Dogodilo se na današnji dan

 Danas je utorak, 29. avgust, 2023.godine.

        1521 - Turci su pod komandom sultana Sulejmana II, posle

dvomesečne opsade, prvi put osvojili Beograd. Potom su silom

iselili većinu stanovnika i grad temeljno opljačkali, odnevši u

Carigrad brojne kulturne i istorijske vrednosti. Između ostalog tada

je deo stanovnika odveden u Carigrad i vekovima su njihovi potomci

važili kao vrsni znalci pojedinih zanata u tom gradu.

        1526 - Više od 100.000 Turaka pod komandom sultana

Sulejmana II porazilo je kod Mohača (danas mađarski deo 

Baranje) za manje od dva časa oko 30.000 Mađara, čime je 

nestala Ugarska kao samostalna država. U bici je poginulo čak 

24.000 mađarskih vojnika, uključujući i ugarskog kralja 

Lajoša II. Turci su ubrzo obrazovali pašaluk s centrom u Budimu 

i on će postojati sve do pobedonosnih pohoda Eugena Savojskog na 

samom kraju 17. veka.

        1619 - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber,

ministar finansija kralja Luja XIV, jedan od rodonačelnika

privrednog protekcionizma. Uveo je zaštitne carine, dao velike

povlastice industriji, usavršio je i povećao trgovačku

i ratnu mornaricu, modernizovao ratne luke, izgradio sistem 

kanala. Takođe, nastavio je kolonijalnu ekspanziju.

        1632 - Rođen je engleski filozof Džon Lok, jedan od

utemeljivača empirizma. Osporavao je teoriju o urođenim idejama

i principima i uspostavio načelo da nema ničeg u razumu što

prethodno nije prošlo kroz čula i da sve ideje kojima razum

operiše potiču iz iskustva. Kao politički filozof zalagao se 

za versku toleranciju i poštovanje različitosti. Snažno je 

uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalizma. 

Dela: "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji",

"Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje".

        1756 - Invazijom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II

otpočeo je Sedmogodišnji rat.

        1792 - Najmanje 900 ljudi udavilo se na britanskom ratnom

brodu "Rojal Džorž" u kanalu Spithed kod južne engleske luke

Portsmaut, gde je bio na opravci.

        1820 - U Portugaliji je pod uticajem ideja Francuske

revolucije izbila antimonarhistička pobuna, posle koje je kralj

Žoao VI prisiljen da prihvati demokratski ustav, koji je

suspendovao već 1821.

        1825 - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem

Pedrom I. Vladar nove države bio je princ iz portugalske vladarske

porodice Braganca.

        1842 - Prvi opijumski rat između Velike Britanije i Kine

okončan je mirom u Nankingu, kojim su Kanton, Šangaj i ostale

kineske luke otvorene za britanske trgovce. Britanci su dobili

široke trgovinske povlastice, a Kina je, posle uplitanja ostalih

velesila, postupno potpala pod uticaj zapadnih država pa i zapadne

kulture.

        1862 - Rođen je belgijski pisac flamanskog etničkog

porekla Moris Meterlink, dobitnik Nobelove nagrade za književnost

1913. Dela: pozorišni komadi "Peleas i Melisanda", "Mona Vana",

"Plava ptica", "Princeza Malen", dela filozofsko-lirske inspiracije

"Mudrost i sudbina", "O smrti", "Život pčela", "Život mrava",

zbirka pesama "Topli staklenci".

        1871 - Rođen je francuski državnik Alber Lebren,

predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik

Treće republike, posle nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu

nateran je da vlast preda vladi maršala Petena, koja je obrazovana

pod pritiskom okupatora.

        1885 - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi

motocikl.

        1915 - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je

svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Filmovi: "Dr

Džekil i gospodin Hajd", "Za kim zvona zvone", "Plinsko svetlo"

(Oskar), "Ozloglašena", "Trijumfalna kapija", "Jovanka Orleanka",

"Stromboli", "Evropa 51", "Mi žene", "Helena i muškarci",

"Anastasija" (Oskar), "Intermeco", "Volite li Bramsa", "Poseta",

"Begunac u Beču", "Kazablanka" (Oskar).

        1922 - Rođen je Ričard Blekvel, holivudski dizajner

i kreator, tvorac liste "Deset najgore odevenih žena sveta".

Prvu listu te vrste objavio je 1960. i na njoj se na prvom mestu

našla italijanska glumica Ana Manjani, a na drugom Brižit Bardo.

Naredne godine drugo mesto je pripalo Sofiji Loren. Godine 1969.

britanska kraljica Elizabeta II našla se na prvom mestu

Blekvelove liste.

        1923 - Rođen je engleski filmski i pozorišni glumac,

producent i režiser Ričard Semjuel Atenboro, koji je igrao u više

od 60 filmova i ostvario niz sjajnih uloga. Filmovi: "Mladi

Vinston", "Nedostižni most", "Magija smrti", "Gandi".

        1944 - Na zahtev izbegličke jugoslovenske vlade, koja je

to učinila pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila,

kralj Jugoslavije Petar II je u Drugom svetskom ratu oduzeo komandu

Dragoljubu Draži Mihailoviću i priznao Josipa Broza Tita za

jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora nemačkoj okupacionoj

sili.

        1945 - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala

počele su iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

        1949 - Sovjetski Savez je izveo prvu eksploziju atomske

bombe, ali je Moskva o tome ćutala. Kad su 22. septembra 1949.

eksploziju potvrdile vlade SAD, Velike Britanije i Kanade, postalo

je jasno da je teorija vlade SAD o globalnoj nadmoći oborena.

Činjenica da Sovjetski Savez poseduje atomsko oružje izazvala je

veliko komešanje u Vašingtonu, a pojedinci u vladajućim krugovima

predlagali su preventivni rat - dok još postoji premoć SAD.

        1958 - Rođen je američki muzičar afroameričkog

porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara

i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina

kao član grupe "Džekson 5". Samostalnu karijeru započeo je 1971.

Pet  njegovih  albuma spadaju među  najprodavanije u istoriji

muzike. Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona 

primeraka. Spada među retke koji su u "Rokenrol hol slavnih" 

uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za 

"Najuspešnijeg zabavljača svih vremena" kao i 13 "Gremi" 

nagrada. Džekson, neretko nazivan "Kraljem popa", bio je, 

između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom

životu.

        1960 - Jordanski predsednik vlade Haza el Madžali poginuo

je u podmetnutoj eksploziji, za šta su optuženi islamski teroristi

iz Sirije.

        1975 - U prevratu je oboren predsednik Perua general Huan

Velasko Alvarado, a vlast je preuzeo predsednik vlade, general

Fransisko Morales Bermudes.

        1975 - Umro je irski državnik Emon de Valera, vođa

partije "Šin fejn" od 1917. do 1926, s dva kraća prekida premijer

od 1937. do 1959, posle čega je do 1973. bio predsednik Irske. Zbog

učešća u ustanku "Crvena pastva" 1916, Englezi su ga osudili,

prvo na smrt pa na doživotnu robiju, ali je oslobođen 1917.

Predvodio je 1922. Dablinski ustanak, posle čije je propasti 1923.

objavio kraj oružane borbe, ali je ipak uspeo da izdejstvuje da

London prizna samostalnost Irske (bez većeg dela Alstera, odnosno

Severne Irske). Bio je 1932. predsednik Društva naroda.

        1987 - Umro je američki filmski glumac Li Marvin,

briljantan tumač uloga brutalnih otpadnika i ljudi sa margine

društva. Filmovi: "Velika trka", "Komančerosi", "Dvanaest

žigosanih", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Kat Balu"

(Oskar), "Monti Valš", "Point Blank", "Pakao Pacifika", "Ubice".

        1991 - Sovjetska skupština suspendovala je Komunističku

partiju i zamrznula njene bankovne račune, pod optužbom da je

bila umešana u pokušaj državnog udara.

        1995 - Rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske

dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije za predstojeće 

mirovne pregovore o Bosni, sa Slobodanom Miloševićem, tada 

predsednikom Srbije, na čelu.

        1995 - Predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze lako je

povređen prilikom snažne eksplozije automobila-bombe ispred 

zgrade skupštine u Tbilisiju.

        1996 - Ruski avion tipa "Tupoljev 154", koji je prevozio

rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski

vrh u Norveškoj. Najtežu avionsku nesreću na novreškom tlu nije

preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 141 osoba.

        1998 - Prilikom pada kubanskog "Tupoljeva" odmah po

poletanju sa aerodroma u glavnom gradu Ekvadora Kito poginula

je 81 osoba, putnici i posada aviona.

        2000 - Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo

je optužnice protiv 14 zapadnih lidera, zbog ratnih zločina

tokom NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ, u proleće 1999.

        2003 - U eksploziji atomobila-bombe ispred džamije u

iračkom gradu Nadžaf poginule su 83 osobe, uključujući i

vođu šiitskih muslimana u Iraku Muhameda Bakera el Hakima.

        2005 - U naletu razornog uragana "Katrina", koji je

pogodio jug Sjedinjenih Američkih Država, život je izgubilo

1.800 osoba, a materijalna šteta dostigla je 118 milijardi 

dolara.

        2006 - Najmanje 36 osoba je poginulo, a 45 je povređeno 

u eksploziji u centralnom Iraku, dok su prikupljali naftu iz bazena

formiranih oko naprsle cevi naftovoda. Incident se dogodio u

ruralnom području u blizini grada Divanija, oko 180 kilometara

južno od Bagdada.

        2007 - Najmanje sedam osoba je poginulo, a šestoro je

povređeno kada se srušila zgrada u izgradnji od 14 spratova u

glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.

2013 - Vlade SAD i Švajcarske postigle su dogovor, posle

maratonskih pregovora, kojim je omogućen uvid vlasti SAD u stanje

računa američkih građana u švajcarskim bankama.

2019 - Preminuo je Vladimir Veličković, slikar, član SANU. 

Diplomirao je arhitekturu u Beogradu. Živeo je u Parizu od 1966, gde 

je predavao na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts. Osim SANU, 

bio je član francuske Académie des beaux-arts. Bio je prvi Srbin izabran 

u njeno članstvo. Dobitnik je francuske Legije časti.