Nekada bilo sada se pripoveda: Te davne 1966. pao je Mnačester

 Davnog 13. aprila 1966. godine, Beograd i Jugoslaviju tresla je fudbalska groznica. Na noge šampionskom sastavu Partizana, stiže slavni Mančester junajted.

Ekipa koju je stvorio Florijan Matekalo, a te slavne sezone vodio Abdulah Gegić, na stadionu JNA u svemu je nadvisila slavni engleski tim i golovima Hasanagića i Bečejca slavila sa 2:0

Nant, Verder, praška Sparta, zajedno su na Stadionu JNA primili devet golova i ćutke se uklonili sa puta Partizanovim „bebama“ ka finalu Kupa šampiona.

Te najslavnije sezone u istoriji crno-belih, 1965/66, ekipu iz Humske 1 delio je još samo jedan korak do završnice na briselskom „Hejselu“. Proleće je uzimalo pun zamah, dok je fudbalska Jugoslavija čekala vest sa žrebanja o narednom rivalu. Madridski Real, milanski Inter ili Mančester junajted? Odluka je najzad pala - u Beograd će prvi put posle dvomeča sa Zvezdom i minhenske tragedije 1958. doći - „crveni đavoli“

- Celi Beograd bio je na nogama. Za utakmicu se tražila karta više. Da je Stadion JNA mogao da primi 100.000 ljudi, 13. aprila 1966. još toliko navijača ostalo bi pred zidinama našeg fudbalskog zdanja, toliko je interesovanje vladalo za ovu utakmicu - sećao se svojevremeno ovog slavnog duela Vladica Kovačević, Partizanov Poslovođa.

Publika se pitala koje su „bebe“ bolje - Matekalove ili Bezbijeve? Protivnik je bio za svako poštovanje. Sezonu ranije postali su šampioni Engleske pošto su na 42 utakmice postigli 89 golova. Najbolji strelac ekipe bio je Škotlanđanin Denis Lou, a i Dejvid Herd, Džon Koneli, Bobi Čarlton i Džordž Best u toj šampionskoj sezoni davali su po deset ili više golova. Kao i protiv Zvezde 1958. branio je Hari Greg. Zvezde su bili i Nobi Stajls, Bili Folks i Pet Krirend. Za ovog poslednjeg, halfa-kreatora, pričalo se da kad igra dobro, i Mančester igra dobro.

Ali, i Partizan je u to vreme činio jugoslovensku reprezentaciju. Vladica Kovačević je bio igrač svetske klase, pokretač tima i pravi vođa, Velibor Vasović autoritet gde god se pojavi, a šta tek reći za Jusufija, Rašovića, Mihajlovića, Hasanagića i Pirmajera... Posebno koban za Engleze tog dana bio je Radoslav Bečejac koji je kljuckao odbranu gostiju, da bi najzadi uspeo da je probije.

Mančester junajted matiran je za samo 12 minuta.

<

p>- Prvo poluvreme ubedilo je Beograđane da Mančester junajted nije onakav kakvog su ga videli u svojoj bujnoj mašti. Posle odmora krenuli su svom snagom i prvi juriš bio je plodonosan. Bečejac je dobacio loptu iz auta Jusufiju, ovaj je centrirao, Hasanagić je skočio i na najbolji mogući način tako udario loptu da Greg nije mogao da je stigne. A posle faula Krirenda nad Pirmajerom, lopta je dobačena u sredinu polja, odakle ju je Vasović matematički tačno izbacio napred prema slobodnom Bečejcu. Half Partizana neprimetno se uvukao u Gregovo carstvo, dočekao je loptu grudima i dok je ona padala na zemlju, oštrim udarcem je poslao prema golu - opisao je golove bard našeg novinarstva Ljubiša Vukadinović.

- Pobeda od 2:0 bila je veličanstvena, a sedam dana kasnije na „Old Trafordu“ moji drugovi su bez mene preživeli pravi pakao - u svojim sećanjima evocirao je uspomene Vladica Kovačević.

Partizan je postao prvi jugoslovenski tim koji je stigao do finala Kupa evropskih šampiona. Sa „Old Traforda“ nazirali su se „Hejsel“ i Real.

Tog legendarnog finala, 11. maja crno-beli su poraženi 2:1 od Madriđana, ali to je neka druga priča.