Dogodilo se na današnji dan

Danas je subota, 2. septembar,  2023. godine.

31. p.n.e. - U pomorskoj bici u Jonskom moru kod gradića

Akcijum u severozapadnom delu Grčke, Rimljani su porazili združenu

flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i njegove supruge, egipatske 

kraljice Kleopatre VII, da bi potom 30. pre nove ere pokorili Egipat. 

Bilo je to poslednje značajno proširenje rimske države, pošto 

je Egipat do VII veka bio u sastavu Rima (odnosno Vizantije).

        1666 - U Londonu je izbio katastrofalni požar i vatrena

stihija je za pet dana gotovo uništila grad, uključujući 97

crkava među kojima i katedralu Svetog Pavla.

        1807 - Britanska mornarica bombardovala je Kopenhagen kako

bi sprečila francuskog cara Napoleona I da protiv Britanaca

upotrebi dansku flotu.

        1838 - Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji

suveren Havaja od 1891. do 1893, pre nego što su ta pacifička

ostrva 1898. pripojena SAD sa statusom kolonije. Godine 1959. Havaji

su postali pedeseta savezna država SAD.

        1866 - Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i

proglašeno je prisajedinjenje tog grčkog sredozemnog ostrva zemlji

matici. Krit je konačno prisajedinjen Grčkoj tek 1913. posle

Balkanskih ratova. Od 1898. ostrvo je imalo značajnu autonomiju pod

suverenitetom sultana.

        1872 - U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na

kojem je odlučeno da Generalni savet bude premešten iz Evrope u

SAD, jer je njegov opstanak u Londonu, posle pada Pariske komune

1871. i reakcije u evropskim zemljama, postao nemoguć. Kongres u

Filadelfiji 1876. odlučio je da raspusti Generalni savet i obustavi

delatnost Internacionale.

        1878 - Rođen je Milan Nedić, general, predsednik vlade

Srbije u Drugom svetskom ratu, pod okupacijom. U međuratnom periodu

nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra vojske i

mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je Trećom grupom

armija. Njegova uloga se različito tumači u istoriografiji. Od

teze da je bio izdajnik u službi okupatora, do teze da je u pitanju

tragična figura, čovek koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši

funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko je moguće, 

ublažio tragediju srpskog naroda. Nesumnjivo je da su organi njegove 

vlade u najtežim uslovima zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih 

ustaških zločina u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj", kao i sa drugih 

okupiranih teritorija, ukupno više stotina hiljada lica. Učestvovao 

je u oslobodilačkim ratovima koje je vodila Srbija 1912-1918. Prema 

zvaničnoj verziji, izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka 

1946. Dela: "Srpska vojska i solunska ofanziva", "Srpska vojska na 

albanskoj golgoti", "Kralj Aleksandar I ujedinitelj".

        1901 - Rođen je mađarski pisac Zoltan Čuka, koji je

najveći deo stvaralaštva posvetio prevođenju na mađarski dela

pisaca srpskog jezika, od Njegoša do savremenih - više od sto

knjiga. Dela: "Istorija književnosti jugoslovenskih naroda",

"Zvezdana prašina" (antologija lirike na srpskom jeziku), zbirke

poezije "Putevi", "Ognjeno zvono", "Moje dve domovine".

        1910 - Rođen je Skender Kulenović, pisac, član

Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka

majka Knežopoljka". Bio je pripadnik Partizanskog pokreta. Posle

Drugog svetskog rata nalazio se na mestu direktora Drame sarajevskog

pozorišta i potom urednika beogradske izdavačke kuće "Prosveta".

U književnosti se javio 1927. vencem od pet soneta "Ocvale primule".

Ostala dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša",

drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Đelidba", "Večera".

        1910 - Umro je francuski slikar samouk Anri Ruso, zvani

"Carinik", rodonačelnik naivnog slikarstva. Pažnju likovnih

kritičara skrenuo je jednostavnošću slikarske strukture i

specifičnom osećajnošću. Presudno je uticao na stvaranje škola

"naivnih slikara" u zemljama Evrope i Amerike. Dela: "Svadba",

"Šetnja", "San", "Zavodnica zmije", "Usnula ciganka".

        1922 - Umro je australijski pisac Henri Arčibald Larsen,

poznat kao Henri Arčibald Loson. Živeo je i radio kao mornar.

Pisao je uglavnom na socijalne teme. Dela: "Kratke priče u prozi i

stihu", "Zemlja iz koje sam došao", "Deca prašume", "Kad sam bio

kralj i druge priče", "Zvezda Australije".

        1930 - Avionom "Znak pitanja" francuski piloti Diedon Kost

i Moris Belont okončali su prvi neprekidni let između Evrope i

SAD.

        1937 - Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de

Kuberten, obnovitelj Olimpijskih igara po ugledu na sportska

takmičenja u staroj Grčkoj. Zahvaljujući njemu, u Atini su 1896.

održane prve moderne Olimpijske igre. Sahranjen je u Ženevi, ali

je njegovo srce, prema testamentarnoj želji, sahranjeno u Olimpiji,

prestonici antičkih Olimpijskih igara.

        1945 - Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u

Tokijskom zalivu, predstavnici japanske Vrhovne komande potpisali 

su bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat, 

koji je u Evropi završen 9. maja 1945. kapitulacijom Nemačke. 

Tokio je bio prinuđen da kapitulira posle niza poraza, ulaska 

Sovjetskog Saveza u rat, i posebno posle uništenja Hirošime 

i Nagasakija američkim atomskim bombama i iskrcavanja američkih 

trupa u Tokijski zaliv. Poraženi Japan izgubio je sve kolonije, 

sveden je u granice nacionalne teritorije i praktično se našao 

pod okupacijom SAD.

        1945 - Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam s

predsednikom Ho Ši Minom. Vijetnam je tada bio kolonija u

sastavu Francuske Indokine (Vijetnam, Kambodža i Laos).

        1969 - Umro je vijetnamski državnik Ho Ši Min, predsednik

Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od proglašenja

1945. i vođa borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih

trupa i američke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj,

gde je 1920. postao član Komunističke partije Francuske, a 1930. 

osnovao je Komunističku partiju Vijetnama. U vreme Drugog svetskog

rata, kad je Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodilački

pokret, jezgro buduće armije, koja je nanela odlučujuće poraze

Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljujući čemu su Severni i

Južni Vijetnam ujedinjeni 1976.

        1973 - Umro je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin,

profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i

književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji "Gospodar

prstenova" stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se

prozom u kojoj se osećaju ritmovi nordijskih saga i stare

anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla.

Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani "Hobit" i "Silmarion".

Ostala dela: kritičke studije "Beovulf: čudovišta i kritičari",

"Bajke, kritička studija", "Čoser kao filolog".

        1990 - Iz Bagdada je otputovalo oko 700 državljana

zapadnih zemalja, među kojima mnoštvo žena i dece, koje je Irak, 

prema tumačenjima Zapada, držao kao taoce pre izbijanja Zalivskog

rata. Istog dana saudijski ministar odbrane je izjavio da njegova

zemlja, koja je u Zalivskom ratu bila glavna baza armije SAD i

njenih saveznika u ratu protiv Iraka, ne može biti upotrebljena

za napade na Irak.

        1996 - Vlada Filipina potpisala je mirovni ugovor s

muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na

južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 lica.

        1998 - Švajcarski avion pao je u Atlantski okean u blizini

kanadske provincije Nova Škotska, što nije preživeo niko od 229

putnika i članova posade.

        1999 - Kina je zvanično saopštila da će oružanom silom

sprečiti eventualni pokušaj Tajvana da formalno proglasi

nezavisnost tog kineskog ostrva. Tajvan je postao poseban entitet

kada je na njega 1949. posle pobede komunističke revolucije u Kini,

izbegao ostatak nacionalističkih (antikomunističkih) boraca sa

Čang Kaj Šekom na čelu.

        2007 - Umrla je Milica Jovanović, prvakinja Baleta Narodnog

pozorišta u Beogradu. Bila je direktor Baleta Narodnog pozorišta 

i istoričar baleta. Bavila se baletskom kritikom i publicistikom.

Po završetku baletske škole, u Narodno pozorište dolazi 1950.

Igrala je Odetu u "Labudovom jezeru", zvezdu Danicu u "Ohridskoj

legendi", Mirtu u "Žizeli", Jelu u "Đavolu sa sela". Od 1961. je

pedagog-repetitor, a bavila se i koreografijhom. Usavršavala se u

Parizu i Londonu. Na studijama u Moskvi je od 1966. gde je na

državnom Institutu pozorišne umetnosti diplomirala i doktorirala,

stekavši zvanje istoričara baleta. Objavila je više knjiga. Dela:

"Balet Narodnog pozorišta u Beogradu", "Balet: od igre do scenske

umetnosti", "Trideset godina baletske škole Lujo Davičo".

        2007 - Nacionalna Vatrogasna služba Grčke saopštila je

da su ugašeni glavni požari koji su danima besneli na jugu Grčke.

Vatra je uništila oko 190.000 hektara šuma i obradive zemlje, pri

čemu je ukupan broj žrtava 65. Procenjena šteta je do 4 milijarde

evra a oko 4.000 ljudi ostalo je bez svojih kuća.

2013 - Američka plivačica Dajan Nijad postala je 

prva osoba koja je uspela da prepliva od Kube do Floride bez 

zaštitnog kaveza za ajkule. Trasu dužine 177 kilometara Nijad 

je preplivala za 53 sata. Bio je to njen peti pokušaj.

2018 - U ogromnom požaru stradao je Nacionalni muzej u 

Rio de Žaneiru. Ustanova čiji je najveći deo izgoreo, stara dva 

veka, posedovala je reprezentativne eksponate egipatske, starogrčke 

i rimske umetnosti, neke od prvih fosila pronađenih u Brazilu. 

Najveći deo eksponata je netragom izgubljen.

2021 - Preminuo je Mikis Teodorakis, grčki kompozitor. 

Globalnu slavu stekao je muzikom za filmove "Grk Zorba" (1964), 

"Serpiko" (1973). Komponovao je brojne simfonije, opere, balete, 

kantate, oratorijume, ali i popularnu, narodnu muziku, ukupno 

više od hiljadu dela. Bio je aktivan u pokretu otpora tokom 

Drugog svetskog rata, zbog čega je stradao. Tokom vojne uprave 

u Grčkoj (1967 - 1974) kao njen istaknuti protivnik Teodorakis 

je zatvoren, potom sa porodicom prognan u peloponesko selo Tatoun, 

a izvođenje njegovih dela je zabranjeno. Oštro je osuđivao NATO 

agresiju na Srbiju (SRJ) 1999. godine.

2021 - U rekordno obilnim kišama i poplavama u Njujorku, 

SAD, poginulo je 14 osoba. Razoran uragan nazvan - Ida, koji se 

kretao od Kariba uz istočnu obalu SAD odneo je ukupno 107 života 

u nizu zemalja, počev od 26. avgusta, zaključno s 4. septembrom. 

Ukupna procenjena šteta prevazišla je 75 milijardi USA dolara.