Filipinske bezbednosne snage ubile su Fatura

Rahmana el Gozija, kako je navedeno, "kljuccnu figuru" islamisticcke

teroristicke organizacije "Dzzema islamija".

        2005 - U napadu 300 islamskih ekstremista na Naljccik,

glavni grad severnokavkaske ruske Republike Kabardino-Balkarije,

poginula su 92 terorista, 33 pripadnika organa reda i 12 civila, 

a ranjeno je preko stotinu osoba.

        2006 - Bangladesski ekonomista Muhamad Junus i banka

Gramin, koju je on osnovao, dobili su Nobelovu nagrade za mir, 

zbog pomaganja brojnim ljudima. Nagrada je pripala dobitnicima 

iz Bangladessa, izmedju 1.901 kandidata. Junus, ccesto nazivan 

Bankar siromassnih, osnovao je 1976. godine banku Gramin 

koja dodeljuje mikro kredite najsiromassnijima u Bangladessu,

najccessche zzenama, pomazzuchi im da pokrenu nekakav posao i 

ne trazzechi pritom nikakvu hipoteku. Takav sistem mikro kredita, 

kopiran je potom ssirom sveta. Junus je 1997. osnovao i Gramin 

fondaciju, koja sada ima 52 partnerske organizacije u 22 zemlje, 

a njene kredite je koristilo ccak 11 miliona ljudi iz Azije 

i Latinske Amerike.

        2006 - Ban Ki-Mun, bivssi ssef juzznokorejske diplomatije,

izabran je  na mesto generalnog sekretara UN, osmog po redu od

osnivanja OUN. Izbor Ki-Muna proizvod je sve izrazzenijeg uticaja

velikih azijskih drzzava na svetsku politiku.

        2007 - Najmanje 21 osoba je izgubila zzivot, a 26 je

povredjeno, u odronu zemlje, u rudniku zlata na jugozapadu

Kolumbije, u blizini grada Suares, u provinciji Kauka.

        2007 - U nesrechi prilikom prevrtanja broda u Senegalu,

usled snazznog vetra, poginule su 32 osobe. Na brodu su se nalazili

ribari koji su se vrachali s proslave zavrssetka Ramazana. Brod je

plovio iz gambijskog ribarskog sela Tandzzi ka jugu Senegala, 

s 50 putnika na palubi.

        2007 - Umro je Bob Denar, francuski profesionalni vojnik 

i plachenik, znamenit po nizu drzzavnih udara koje je izvrssio u 

visse frankofonih zemalja. Avanturista Denar posluzzio je kao 

predlozzak za visse literarnih i filmskih ostvarenja, izmedju 

ostalog, po uzoru na njega nastalo je delo "Psi rata" Frederika 

Forsajta.

        2009 - Umro je Konstantin Babich, srpski kompozitor 

i profesor na Fakultetu muziccke umetnosti u Beogradu, ssef 

Katedre za muziccku teoriju. Njegov obiman i priznat kompozitorski 

opus vech decenijama je nezaobilazni deo srpske muziccke istorije. 

Dela: "Koncertna intrada", "Preludijum za simfonijski orkestar", 

"Gudaccki kvartet", "Burleska za violinu i klavir", "Lovaccka 

svita za messoviti hor", "Balada za zzenski hor", "Deccja simfonija 

za deccji gudaccki orkestar i udaraljke".

2013 - Visse od 115 hodoccasnika izgubilo je zzivot u 

stampedu na mostu na reci Sind, kod hinduisticckog hrama Mandula 

Devi, u centralnoj Indiji, tokom Navaratra festivala. Visse od 110 

osoba je povredjeno. Sliccna tragedija na istom mestu dogodila se 

i 2006. godine.

2014 - Park u austrijskoj prestonici Beccu, smessten u 

devetom kvartu, dobio je ime "Park Diane Budisavljevich". Tokom 

Drugog svetskog rata, Diana Budisavljevich, rodjena Obekser 

(1891-1978) spasla je iz koncentracionih logora ustrojenih od 

strane hrvatskih ustassa, visse od 15.000 osoba, ogromnom vechinom 

srpske dece, medju kojima je oko 12.000 prezzivelo rat.

2016 - Preminuo je Dario Fo, Italijanski dramski pisac, 

glumac, nobelovac. Fo, naglasseni leviccar, pisao je o organizovanom 

kriminalu, politicckoj korupciji i zzrtvama, svojevrsnoj hipokriziji 

verskih prvaka, pa i o situaciji na Bliskom istoku. Autor je oko 70 

predstava, medju kojima su verovatno najpoznatije satire "Nechemo 

platiti! Nechemo platiti!" i "Sluccajna smrt jednog anarhiste". 

Nobelovu nagradu za knjizzevnost dobio je 1997. godine.

2021 - U severnom delu Kosova, u Mitrovici, Zveccanu, 

dogodio se upad kosovske policije. Usledili su upadi u magacine, 

trgovinske radnje. Na okupljene gradjane bacane su ssok bombe 

i suzavac. Desetine osoba su povredjene a jedno lice je tessko 

ranjeno. Upad proprachen brutalnom upotrebom sile, pravdan je 

potragom za navodno krijumccarenom robom.

2022 - Dve osobe su poginule prilikom pucanja visecheg 

pessacckog mosta preko Zapadne Morave u Ovccar Banji u klisuri. 

Tri lica su pritom tessko pvredjena.