Dogodilo se na današni dan

 

 Danas je nedelja 14. maj

 1610 - Francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz

dinastije Burbona, u Parizu je ubio jedan katoliccki verski fanatik.

Na prestolu ga je nasledio devetogodissnji Luj XIII, s kraljicom

majkom Marijom Medicci kao regentom. Do 1589. Anri IV je kao kralj

Navare i vodja hugenota (francuskih protestanata) bio u sukobu s

katolicima, a potom je kao kralj Francuske, zemlji povratio mir

1598. "Nantskim ediktom". Edikt je predvideo medjusobnu toleranciju

rimokatolika i protestanata. Uccvrstio je ekonomski i politiccki

Francusku, i ojaccao kraljevsku vlast. "Anri dobri" upamchen je 

kao omiljeni vladar.

        1771 - Rodjen je velsski filantrop Robert Oven, socijalista

utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svo bogatstvo

utrossio pokussavajuchi da ostvari projekte socijalnih reformi.

Njega i njegove pristalice savremenici su nazivali "socijalistima",

ccime je taj izraz ussao u upotrebu. Prve uzorne zajednice stvorio

je u Nju Lanarku u SSkotskoj i u tim kooperativama proizvodjacca i

potrossacca ukinuo je rad dece, ustanovio bolesniccke blagajne,

skratio radno vreme, povechao nadnice, osnovao ccitaonice. Da bi

dokazao ostvarljivost reformi, otissao je u SAD, gde je 1825.

osnovao komunu "Nova harmonija". Kad je eksperiment propao vratio

se u Englesku, gde je stvorio Veliki nacionalni strukovni savez

(sindikat) i osnovao banku za razmenu dobara, na osnovi koliccine

ulozzenog rada u izradu razmenjivanih proizvoda, bez upotrebe novca.

Dela: "Novi pogled na drusstvo", "Skica racionalnog sistema

drusstva", "Knjiga o novom svetskom moralu".

         1796 - Engleski lekar Edvard Dzzener uspessno je

vakcinisao jednog osmogodissnjeg deccaka protiv velikih boginja,

polozzivssi time temelj moderne imunologije. Ideju o vakcini protiv

smrtonosne bolesti dobio je kad je dvadesetak godina ranije uoccio

da ljudi zarazzeni kravljim boginjama ne dobijaju velike boginja ni

u vreme epidemija i posle dve decenije rada razvio je vakcinu koja

je ubrzo u celom svetu prihvachena kao pouzdana zasstita od velikih

boginja.

        1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od SSpanije.

        1900 - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre,

na kojima je prvi put zzenama dozvoljeno da uccestvuju.

        1912 - Umro je ssvedski pisac Johan Avgust Strindberg. Bio je 

istovremeno vrhunski istanccani literata, neka vrsta naturalisticckog 

psihologa pa i folkloriste, istoriograf, ccak i mistik. Odbacio je 

stare dramske forme i smatra se jednim od zaccetnika modernog teatra. 

Protivio se emancipaciji zzena, bio rezervisan prema zvaniccnim 

formama religioznosti. Dela: romani "Sluzzavkin sin", "Crvena soba", 

"Stanovnici Hemsea", "Ispovest ludaka", "Gotske sobe", "Pricce 

nadzornika karantina", "Pakao", "Na ostrvima", "Legende", "Crne 

zastave", drame "Majstor Uluf", "Otac", "Gospodjica Julija", 

"Pljacckassi", "Zajmodavac", "Put u Damask", "Ples smrti", "Igra 

snova", "Oluja", "Sablasna soneta", novele "Novo carstvo".

        1921 - U Italiji su odrzzani prvi izbori posle Prvog

svetskog rata, na kojima je fassisticcki pokret, uprkos nasilju i

pritiscima na biracce, osvojio samo 35 od 535 poslanicckih mesta.

        1921 - Americcki sudija Florens Alen postala je prva zzena

koja je na smrt osudila musskarca, ubicu Frenka Motoa koji je

pogubljen tri meseca kasnije.

        1925 - Rodjen je Tristram Keri, engleski kompozitor,

tvorac elektronske muzike. Nakon studija na Oksfordu emigrirao je

u Australiju gde je osnovao muziccki elektronski studio po uzoru na

onaj koji je prethodno 1967. osnovao u Muzicckom kraljevskom koledzzu

u Londonu. Bio je neka vrsta tehnicckog maga i stajao je iza

saundtreka ccuvene BBC serije "Dr Who". Kerijev doprinos muzici

60-ih 20 v. nesaglediv je, njegov rad inspirisao je grupe poput

"Pink Flojd", "Hu" ili "Roksi mjuzik".

1925 - Rodjen je Ljubomir Tadich, profesor filozofije i 

sociologije prava na Univerzitetu u Beogradu, stalni cclan SANU. 

Bio je pripadnik NOP-a. Podrzzao je 1968. studentske proteste, 

pa je 1974. udaljen sa univerziteta. Bio je medju osnivaccima 

obnovljene Demokratske stranke decembra 1989. Dobitnik je 

Sedmojulske nagrade, najvisseg priznanja Srbije. Dela: "Poredak 

i sloboda", "Tradicija i revolucija".

        1932 - Umro je srpski politiccar, ekonomista, diplomata,

istoriccar i pisac CCedomilj Mijatovich, predsednik Srpske

kraljevske akademije, utemeljivacc Narodne banke Srbije, profesor

ekonomije na Velikoj sskoli u Beogradu. Posle zavrssenog Liceja u

Beogradu, studirao je politiccko-ekonomske nauke u Minhenu,

Lajpcigu, Cirihu i Beccu. Izmedju 1873. i 1889. bio je visse puta

ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao ssef srpske

diplomatije potpisao je Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom 1881. a

kao ministar finansija uveo je dinar kao novccanu jedinicu Srbije i

metarski sistem mera. Odluccujuche je doprineo izgradnji zzeleznica

u Srbiji i njenom ukljuccivanju u svetske finansijske tokove. Prvi

je u Srbiji pocceo da sistematski izuccava privrednu istoriju.

Prevodio je sa engleskog, ukljuccujuchi "Istoriju civilizacije u

Engleskoj" Henrija Tomasa Bekla. Sa izvesnim uspehom bavio se i

knjizzevnim radom. Bio je izrazito religiozan ccovek, ccak mistik, 

bavio se dobrotvornim radom sa verskim motivima, ali i publicistikom

na religiozne teme. Posle pada dinastije Obrenovich 1903. zziveo je 

u Londonu, gde che provesti ostatak zzivota. Dela: "Izvod iz politiccke 

ekonomije", "Nauka o drzzavnom gazdinstvu ili nauka o financiji", 

"Istorija trgovine", "Financije srpskog kraljevstva", "Ikonija, 

vezirova majka", "Rajko od Rasine", "Knez Gradoje od Orlova grada", 

"Djuradj Brankovich", "Uspomene balkanskog diplomate".

        1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom

svetskom ratu, nemaccka vrhovna komanda je naredila razaranje

Roterdama: stotinak bombardera se okomilo na nebranjeni grad i

pretvorilo ga u ruinu, usmrtivssi pri tom oko hiljadu osoba.

        1948 - Osam casova pre okonccanja britanskog mandata u

Palestini, proglassena je drzzava Izrael, s predsednikom Haimom

Vajcmanom i ssefom vlade Davidom Ben Gurionom, na ssta su sutradan

arapske zemlje odgovorile invazijom na jevrejsku drzzavu.

        1955 - Ugovor o osnivanju Varssavskog pakta na kraju

ccetvorodnevne konferencije komunistickih zemalja Evrope u Varssavi

potpisale su Albanija, Bugarska, Madjarska, Nemaccka Demokratska

Republika, Poljska, Rumunija, Sovjetski Savez i CCehoslovaccka.

        1964 - Sovjetski lider Nikita Hrussccov otvorio je Asuansku

branu u Egiptu, koju su izgradili sovjetski struccnjaci.

        1972 - Japanu je posle 27 godina pod okupacijom SAD

vracheno ostrvo Okinava, ali je znatan deo ostrva ostao pod

kontrolom americcke vojske.

        1973 - Lansirana je prva americcka vasionska laboratorija

"Skajlab I".

        1988 - Iraccki avioni su bombama zapalili pet brodova pored

iranskog naftnog terminala Larak u Zalivu.

        1989 - Vodja peronista Karlos Menem postao je predsednik

Argentine, pobedivssi na izborima kandidata vladajuche Radikalne

partije Eduarda Angelosa.

        1991 - Samoubistvo je izvrssila Djang Ching, udovica

kineskog lidera Mao Cedunga, prvak "Kulturne revolucije"

od 1966. do 1976. Umnogome je unazadila Kinu u kojoj su tada

represalijama bile izlozzene stotine hiljada ljudi optuzzenih za

"burzzoaska skretanja". Stradali su i neki najvissi drzzavni i 

partijski rukovodioci, ukljuccujuchi nominalnog ssefa drzzave 

Liu SSaoccija i potonjeg oca kineskih reformi Deng Sjaopinga.

        1995 - Na izborima u Argentini predsednik Karlos Menem

nadmochno je obezbedio drugi mandat na ccelu drzzave.

        1998 - Umro je americcki pevacc i filmski glumac

italijanskog porekla Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao

nizom muzicckih hitova poput pesama "Stranci u nochi" i "Njujork,

Njujork". Poznat je i po prisnim vezama s najvazznijim liccnostima

u kljuccnim centrima mochi americckog drusstva, ukljuccujuchi gotovo

sve predsednike SAD u drugoj polovini 20. veka i najmochnijeg

mafijasskog "kuma" Lakija Luccana. Filmovi: "Nochi Las Vegasa",

"Ne kao stranac", "Neki su dotrccali", "Recci i muzika", "CCovek

sa zlatnom rukom", "Odavde do veccnosti" (Oskar), "Tri narednika",

"CCetvorica iz Teksasa", "Detektiv", "Goli trkacc".

        1999 - U napadu avijacije NATO sa osam razornih bombi na

izbegliccku kolonu kosovskih Albanaca koji su se vrachali kuchama,

kod sela Korissa u blizini Prizrena ubijeno je 87 civila, medju

kojima visse od polovine deca izmedju ssest meseci i 10 godina. Dan

kasnije NATO je priznao napad, izrazivssi "duboko zzaljenje" zbog

civilnih zzrtava, uz saopsstenje da je napadnut "legitimni vojni

cilj".

        1999 - Niss je bombardovan osmi dan zaredom, 26. put od

poccetka NATO agresije na Srbiju (SRJ) uz ponovnu upotrebu kasetnih

bombi.

        2002 - SSefovi diplomatija NATO i Rusije odobrili su

sporazum o formiranju Saveta NATO-Rusija radi saradnje u borbi

protiv terorizma i spreccavanju ssirenja oruzzja za masovno

unisstenje.

        2008 - Francusko ministarstvo kulture obelodanilo

je retko arheolossko otkriche. Na jugu te zemlje pronadjena

je mermerna bista Julija Cezara u prirodnoj veliccini, na

kojoj je rimski imperator prikazan u poznim godinama, bez 

kose.

2015 - Vissi sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoljuba 

Drazzu Mihailovicha. General Mihailovich tokom Drugog svetskog rata 

bio je komandanat JVuO i, formalno, ministar vojni izbegliccke vlade 

Kraljevine Jugoslavije, a osudjen je i streljan 1946. godine. 

2022 - U Bafalu, drzzava Njujork, SAD, dogodio se masakr 

u kojem je ubijeno 10 osoba a tri su ranjene. Osamnaestogodissnjak 

Pejton Gendron otvorio je vatru iz automatskog oruzja ispred i unutar 

supermarketua u Bafalu. Prilikom pucnjave ciljao je afroamerikance 

i izvikivao rasisticke parole. Upucao je ukupno 13 osoba, medju njima 

i dva belca. Svih deset poginulih su crnci.