Dogodilo se na današnji dan

 

 Danas je petak, 8. septembar, 2023.

  1157 - Rođen je engleski kralj Ričard I Plantagenet

"Lavlje srce", heroj srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u

Trećem krstaškom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199.

        1331 - Stefana Nemanjića, poznatog kao Dušan, sina

kralja Stefana Dečanskog, arhiepiskop Danilo II je na državnom

saboru u gradu Svrčin (u južnom delu Kosova) u 23. godini života

krunisao za kralja Srbije. Ni jedan srpski kralj pre njega nije tako

mlad došao na presto. Za cara je krunisan je 1346. u srpskoj

prestonici Skoplju.

        1380 - Veliki moskovski knez Dimitrije Donski potukao je u

bici kod Kulikova tatarsku vojsku, što je bila prva pobeda Rusa nad

Tatarima, koji su u 13. veku zavladali Rusijom.

        1474 - Rođen je italijanski pisac Lodoviko Ariosto, čiji

je viteški ep "Besni Orlando", s motivom ljubavnog ludila junaka

Orlanda iz doba Karla Velikog, najblistaviji poetski izraz moralnih

i umetničkih tendencija italijanske renesanse. Ostala dela:

komedije "Negromant", "Kasarija", lirske pesme, satire.

        1645 - Umro je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo

i Viljegas, satiričar koji je zbog zajedljivog jezika i otrovnog 

pera čas bio povlašćen na dvoru, čas proganjan i zatvaran. 

Izvanredno je slikao život ulice. Ali njegova lirika je izraz 

izuzetne barokne istančanosti. Dela: "Život lupeža", "San lobanja", 

"Plutonov svinjac", "Dom poludelih od ljubavi", "Knjiga o svim stvarima 

i još o mnogim drugim", zbirke poezije "Španski Parnas", "Tri 

poslednje kastiljanske Muze".

        1664 - Predvođeni pukovnikom Ričardom Nikolsom, Englezi

su bez ispaljenog metka zauzeli holandsko naselje Novi Amsterdam,

nazvano potom Njujork u čast Džejmsa, vojvode od Jorka, budućeg

engleskog kralja Džejmsa II.

        1731 - Bački episkop Visarion Pavlović otvorio je u 

Novom Sadu Latinsko-slovensku školu, koja je imala odlike niže 

realne gimnazije. Oblikovala je više naraštaja srpske građanske 

inteligencije.

        1760 - Britanske trupe pod komandom Džefrija Amhersta

porazile su Francuze kod Montreala, u ključnoj bici sedmogodišnjeg

rata za Kanadu, posle koje je ta severnoamerička teritorija postala

britanski posed.

        1830 - Rođen je francuski pisac i filolog Frederik Mistral,

dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1904, koji je najviše

pisao lirske pesme, epove i drame. Posebno je zaslužan što je

očuvan od zaborava provansalski jezik i obnovljeno pesništvo na

provansalskom, a posle dve decenije rada sastavio je

francusko-provansalski rečnik. Dela: epopeje "Mirejo", "Kalendo".

        1831 - Ruske trupe pod komandom generala Ivana Paskeviča

zauzele su Varšavu posle bitke u kojoj su potukle poljske ustanike 

kojima je komandovao general Henrik Dembinjski. U trodnevnoj bici 

poginulo je više od 9.000 Poljaka.

        1841 - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak,

jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Koristio se i 

folklorom drugih slovenskih naroda. Njegova dela puna su melodike 

i orkestarskih boja i prožeta su slovenskom osećajnošću. Bio 

je sledbenik romantičarskog novoklasicizma Johanesa Bramsa. Dela:

opere "Rusalka", "Jakobin", "Đavo i Kaća", devet simfonija, među

kojima "Simfonija iz Novog sveta", orkestarska kompozicija

"Slovenske igre", "Koncert za violončelo i orkestar br. 2 u

h-molu", "Koncert za violinu i orkestar u a-molu", koncerti za

klavir i orkestar, kamerna muzika.

        1856 - U Parizu je, ugovorom o miru, završen Krimski rat

u kojem je protiv Rusije od 1853. ratovala Turska, a od 1854. i 

Britanija, Francuska i Kraljevina Sardinija (Pijemont). Rusija je 

izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama 

kao i pravo držanja flote u Crnom moru.

        1900 - Uragan je u teksaškom gradu Galveston usmrtio

najmanje 8.000 osoba.

        1925 - Rođen je engleski filmski glumac Piter Selers,

nenadmašan komičar. Filmovi: "Dr Strendžlav", "Pucanj u tami",

"Šta je novo mačkice", "Zatvorenik Zende", "Dobrodošli gospodine

Čens", serija filmova o Pinku Panteru.

        1926 - Društvo naroda jednoglasno je primilo Nemačku u

članstvo.

        1941 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu potpuno

okružile Lenjingrad, odsekavši ga od ostatka Sovjetskog Saveza,

čime je otpočela opsada koja je okončana tek u januaru 1944.

pobedom sovjetske vojske. Tokom opsade umrlo je, većinom od gladi,

oko 620.000 stanovnika grada.

        1943 - Objavljena je bezuslovna kapitulacija Italije u

Drugom svetskom ratu, čime su saveznici dobili odskočnu dasku za

operacije u srednjoj Evropi. Italija je potpisala kapitulaciju još

3. septembra, ali je ona obelodanjena tek 8. septembra. Kapitulacija 

je bila posledica uspešne vojne kampanje saveznika u Italiji koja 

je započela iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod 

komandom feldmaršala Bernarda Montgomerija jula 1943.

        1944 - Prva nemačka raketa "Fau 2" u Drugom svetskom ratu,

ispaljena iz Haga, pala je na London.

        1944 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu prešle

granicu nacističke Bugarske.

        1949 - Umro je nemački kompozitor i dirigent Rihard

Štraus, direktor Bečke opere. Počeo je da stvara u maniru kasnog

romantizma i dospeo do ekspresionizma, ali je uvek ispoljavao visoko

majstorstvo orkestracije. Simfonijsku poemu ispunio je novim

sadržajem i jedan je od najboljih operskih kompozitora 20. veka

koji su stvarali na tragu muzičke drame Riharda Vagnera. Komponovao

je i operete, balete, solo pesme, kamernu muziku. Dela: simfonijske

poeme "Don Huan", "Til Ojlenšpigel", "Simfonija Alpa", "Sinfonia

domestica", "Život junaka", opere "Saloma", "Elektra", "Kavaljer s

ružom", "Egipatska Helena", "Arabela", "Danajina ljubav".

        1951 - Japan je u San Francisku potpisao mirovni ugovor sa

49 zemalja.

        1954 - U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland,

Tajland, Pakistan, Velika Britanija i Francuska, na inicijativu

Vašingtona, osnovali SEATO pakt, zamišljen kao karika u američkoj

globalnoj strategiji okruživanja Sovjetskog Saveza. Njegovo

stvaranje objašnjeno je kao "zaštita Azije od komunističke

opasnosti".

        1967 - Stupanjem na snagu novog ustava, afrička država

Uganda postala je  republika.

        1991 - Jugoslovenska republika Makedonija objavila je da

će se izdvojiti iz Jugoslavije.

        1994 - Prilikom pada, kod aerodroma u Pitsburgu, američkog 

"Boinga 737", koji je leteo iz Čikaga, poginule su 132 osobe, putnici 

i posada.

        1995 - Ministri inostranih poslova SRJ, Hrvatske i

sarajevske muslimanske vlade postigli su u Ženevi usmeni dogovor o

podeli Bosne i Hercegovine na dva entiteta, Republiku Srpsku i

Muslimansko-hrvatsku federaciju, i o bazičnim ustavnim principima.

        1997 - Najmanje 150 osoba poginulo je u blizini zapadne

obale ostrva Haiti, kada je potonuo pretrpani feribot "La Fierte

Gonavienne" (Ponos Gonave) koji je plovio ka ostrvu Gonava.

        2000 - U središtu UN u Njujorku okončan je skup na kojem

se okupilo najviše svetskih lidera u istoriji, više od 150

predsednika, vladara i šefova vlada.

        2002 - Košarkaška reprezentacija SRJ, pobedom u finalu

svetskog prvenstva u Indijanapolisu nad Argentinom, peti put je

postala prvak sveta.

        2003 - Umrla je nemačka rediteljka i fotograf Leni

Rifenštal, poslednja značajna figura nacističke ere. Kao

propagandista nacističkog režima, snimila je filmove "Trijumf

volje" 1934. o kongresu Nacional-socijalističke partije u

Nirnbergu, a 1936. o Olimpijskim igrama. Posle rata, posvetila se

fotografiji i podvodnom filmu u čemu je takođe ostvarila zavidne

rezultate. Ostavila je obimne memoare.

        2006 - Najmanje 25 osoba je poginulo dok je blizu 100

ranjeno, u seriji eksplozija u zapadnoj indijskoj državi

Maharaštra. Eksplozija se dogodila u trenutku dok su se vernici

razilazili posle molitve ispred Norani džamije u gradu Malegaon,

oko 260 kilometara severozapadno od Mumbaja. Druge eksplozije su se

dogodile u drugim delovima grada s muslimanskom većinom, u vreme

islamskog praznika Šab-i-Rat. Napade su najverovatnije izveli

maoisti koji se bore protiv parlamentarne demokratije. Aktivni su

u 13 od 28 indijskih država.

        2007 - Najmanje 28 osoba poginulo je a nekoliko desetina

je povređeno u eksploziji automobila bombe ispred baraka obalske

straže na severoistoku Alžira. Do eksplozije je došlo u gradu

Delis, oko 50 kilometara istočno od alžirske prestonice, u

trenutku dok su pripadnici obalske straže prisustvovali jutarnjem

podizanju zastave. Sve žrtve bile su pripadnici obalske straže,

koja je deo alžirskih oružanih snaga.

2015 - Preminuo je Miroslav Josić Višnjić, srpski književnik. 

Rođen 1946. u Staparu, Bačka, Učiteljsku školu završio je u Somboru, 

a na  Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je književnost. Radio 

je kao lektor i urednik u izdavaštvu, pored drugog u Srpskoj književnoj 

zadruzi. Bio je sekretar lista "Student" i urednik časopisa "Relations". 

Pokretač je biblioteke "Novi Albatros". Dobitnik je NIN-ove i Andrićeve 

nagrade, kao i nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi. Dela: 

romani "Češka škola", "Pristup u svetlost", "Odbrana i propast Bodroga 

u sedam burnih godišnjih doba", "Pristup u kap i seme", "Svetovno 

trojstvo", "Pristup u počinak", "Roman bez romana", "Dok nas smrt ne 

rastavi", "Stablo Marijino", "Baron iz šaraga".

2017 - Umro je Ljubiša Samardžić proslavljeni srpski i 

jugoslovenski glumac. Studirao je pravo, a potom je prešao na Akademiju 

za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Debitovao je na 

filmu 1961, u ostvarenju "Igre na skelama". Od šezdesetih prošlog veka, 

bio je jedno od zaštitnih lica domaće kinematografije. Tokom 

karijere ukupno je ostvario 130 filmskih uloga. Bavio se i filmskom 

režijom.

2021 - U požaru u bolnici, kovid centru, u Tetovu, Severna 

Makedonija, poginulo je 14 osoba.

2021 - Preminuo je Kosta Bunuševac, slikar, multimedijalni 

umetnik. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u 

Beogradu 1971. Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, 

od 1999-2007. Bio je svestrana ličnost i bavio se teatrom, dizajnom, 

marketingom, muzikom, medijima.

2022 - Umrla je Elizabeta II, britanska kraljica čija je 

vladavina trajala rekordnih 70 godina. Imala je 96 godina. Rođena 1926, 

na presto je stupila 1952. Period njene vladavine poklopio sa sa epohom 

dekolonizacije pa otuda i sa demontažom imperije. Ostala je i nadalje 

monarh niza članica Komonvelta, poput Australije, Kanade, Novog Zelanda. 

Njen prvorođeni sin, princ od Velsa, stupio je na tron Ujedinjenog 

Kraljevstva pod imenom Čarls III.