Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je petak, 27. oktobar,  2023. 

 1505 - Umro je ruski vladar Ivan III Vasiljevič, nazvan

"Ivan Veliki". Osnažio je Rusiju, oslobodio se vazalnog odnosa

odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao je rusku monarhiju i

okončao "okupljanje ruskih zemalja". Po dolasku na presto 1462.

pošto je ustoličen za velikog moskovskog kneza, pripojio je

kneževine Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. je definitivno 

oslobodio Rusiju mongolske vlasti. Nastojao je da reformiše 

sudstvo i 1497. je izdao jedinstven "Sudbenik" za celu Rusiju. 

Počeo je zidanje kamenih kula i palata moskovskog kremlja.

        1553 - Na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar 

i teolog Migel Serveto. U spisu "De Trinitatis erroribus" osporavao 

je hršćansko učenje o trojstvu. Kao student i lekar živeo je u 

Francuskoj pod imenom  Villanovanus. U delu "Ćristianismi 

restitutio" zagovarao je neku vrstu panteističkog neoplatonizma. 

Kao lekar doneo je izvesne inovacije vezane za krvotok. Po nalogu 

Žaka Kalvina uhapšen je i osuđen na smrt spaljivanjem.

        1662 - Engleski kralj Čarls II je za 2,5 miliona livri

(400.000 funti sterlinga) prodao Francuskoj luku Denkerk na obali

Lamanša.

        1728 - Rođen je engleski moreplovac Džejms Kuk,

najznamenitiji istraživač Tihog okeana. Na prvom putovanju od

1768. do 1771. rešio je tajnu položaja Australije, oplovio Novi

Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. je

istraživao ostrva u Tihom okeanu, a od 1776. do 1779. je prvi

oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska

ostrva. Ubijen je 1779. na Havajima u okršaju sa ostrvljanima.

        1782 - Rođen je italijanski muzičar Nikolo Paganini,

virtuoz na violoni i kompozitor, čijoj su veštini savremenici

pridavali magične moći. Obeležio je violinsko majstorstvo i

literaturu za taj instrument. Nenadmašno je vladao violinom, dosta

je komponovao, uključujući pet violinskih koncerata, čuvena 24

kapriča za solo violinu, kamernu muziku.

        1806 - Francuski car Napoleon I Bonaparta je posle pobede

kod Jene nad Prusima zauzeo Berlin.

        1811 - Rođen je američki pronalazač Ajzak Merit Singer,

koji je 1851. razvio prvu šivaću mašinu za masovnu upotrebu.

        1843 - Donet je knjaževski akt o "Ustrojeniju poštanskog

zavedenija" odnosno o ustrojstvu i organizaciji poštanskog

saobraćaja u Srbiji, čime je on konačno kodifikovan.

        1855 - Rođen je ruski biolog Ivan Vladimirovič Mičurin,

koji se bavio poboljšanjem sorti voćaka, godinama

eksperimentišući s aklimatizacijom biljaka na hladne zime.

Različitim postupcima - hibridizacijom, selekcijom i kalemljenjem -

odgajio je niz otpornih sorti trešanja, kajsija, vinove loze i

višanja.

        1857 - Rođen je srpski socijalista Andra Banković, jedan

od pionira srpskog socijalističkog pokreta. Sa socijalističkim

idejama se upoznao u inostranstvu, od učesnika Pariske komune i

članova nacionalnih sekcija bivše Prve internacionale. Učestvovao

je u revolucionarnim pokretima u Rusiji, vratio se u Srbiju 1887. i

s Vasom Pelagićem od 1892. radio na organizovanju Socijalističke

partije. Uređivao je listove "Srpski zanatlija" i "Socijaldemokrat"

i inicijator je pokretanja "Radničkih novina". Učestvovao je na

Prvoj balkanskoj socijalističkoj konferenciji i kongresu Druge

internacionale u Londonu.

        1858 - Rođen je američki državnik Teodor Ruzvelt,

predsednik SAD od 1901. do 1909. Prvi je američki predsednik koji 

je odbacio izolacionizam. Dužnost šefa države je preuzeo kao

potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija

1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u

Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

        1867 - Rođen je srpski novinar i političar Dragiša

Lapčević, jedan od osnivača Radničkog saveza i Srpske

socijaldemokratske stranke. S komunistima se razišao na Vukovarskom

kongresu 1920. a iz političkog života se povukao 1923. Dela:

"Istorija socijalizma u Srbiji", "Rat i srpska socijalna

demokratija", "Položaj radničke klase i sindikalni pokret u

Srbiji", "Kako buržoasko društvo pljačka radnike", "Komunalna

politika". Prevodi: "Mati" M. Gorkog.

        1867 - Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi započeo

je marš na Rim u nastojanju da grad oslobodi papske vlasti i

pripoji ga ujedinjenoj Italiji.

        1884 - Rođen je kompozitor, muzikolog, pedagog i

muzički kritičar Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije

u Beogradu, jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Doktorat

muzičkih nauka stekao je 1925. u Pragu, i bio je prvi Srbin s tim

zvanjem. Osnovao je beogradski orkestar "Collegium musicum" kojim

je i dirigovao. Stvarao je pod uticajem romantizma, impresionizma

i ekspresionizma i inspirisao se narodnim motivima. Dela: klavirske

kompozicije "Četiri komada", "Melodije i ritmovi sa Balkana",

horovi "Muha i komarac", "Pir iluzija", ciklus solo pesama "Pred

veličanstvom prirode", muzikološki spisi "Osnovi muzičke

umetnosti", "Studije i članci".

        1885 - Rođen je Vladimir Ćorović, srpski istoričar, 

profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, član Srpske 

kraljevske akademije. Austrougarske okupacione vlasti osudile su 

ga na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. 

Posle oslobođenja zemlje bio je član Narodnog veća u Zagrebu 

i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: "Istorija 

Jugoslavije", "Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa", 

"Podela vlasti između Milutina i Dragutina", "Spisi sv. Save", 

"Luka Vukalović", "Pohod Mahmut-paše Bušatlije protiv Paštrovića", 

"Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku", "Odnosi Crne Gore sa 

Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog mira", "Ban Borić 

i njegovi potomci", "Historija Bosne", "Pokreti i dela". Posthumno 

objavljeno: "Istorija Srba", "Skripta minora".

        1914 - Rođen je velški pisac Dilen Marle Tomas, pesnik

snažnog retoričkog dara. Pisao je priče i radio drame. Dela:

više zbirki pesama, uključujući zbirku "Smrt i ulazi", radio

drama "Pod mlečnom šumom", autobiografska skica "Portret umetnika

kao mladog psa".

        1915 - Nemački feldmaršal August fon Makenzen je u Prvom

svetskom ratu pokušao da kod Kragujevca okruži i uništi srpsku

vojsku. Kad je nemački 22. korpus zauzeo Gornji Milanovac i doveo u

pitanje odbranu Kragujevca, načelnik Vrhovne komande srpske vojske

vojvoda Radomir Putnik je odustao od protivudara i krenuo je u

proboj preko Kačanika i Skopske Crne Gore prema Južnoj Srbiji

(Makedoniji), odakle je očekivan dolazak savezničkih snaga, ali 

je zbog napada Bugara srpska vojska morala da odstupi znatno

nepovoljnijim pravcem preko planinskih vrleti današnje Albanije.

        1918 - Britanske, francuske i italijanske snage su u Prvom

svetskom ratu posle trodnevnih borbi slomile vojsku Austrougarske 

na Italijanskom frontu. Trupe Dvojne monarhije su se bukvalno

razbežale, pošto su vojnici jednostavno pobacali oružje. Posle

primirja Italijani se nisu zaustavili i rasulo neprijatelja se

pretvorilo u "najveću italijansku pobedu". Za samo nekoliko dana

zarobljeno je 427.000 vojnika koji nisu pružali otpor.

        1922 - Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita

Musolinija, demokratski izabrana italijanska vlada podnela je

ostavku.

1928 - Rođen je Slavoljub Đukić, novinar, publicista. 

Novinarsku karijeru zapoceo je 1949. u "Sportu", a potom je bio 

novinar "Večernjih novosti", "Borbe", "Politike" i glavni urednik 

neđeljnika "NIN". Posebno je upamćen kao plodan publicista. 

Dela: "Slom srpskih liberala", "Kako se dogodio vođa", "Između 

slave i anateme: politička biografija Slobodana Miloševića", 

"On, ona i mi", "Lovljenje vetra: politička ispovest Dobrice 

Ćosića". Za "Politicko groblje" dobio je nagradu Desimir Tošić 

za najbolju knjigu iz oblasti publicistike. Jedan je od autora 

dokumentarne serije "Tito - crveno i crno".

        1932 - Rođen je francuski glumac Žan-Pjer Kasel. Rođen

je u francuskoj prestonici kao sin doktora i operske pevačice.

Njegov filmski uspon započeo je zahvaljujući Dzinu Keliju, koji

ga je angažovao u filmu "Srećan put" (1957.). Šezdesetih je

glumio u komedijama francuskog reditelja Filipa de Broke i proslavio

se ulogama ljubavnika Brižit Bardo i Katrin Denev. Zapamćen je po

ulozi kralja Luja XIII u filmovima "Tri musketara" i "Četiri

musketara" (1973. i 1974.). Radio je s Bunjuelom ("Diskretni šarm

buržoazije"), Šabrolom ("Pakao", "Ceremonija") Altmanom

("Pret-a-porte").

        1935 - Predat je u saobraćaj železničko-drumski "Most

Kralja Petra II" (danas Pančevački) na Dunavu u Beogradu.

        1956 - Posle plebiscita na kojem su stanovnici oblasti Sar

glasali za priključenje Zapadnoj Nemačkoj, vlade u Bonu i Parizu

su sporazumom definitivno rešile problem sporne teritorije. Sar je

vraćen Nemačkoj, ali je do kraja 1959. ostao u privrednoj uniji s

Francuskom.

        1966 - Generalna skupština UN je oduzela Južnoj Africi

starateljski mandat nad Jugozapadnom Afrikom (Namibija).

Južnoafrička republika je povukla svoje trupe iz Namibije tek

nakon pada sistema aparthejda 1990.

        1971 - Vlada Konga je saopštila da je naziv te afričke

zemlje promenjen u Republika Zair. Godine 1997. zemlja je ponovo

preimenovana u Kongo.

        1973 - Mirovne snage UN su stigle u Kairo da bi obezbedile

liniju razdvajanja između egipatskih i izraelskih snaga.

        1978 - Egipatski predsednik Anvar el Sadat i izraelski

predsednik vlade Menahem Begin su dobili Nobelovu nagradu za mir.

        1991 - Sovjetska republika Turkmenistan je proglasila

nezavisnost od Moskve.

        1996 - U kairskom predgrađu Heliopolis srušila se

stambena zgrada, usmrtivši 64 osobe.

        1998 - Gerhard Šreder je preuzeo dužnost kancelara

Nemačke, dan posle ostavke Helmuta Kola, poraženog na izborima

prethodnog meseca.

        1999 - Naoružani napadači su upali u skupštinu Jermenije

u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući predsednika vlade

Vazgena Sarksijana, predsednika skupštine Karena Demirkijana,

dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.

        2003 - U seriji eksplozija automobila bombi, ispred

središta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i četiri policijske

stanice u Bagdadu, na početku najvećeg islamskog verskog praznika 

Ramazana, poginulo je više od 40 osoba, a ranjeno oko 200.

        2005 - U predgrađu Pariza naseljenom arapskim imigrantima,

počeli su višenedeljni neredi, koji su se proširili i na druge

francuske gradove. Tokom nemira dve osobe su izgubile život,

uhapšeno je 4.500 lica, zapaljeno 8.700 automobila i 200 javnih

zgrada.

        2006 - Preminuo je srpski vajar Slavoljub Vava Stanković.

Rođen je u Beogradu, gde je diplomirao i magistrirao na Akademiji

likovnih umetnosti. Izlagao je od 1952. godine i pripadao je

generaciji umetnika koja je dala veliki doprinos afirimaciji srpske

skulpture u inostranstvu u drugoj polovini 20. veka. Bio je

predsednik ULUS-a 1985/1986. godine.

2017 - Vlada Surinama donela je odluku o povlačenju 

priznanja tzv. Republike Kosovo.

2017 - Skupština regije Katalonija usvojila je Deklaraciju 

o nezavisnosti i proglasila otcepljenje iz Španije. Odmah nakon 

toga, Senat, gornji dom Skupštine Španije (Kortes) aktivirao je 

član 155 Ustava kraljevine i usvojio vanredne mere. Vlada Španije 

raspustila je regionalnu vladu u Barseloni kao i brojna njena tela.

2018 - U sinagogi u Pitsburgu, Pensilvanija, SAD, u pucnjavi 

je ubijeno 11 osoba a 7 je povređeno. Napadač Robert Bauers, 

očigledno motivisan antisemitizmom, tog jutra je u lokalnoj sinagogi 

otvorio vatru uz povike "svi Jevreji moraju da umru".

2019 - Lider takozvane Islamske države Abu Bakr al Bagdadi 

poginuo je na severozapadu Sirije, u provinciji Idlib, u napadu ratne 

avijacije SAD. Al Bagdadi je globalno postao poznat pošto je jula 

2014. godine, u džamiji Al-Nuri, u Mosulu, proglasio stvaranje kalifata.

        - Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave 

Svetu Petku. Paraskeva, Sveta Petka, rođena je u uglednoj porodici 

u vizantijskoj varošici Epivat. Svu imovinu razdelila je siromasima, 

zamonašila se i nastanila u dolini Jordana. Njene čudotvorne mošti 

nalazile su se kod Carigrada, Trnovu (Bugarska), u Beogradu (1396-1521), 

ponovo u Carigradu i konačno u gradu Jaši, Moldavija (Rumunija). 

Sveta Petka uživa sasvim izuzetno poštovanje među Srbima i uopšte 

među pravoslavnim hrišćanima.