Dogodilo se na današnji dan

  Danas je sreda, 26. jul.

1847 - Proglašena je nezavisnost Liberije, u koju 

su doseljavani oslobođeni američki crnci. Američko društvo 

za kolonizaciju tako je osnovalo državu čije ime je trebalo da 

simbolizuje zemlju slobodnih, a glavni grad Monrovija je dobio naziv 

po prezimenu predsednika SAD Džejmsa Monroa, koji je podržavao

ovaj projekat. U tu zemlju deselilo se petnaestak hiljada 

Afroamerikanaca koji su dugo bili društvena elita.

        1856 - Rođen je engleski pisac irskog porekla Džordž

Bernard Šo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. Bio

je smeo satiričar i neobično duhovit literata. U oštrom ali

šaljivom tonu prikazivao je protivrečnosti britanskog društva.

Pisao je i na političke i ekonomske teme. Bio je poznat kao dobar

govornik i takođe kao pozorišni i muzički kritičar. Dela:

"Pigmalion", "Čovek i natčovek", "Vraćanje Metuzalemu", "Kuće

udovičke", "Sveta Ivana", "Major Barbara", "Kandida", "Zanat

gospođe Vorn", "Lekar u nedoumici", "Cezar i Kleopatra", zbirka

"Tri pozorišna komada za puritance".

        1858 - Lionel Rotšild je postao član Donjeg doma

britanskog Parlamenta, čime je postao prvi pripadnik jevrejskog 

naroda kojem je to uspelo.

        1875 - Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung.

Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, čiji je bio učenik, i

odbacivanja njegovog koncepta "psihoanalize" počeo je s razradom

sopstvenog sistema. Osnivač je "analitičke" ili "kompleksne"

psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psihološkim

tipovima, teoriju o arhetipovima, o kolektivo-nesvesnom. Bio je 

neobično plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih 

umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: "Psihološki tipovi", 

"Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima", 

"Aion", "Alhemijske studije", "Mysterium coniunctionis","Simboli 

preobražaja".

        1894 - Rođen je engleski pisac Oldos Haksli, ironičan

i duhovit, samosvojan posmatrač superiornog obrazovanja, skeptik. 

Dela: romani "Vrli novi svet", "Jalovo lišće", "Kontrapunkt 

života", "Posle mnogo leta", "Vreme mora da stane", zbirke 

pripovedaka "Mali Meksikanac", "Dve, ili tri gracije", eseji i 

studije "Zajedljivi Pilat", "Muzika u noći", "Večna filozofija", 

"Nauka, sloboda i mir".

        1908 - Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende

Gosens, lekar psihijatar po profesiji, osnivač Socijalističke

partije Čilea. Bio je uvereni marksista. Izabran je za predsednika 

na izborima u septembru 1970, ali je srušen i najverovatnije 

ubijen septembra 1973. Državni udar protiv njega izveo je general 

Augusto Pinoče, nesumnjivo pod uticajem SAD.

        1909 - U Barseloni su velike radničke demonstracije

prerasle u pobunu. Nemiri su bili izazvani odlukom španske vlade

da pozove pod oružuje nekoliko klasa rezervista. Okršaji vojske

i radnika nazvani su kasnije "Krvava katalonska sedmica".

        1922 - Rođen je američki filmski režiser Blejk Edvards,

koji se najviše iskazao kao autor društvenih "crnih komedija",

punih humora, cinizma i destrukcije. Filmovi: "Doručak kod

Tifanija", "Eksperiment u teroru", "Šta si radio u ratu, tata?",

"Pink panter", "Darling Lili", "Povratak Pink Pantera", "Viktor,

Viktorija", "Čovek koji je voleo zene".

        1928 - Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik,

jedna od najosobenijih ličnosti svetskog filma. Namera mu je, po 

sopstevnim rečima, bilo stvaranje samo "konačnih dela" savršenih 

proizvoda. Filmovi: "2001: Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", 

"Dr Strejndžlav", "Spartak", "Ubijanje", "Uzaludna pljačka", 

"Staze slave", "Lolita", "Beri Lindon", "Isijavanje", "Ful metal 

džekit", "Široko zatvorenih očiju".

        1934 - Komunistička i Socijalistička partija sklopile su

ugovor o zajedničkoj akciji protiv desnice u Francuskoj čime je

obrazovan takozvani "Narodni front". Po uzoru na Francusku takve 

organizacije nastale su i u drugim zemljama Evrope, pa i u Kraljevini

Jugoslaviji. Bila je to nova taktika Kominterne, komunističke 

internacionale, usmerena protiv ekstremne desnice ali umnogome i 

protiv građanskog društva.

        1941 - Američki predsednik Frenklin Ruzvelt je "zamrznuo"

svu japansku imovinu u SAD.

        1943 - Rođen je engleski muzičar Mik Džeger, osnivač i

pevač rok grupe "Rolingstouns".

        1952 - Umrla je Eva "Evita" Peron, tada nesumnjivo 

najpopularnija ličnost u Argentini, 33-godišnja supruga

predsednika Huana Perona.

        1953 - Neuspešnim napadom gerilaca na kasarnu Monkada

u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro je započeo borbu protiv

režima diktatora Fulhensija Batiste. Kastro je uhapšen i potom

je emigrirao, ali je posle njegovog povratka u zemlju 1956. 

usledilo masovno pristupanje pobunjenicima, koji su na prelazu

1958. na 1959. preuzeli vlast.

        1956 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser

nacionalizovao je Suecki kanal, do tada pod kontrolom zajedničke

anglo-francuske kompanije. Obećano je finansijsko obeštećenje 

Britaniji, Francuskoj i SAD, ali to nije zadovoljilo London i Pariz 

pa je došlo do vojne intervencije.

        1963 - U zemljotresu u Skoplju poginulo je više od hiljadu

lica, preko 3.000 je povređeno a oko 200.000 je ostalo bez krova. 

Zemljotres je razorio tri četvrtine grada.

        1965 - Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski

protektorat od 1887. stekla su nezavisnost.

        1984 - Umro je američki statističar Džordž Horas Galup,

direktor i osnivač 1935. "Galupovog instituta" za ispitivanje javnog 

mnjenja. Ta privatna organizacija, koja se izdržava prodajom usluga, 

prva je počela da sistematski ispituje stavove pojedinaca ili grupa 

o raznim pitanjima političkog, ekonomskog i društvenog života, 

služeći se posebnim statističkim metodama zasnovanim na anketiranju.

        1993 - Prilikom pada južnokorejskog putničkog aviona

blizu Seula 66 lica je poginulo.

        1995 - Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj

zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom

području, okončavši međusobni jednomesečni rat.

        2006 - Ministri spoljnih poslova okupljeni na konferenciji

o libanskoj krizi u Rimu saglasili su se da je potrebno formirati

međunarodne snage sa mandatom Ujedinjenih nacija kako bi se mir

vratio u Liban.

        2008 - U seriji eksplozija u gradu Ahmedabad, u indijskoj

državi Gudžarat, poginulo je 49 osoba, a oko 150 je povređeno.

Grupa koja sebe naziva "Indijski mudžahedini" preuzela je

odgovornost za ovaj teroristički akt.

2016 - Islamski ekstremisti motivisani verskom mržnjom 

ubili su sveštenika Žaka Amela u mestu Sent Etjen de Ruv, Normandija, 

Francuska. 85-petogodišnji svestenik je zaklan, a ubice su bile 

sledbenici takozvane Islamske države.

2016 - Avion na solarni pogon "Solar impals 2" okončao je, 

uspešno, istorijski put oko sveta sletevši u Abu Dabi, čime je 

postao prvi avion koji je obleteo planetu bez kapi goriva. Avion je 

tokom leta oko sveta prešao 43.000 kilometara, isključivo na solarni 

pogon. Švajcarski istraživač i rukovodilac projekta "Solar impals" 

Bertran Pikar upravljao je letelicom tokom poslednje etape leta, 

48 sati, od Kaira do Abu Dabija.

2020 - Preminuo je Miodrag Sibinović, istaknuti srpski slavista, 

lingvista, prevodilac, literata. Bio je profesor Filološkog fakulteta u 

Beogradu. Autor je dvadeset stručnih monografija i više stotina naučnih 

radova. Njegova knjiga "O prevođenju" dugo je bila osnovni udžbenik. 

Bio je vrlo plodan i kao prevodilac sa ruskog, beloruskog, ukrajinskog.

2020 - Preminula je Olivija de Hevilend, britansko američka glumica, 

znamenita po kultnom filmu "Prohujalo sa vihorom" iz 1939. Glumila je u brojnim 

ostvarenjima, njih pedesetak. Za uloge u filmovima "To Eać His Own" i "The 

Heireš" dobila je Oskara.

2022 - Preminuo je Branko Cvejić, glumac, dugogodišnji član 

i bivši direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Rođen je u Beogradu 

avgusta 1946. u porodici koja je dala više važnih ličnosti srpske kulture. 

U JDP dospeva 1967. Upamćen je po ulogama: Lorda Grahama, u "Lepeza ledi 

Vindermir", Franka "Zanat gospođe Vorn",  Pere pisara "Gospođa ministarka", 

Simeonov-Piščika "Višnjik". U matičnom teatru ostvario je preko pedeset 

uloga. Igrao je u nizu filmova i TV serija, poput Baneta Bumbara u "Grlom 

u jagode" ili kralja Milana u seriji "Svetozar Marković".