Dogodilo se na današnji dan

 Danas je petak, 11. avgust, 2023. godine.

 1456 - Umro je mađarski nacionalni heroj Janoš Hunjadi, 

u srpskim narodnim pesmama poznat kao Sibinjanin Janko, erdeljski

vojvoda i kraljevski namesnik, otac mađarskog kralja Matije I

Korvina. Bio je jedna od vodećih ličnosti u velikoj borbi protiv

Turske u 15. veku, postao je i simbol borbe protiv Turaka. Predvodio

je više uspešnih krstaških ekspedicija, potukavši Turke 1441. 

kod Beograda, 1442. kod Sibinja i iste godine kod Gvozdenih

vrata u Transilvaniji (Erdelj), ali je 1448. pretrpeo poraz na

Kosovu, kad su mu Turci gotovo uništili vojsku. Srpska narodna

umotvorina "Kasno Janko na Kosovo stiže" daleko poreklo ima u ovom

događaju. Godine 1454. mađarske i srpske trupe pod njegovom

komandom do nogu su potukle Turke kod Kruševca. Razbio je i tursku

opsadu Beograda 1456. ali se potom razboleo od kuge i umro u Zemunu.

        1707 - Švedska i Pruska su potpisale sporazum uperen

protiv Rusije, kojim su se obavezale na međusobnu vojnu ispomoć 

u slučaju napada treće zemlje.

        1712 - U Švajcarskoj je okončan građanski rat

potpisivanjem ugovora u Argauu, kojim je garantovana dominacija

protestantskih nad rimokatoličkim kantonima. Iako je okružena

rimokatoličkim teritorijama Švajcarska je zemlja sa relativnom

protestantskom većinom.

        1858 - Rođen je holandski lekar Kristijan Ajkman, 

dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka 

bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće 

vitamina B.

        1870 - Osnovana je Druga beogradska gimnazija. Ukaz o

osnivanju donelo je namesništvo tada maloletnog kralja Milana (do

1882. knez) - prvobitno pod nazivom Palilulska polugimnazija. Zgrada

gimnazije tokom većeg dela njenog postojanja nalazila se na mestu

današnje nove zgrade "Politike". Srušena je zbog gradnje ove

višespratnice 1960. Sve vreme je bila jedna od elitnih škola u

Srbiji, a to je i danas ustanova koja nastavlja njenu tradiciju -

Filološka gimnazija na Zelenom vencu. Danas je ona - škola od

posebnog nacionalnog značaja - zajedno s Matematičkom gimnazijom 

i Karlovačkom gimnazijom.

        1919 - Umro je američki industrijalac škotskog porekla

Endrju Karnegi, koji je ogromno bogatstvo uložio u dobrotvorne

svrhe, uglavnom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i drugim

zemljama, pod uslovom da lokalne vlasti ustupe zemljište za zgradu

i obezbede održavanje. Iz poslovnog života se povukao 1901, 18

godina pre smrti, a 1900. je objavio "Jevanđelje bogatstva", s

tezom da "bogat čovek umire sramno". Karnegijeva zadužbina je

1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke

u Beogradu (danas Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković).

        1926 - U Temišvaru u Episkopskom dvoru svečano je

otvorena srpska knjižara. Zamisao osnivača, tamošnjih viđenijih

Srba, učitelja i sveštenika, bila je da otvaranjem knjižare "dadu

narodu srpskom u Rumuniji sve što je potrebno da se prosveti i

pravilno verski, nacionalno i ekonomski vaspita i razvija".

Knjižara je delovala samo dve decenije.

        1934 - Rođen je srpski pozorišni i filmski glumac

Danilo-Bata Stojković, koji je ostvario niz maestralnih uloga u

pozorištu i na filmu, uključujući uloge u komadima

"Profesionalac", "Balkanski špijun" i "Urnebesna tragedija". U

antologiju srpskog filma spadaju njegove kreacije u filmovima "Ko 

to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug", "Balkanski špijun",

"Čuvar plaže u zimskom periodu", "Varljivo leto '68.". Snimio je 

i više televizijskih drama i serija. Široku popularnost stekao je

likom Bubuleje u televizijskoj seriji "Diplomci", a jednog od

najvećih srpskih slikara 20. veka Miću Popovića inspirisao je da

naslika seriju slika s likom Gvozdena.

1935 - Rođen je Vladimir Veličković, slikar, član SANU. 

Diplomirao je arhitekturu u Beogradu. Živeo je u Parizu od 1966, gde 

je predavao na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts. Osim SANU, 

bio je član francuske Académie des beaux-arts. Bio je prvi Srbin izabran 

u njeno članstvo. Dobitnik je francuske Legije časti.

        1935 - U Nemačkoj su započeli progoni Jevreja od strane

nacista. Već u septembru 1935. u nemačkom Rajhstagu (skupština)

donesen je i prvi u nizu rasnih zakona, uperen protiv Jevreja.

Rasistička politika bila je u samoj suštini Nacionalsocijalizma i

ona će posebno užasne oblike dobiti tokom Drugog svetskog rata.

        1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer

Vinston Čerčil na jednom ratnom brodu na Atlantiku formulisali su,

a tri dana kasnije i potpisali - Atlantsku povelju. U tom dokumentu

ističe se da SAD i Velika Britanija neće tražiti teritorijalno

proširenje, da teritorijalne promene moraju biti u skladu sa

slobodno izraženom voljom naroda, da svi narodi imaju pravo da

izaberu vladu po sopstvenoj želji. Načela te povelje prihvaćena

su krajem juna 1941. na londonskom sastanku predstavnika još 10

zemalja, uključujući Kraljevinu Jugoslaviju. Atlantskom poveljom

su začete UN, čemu su doprinele i Moskovska i Teheranska

konferencija 1943. i sastanak u Dambarton Ouksu 1944. Hijerarhija

vrednosti izražena u Atlantskoj povelji imala je presudan značaj 

i kada je oblikovan NATO pakt, krajem četrdesetih.

1946 - Rođen je Milan Lane Gutović, glumac. Akademiju za 

pozorište, film, radio i televiziju završio je 1967. Filmsku karijeru 

započeo je 1968. u filmu "Bekstva". Prvu veću ulogu na televiziji 

ostvaruje 1971. u seriji "Diplomci". Zapažen je ulogom u "Povratku 

otpisanih". Prvu glavnu ulogu igra u filmu "Drugarčine" (1979) reditelja 

Miće Miloševića, koji ga je angažovao i za komediju "Laf u srcu" 

(1981) gde se pojavio kao Srećko Šojić. Posebnu popularnost donela 

mu je uloga Šojića u seriji "Bela lađa" (2006-2011). Kao pozorišni 

glumac upamćen je predstavama "Protekcija", "Kad su cvetale tikve", 

"Buba u uhu", "Ruženje naroda u dva dela", "Kolubarska bitka". Poslednje 

dve decenije, takođe izuzetno uspešno igrao je svoj "Kabare", s kojim 

je gostovao širom sveta. Godine 2006. postao je Prvak Narodnog 

pozorišta.

        1952 - Na jordanski presto stupio je kralj Husein pošto 

je njegov otac kralj Talal zbačen zbog senilnosti.

        1954 - Formalnim proglašenjem mirovnog sporazuma, 

posle nepunih osam godina prestao je rat oslobodilačkih pokreta

Vijetnama, Laosa i Kambodže protiv francuskih kolonijalnih

trupa, ali su Francuska i SAD u Savetu bezbednosti UN vetom

sprečile prijem Severnog i Južnog Vijetnama u svetsku

organizaciju. Na osnovu ranije sklopljenih sporazuma u Ženevi,

priznata je nezavisnost svih država u Indokini, čime je okončana

gotovo stogodišnja kolonijalna uprava Francuske.

        1956 - U automobilskoj nesreći poginuo je američki slikar

Džekson Polok, začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog

ekspresionizma. Raskinuo je s tradicionalnim shvatanjem slike,

odbacio stalak i slikarsku četkicu i slikao na podu, cedeći boju

iz tube i upotrebljavajući materijale i pomagala koja mu se

slučajno nađu pri ruci.

        1960 - Afrička država Čad, ranije deo Francuske 

Ekvatorijalne Afrike, stekla je nezavisnost.

        1966 - Sporazumom potpisanim u Džakarti okončana su

trogodišnja neprijateljstva Indonezije i Malezije.

        1969 - Predsednik Zambije Kenet Kaunda nacionalizovao je

rudnike bakra, ključnu privrednu delatnost, koja je donosila više

od 50 odsto nacionalnih prihoda.

        1996 - Umro je češki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim

Kubelik koji je još 1934, u 20. godini, počeo da diriguje Češkom

filharmonijom. Otišao je u izbeglištvo 1948, a u otadžbinu se

vratio 1990. da bi dirigovao na Praškom prolećnom muzičkom

festivalu. U međuvremenu je priređivao velike koncertne turneje u

Britaniji i SAD, gde se preselio 1950, postavši dirigent 

simfonijskog orkestra u Čikagu, a 1955. direktor londonskog "Kovent

Gardena". Dela: dve simfonije, koncert za violinu i orkestar,

koncert za violončelo i orkestar, končertino za flautu i kamerni

orkestar, fantazija za violinu i orkestar, gudački kvartet, sonata

za violinu i klavir, opera "Veronika", kantata "Pro memoria patris",

solo pesme.

        2002 - Građani Nagorno-Karabaha izabrali su novog lidera,

ne osvrćući se na protivljenje Azerbejdžana, od kojeg se ta 

oblast nastanjena Jermenima otcepila 10 godina ranije, što nije

međunarodno priznato.

        2003 - NATO je preuzeo komandu nad 5.000 vojnika

"Međunarodnih snaga za pomoć i bezbednost" u Avganistanu, što 

je prva misija van Evrope u istoriji tog vojno-političkog saveza.

        2008 - Umro je Vlastimir Gavrik, jedan od najpoznatijih

srpskih scenografa. Potpisao je ukupno 84 scenografije igranih

filmova (56 domaćih i 28 inostranih) i veliki broj radova

televizijske produkcije. Najpoznatiji je po brojnim TV serijama 

koje je radio za  RTS - "Srećni ljudi", "Porodično blago", 

"Zaboravljeni". Bio je dugogodišnji predsednik Akademije filmske 

umetnosti. Za scenografiju britansko-američkog filma "Nikolaj i 

Aleksandra" o stradanju ruske carske porodice, učestvovao je u 

deobi Oskara koji je 1972. godine dodeljen grupi scenografa na 

čelu s Džonom Boksom.

        2009 - Umrla je Junis Kenedi Šrajver, osnivač 

Specijalne Olimpijade i jedan od vodećih zastupnika interesa 

osoba sa posebnim potrebama. Junis Kenedi Šrajver, rođena 

sestra bivšeg predsednika SAD Džona Kenedija, odlikovana je 

1984. najvišim civilnim odlikovanjem u SAD Predsedničkom medaljom 

slobode. Specijalnu Olimpijadu osnovala je 1968. s ciljem da 

poboljša samopoštovanje hendikepiranih osoba. Specijalna 

Olimpijada je organizacija koja okuplja 190 zemalja.

2019 - Preminuo je Gordan Mihić, dramski pisac, scenarista. 

Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavao filmski 

scenario. Dela: "Kad budem mrtav i beo", "Buđenje pacova", "Bubašinter", 

"Kamiondžije", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Povratak otpisanih", 

"Balkan ekspres", "Varljivo leto '68", "Sivi dom", "Tango argentino", 

"Crna mačka beli mačor".

2020 - Predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je da je Rusija 

registrovala prvu vakcinu protiv korona virusa. Bilo je to prvo cepivo te 

vrste u svetu. Prvu rusku vakcinu protiv korona virusa zajednički su razvili 

istraživački institut Gamaleja i rusko ministarstvo odbrane.

2021 - Na Siciliji, u gradiću Floridija, u oblasti Sirakuza, 

izmerena je rekordna temperatura vazduha od 48,8 stepeni po Celzijusovoj 

skali, najviša otkada postoje meteorološka merenja na tlu Evrope. 

Prethodno, zvanični rekord držala je Atina u kojoj je 1977. godine 

izmereno 48 stepeni.

2022 - Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba uputio 

je poziv za slanje međunarodne misije u nuklearnu elektranu Zaporožje 

sastavljenu od predstavnika Međunarodne agencije za atomsku energiju 

(IAEA) i vojnih stručnjaka OUN. Rusija je prethodno zatražila sastanak 

Saveta bezbednosti UN u vezi sa, kako su naveli, napadima snaga Kijeva 

na nuklearnu elektranu Zaporožje.