Dogodilo se na današnji dan

  Danas je ponedeljak, 11. septembar, 2023.

        1524 - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa

renesansne pesničke grupe "Plejada". Francusku poeziju obogatio je

raznolikošću pesničkih oblika. U vreme religioznih ratova u

Francuskoj digao je glas u odbranu otadžbine u "Besedi o bedi ovog

vremena". Dela: zbirke pesama "Ode", "Ljubavi", "Himne", "Elegije",

ep "Fransijada" (nedovršen).

        1830 - Proglašena je republika Ekvador kao deo

konfederacije Kolumbije.

        1855 - Opsada Sevastopolja, najveća operacija u Krimskom

ratu, okončana je pošto su trupe Britanije, Francuske, i Pijemonta 

(Kraljevina Sardinija) zauzele ključnu rusku crnomorsku pomorsku

bazu.

        1862 - Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter,

poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične

i blago ironične priče s neočekivanim završetkom. Objavio je oko

600 priča u 11 knjiga, mahom o životu stanovnika Njujorka.

        1880 - Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski

romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog

temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola

veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog

pozorišnog repertoara kao i likove iz nacionalnog repertora. U

Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta

Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih

umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili

"prsten Dobrice Milutinovića", nagradu za glumačko životno delo.

        1883 - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič

Zinovjev, jedan od boljševičkih prvaka i organizatora Oktobarske

revolucije 1917. Predvodio je uticajni Petrogradski sovjet, Komitet

za odbranu republike u građanskom ratu i od 1919. do 1926. bio

predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u vreme

čistki koje je Staljin organizovao posle ubistva Sergeja Kirova

krajem 1934.

        1885 - Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens,

koji je opisivanjem ljudske seksualnosti skandalizovao puritansko

britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa,

zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski

raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i

anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani "Beli paun",

"Sinovi i ljubavnici", "Ljubavnik ledi Četerli", "Zaljubljene

žene", "Duga", priče "Pruski oficir", "Engleska, moja Engleska",

"Žena koja je ođahala", eseji "Psihoanaliza i nesvesno",

"Pokreti u evropskoj istoriji", "Studije o klasičnoj američkoj

književnosti", "Pornografija i opscenost", "Apokalipsa", pesme

"Ljubavne i druge pesme", "Amores", "Kornjače", "Ptice, zveri i

cveće".

        1887 - Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja

pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke

škole u Beogradu. Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu 

je specijalizovala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište

za majke i dispanzer za odojčad.

        1917 - Rođen je filipinski diktator Ferdinand Edralin

Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu

bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora, 1959. postao je

predsednik Senata, a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa

države. Bio je u početku veoma popularan, jer je podstakao

razvoj privrede, pa je ponovo izabran za predsednika 1969, ali je

tokom njegovog drugog mandata ekonomija počela da posrće, zemlju

su uzdrmali prokomunistički i muslimanski gerilski pokreti. Na

kraju drugog mandata trebalo je da se povuče s vlasti, ali je u

septembru 1972, pre isteka mandata, uveo vanredno stanje i uz

američku podršku ostao na vlasti. Zbačen je 1986. na talasu

narodnog revolta, posle čega je pobegao iz zemlje i 1989. je umro

u izbeglištvu na Havajima.

        1921 - U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je osnovan

nacionalni atletski savez.

        1922 - Proglašen je britanski mandat nad Palestinom, a kao

reakciju na ovaj čin Arapi su objavili dan žalosti.

        1940 - Umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i

profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio

u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim

prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju

srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog

fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika

i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti

zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise:

"Zdravlje" (Sombor i docnije Beograd) i "Narodno zdravlje"

(dodatak lista "Srpski arhiv").

        1941 - Posle napada nemačkih podmornica na američke

brodove, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin

Ruzvelt naredio je otvaranje vatre na sve brodove zemalja "Sila

osovine", čime je prekinuo politiku izolacionizma u Drugom

svetskom ratu. SAD su ušle u rat nakon što je Japan 7. decembra

1941. napao Perl Harbur.

        1948 - Umro je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina,

osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i

Džavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od

Britanije, ali se potom s njima sukobio, tražeći posebnu državu

za indijske muslimane. Britanija je 1947. priznala nezavisnost

Indije (i Pakistana). Od Pakistana se docnije 1971. izdvojio

istočni deo, današnji Bangladeš.

        1971 - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič

Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964,

upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma.

Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar partijskog

Centralnog komiteta, a sovjetski predsednik vlade 1958. Potpisao

je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju. Tada su

normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posle

perioda Informbiroa. Na 20. partijskom kongresu podneo je referat

"O kultu ličnosti i njegovim posledicama" i započeo proces

destaljinizacije i odbacivanja Staljinovih metoda u unutrašnjoj

politici i u međunarodnom radničkom pokretu. Plenum Centralnog

komiteta Komunističke partije smenio ga je u oktobru 1964. sa

svih funkcija.

        1973 - Predsednik Čilea Salvador Aljende ubijen je u

vojnom udaru, koji je uz pomoć SAD organizovao general Augusto

Pinoče. Prema zvaničnoj verziji reč je o samoubistvu. Aljende, 

lekar psihijatar po profesiji, osnovao je Socijalističku partiju 

Čilea i 1970. postao prvi marksista u zapadnoj hemisferi koji je 

dobio predsedničke izbore, izazvavši veliko uznemirenje Vašingtona. 

Direktor CIA Vilijam Kolbi docnije je priznao da je "u tu svrhu 

(obaranje Aljendea) utrošeno osam miliona dolara".

        1991 - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov

najavio je odlazak sovjetskih vojnika sa Kube.

        1995 - Hiljade demonstranata protestovalo je u Parizu zbog

obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku u

Francuskoj Polineziji (na atolu Mururoa).

        1997 - Škoti su na referendumu većinom glasova odobrili

plan vlade Velike Britanije za uspostavljanje parlamenta Škotske,

prvi put posle 300 godina.

        2001 - Islamski teroristi oteli su u SAD četiri putnička

aviona i izveli najveće terorističke napade u istoriji. Obe kule

Svetskog trgovinskog centra u Njujorku potpuno su se srušile nakon

što su dva aviona udarila u njih. Treći avion zario se u jedno

krilo zgrade Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti, posle borbe

putnika sa otmičarima, srušio u Pensilvaniji. U napadima su

poginule najmanje 2.973 osobe. SAD su za napade optužile

terorističku mrežu Al Kaida saudijskog islamskog teroriste Osame

bin Ladena.

        2004 - Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII

i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu

goru poginuli su kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u

Egejsko more.

        2005 - Izraelska vlada je zvanično proglasila okončanje

38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze, okupiranom nakon

šestodnevnog rata protiv Egipta 1967. Gaza je do tada bila

sastavni deo Egipta a od 2005. ona je palestinska teritorija.

        2007 - Umro je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista.

Rođeni Bečlija (Jozef Erih Zavinul) ušao je u istoriju džeza

svetskim hitovima "Mercy, Mercy, Mercy i "Birdland". Osnovao je

1970. bend "Weather Report", koji je postao jedan od

najznačajnijih bendova u istoriji džeza. U njemu su svirali

brojni veliki muzičari poput saksofoniste Vejna Šortera, bubnjara

Pitera Erskajna i basiste Žaka Pastoriusa. Zavinul je docnije

1987. osnovao "Zavinul sindikat", bend u kojem su se takođe

smenjivali vrhunski muzičari. Džez magazin "Daun bit" je čak

28 puta proglašavao Zavinula najboljim džez pijanistom.

        2007 - Preminuo je akademik Stevan Koički potpredsednik

SANU. Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu doktorirao

1958. i bio je naučni savetnik Instituta u Vinči. Njegova

oblast istraživanja bila je nuklearna spektrometrija, radioaktivni

izotopi i zračenje. Za dopisnog člana SANU izabran je 1974. a

za redovnog 1988. Na funkciji Generalnog sekretara SANU nalazio 

se od 1998. do 2003. kada je izabran za potpredsednika.

        2008 - Srbija je zatražila, pismom upućenom svim zemljama 

članicama UN podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno 

mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog 

proglašenja nezavisnosti Kosova. 

        - Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje glave

Svetog Jovana Krstitelja, u znak sećanja na mučeničko

pogubljenje Svetog Jovana. Na sam dan 11. septembra (po novom

kalendaru) Crkva se seća osvećenja hrama nad njegovim moštima u

Sevastiji, koji su podigli car Konstantin i carica Jelena. 

       (Kraj) nbe/sn