Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je subota, 15. april.

1452 - Rođen je italijanski slikar, vajar, arhitekta,

pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse.

U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno

malo slika, od kojih su najznačajnije "Mona Liza", "Bogorodica u

pećini", "Sveta Ana", "Tajna večera". Uradio je mnoštvo crteža,

a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao

bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i

za psihologiju: u "Tajnoj večeri" metodski je prostudirao i

nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu

u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu

kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano,

a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga

privlačile i prirodne nauke - fizika, astronomija, hemija. Radio 

je i na spravi za letenje. Napisao je "Traktat o slikarstvu".

        1764 - Umrla je Žan Antoanet Poason, markiza od Pompadura,

izuzetno uticajna ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Od 1754.

snažno je uticala na državnu politiku i navela je kralja da uđe

u Sedmogodišnji rat u kojem je Francuska izgubila kolonijalno

carstvo, ali je doprinela usponu francuske kulture, pomažući

enciklopediste, filozofe i umetnike. Pre nego što je umrla navodno

je uticala na kralja da u Francuskoj ukine rimokatolički jezuitski

red.

        1765 - Umro je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič

Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije,

enciklopedista svetskog glasa. Školovao se u Rusiji, Nemačkoj 

i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su

raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike.

Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja,

stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne

svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne

terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku

ruskog jezika, dramska dela "Tamira i Selim" i "Demofont".

        1843 - Rođen je američki pisac Henri Džejms, tanan 

i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno

analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog

društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima. Brižljivo 

je gradio kompoziciju dela, težeći nekoj vrsti umetničkog

savršenstva. Pred kraj života 1915. postao je britanski

državljanin. Dela: romani "Roderik Hadson", "Amerikanac", "Dejzi

Miler", "Portret jedne ledi", "Tragična muza", "Bostonci",

"Golubija krila", "Ambasadori", "Zlatna zdela".

        1865 - Umro je američki državnik Abraham Linkoln, dan

posle atentata u vašingtonskom pozorištu "Ford Theatre", gde je 

na njega pucao jedan glumac iza kog su najverovatnije stajale

pristalice poraženih država Konfederacije u tek okončanom

Američkom građanskom ratu. Pre izbora za predsednika SAD 1860. 

bio je zemljoradnik, drvoseča, lađarski momak, upravnik pošte,

advokat, kongresmen. Pripadao je Republikanskoj partiji, stranci

industrijske buržoazije koja je bila za ukidanje ropstva. Od 1861.

do 1865. predvodio je rat protiv južnih država SAD, u kojima su

vlasnici veleposeda (najčešće plantaža pamuka) želeli da 

očuvaju ropstvo - zbog gotovo besplatne radne snage.

        1888 - Umro je engleski pisac i književni kritičar Metju

Arnold, značajan estetičar, profesor poezije u Oksfordu, koji je

sa gledišta klasične književnosti žestoko osporavao 

provincijalizam engleske literature 19. veka. Dela: zbirke 

"Pesme", "Nove pesme", eseji "Kultura i anarhija", "Književnost 

i dogma", "Kritički eseji".

        1912 - Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, na

ledeni breg u severnom Atlantiku, velikom brzinom, naleteo je tada

najveći i najluksuzniji putnički brod "Titanik" i "nepotopivi

brod", kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta.

Brod je naleteo na santu u sred noći i potonuo je prvih sati 15.

aprila. Od 2.224 putnika i člana posade, poginulo je 1.523.

        1912 - Rođen je severnokorejski diktator Kim Sung Ju,

poznat kao Kim Il Sung, koji je neograničenom ličnom vlašću

upravljao Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti

1994. Smrću "velikog vođe", kako su ga podanici zvanično

oslovljavali, okončana je najduža autoritarna vladavina u 20.

veku.

<

p>

        1923 - Insulin, koji je otkrio kanadski lekar Frederik

Banting, postao je dostupan pacijentima obolelim od do tada

neizlečive šećerne bolesti.

        1941 - Vlada Kraljevine Jugoslavije, s kraljem Petrom II

Karađorđevićem, napustila je zemlju u Drugom svetskom ratu,

odletevši u pravcu Grčke sa aerodroma u Nikšiću.

        1945 - Britanske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile

nemački koncentracioni logor Bergen-Belzen.

        1952 - Njujorška "Frenklin banka" postala je prva banka

koja je izdala kreditnu karticu.

        1968 - Dva sovjetska satelita bez ljudske posade "Kosmos

212" i "Kosmos 213" spojena su u orbiti oko Zemlje.

        1974 - U Nigeru je predsednika Hamanija Diorija, koji je

vladao od sticanja nezavisnosti zemlje 1960. zbacio komandant

armije, pukovnik Sejni Kunče.

        1979 - U zemljotresu, sa epicentrom na jugu jadranskog

primorja tadašnje Jugoslavije, poginulo je više od 100 ljudi, oko

600 je povređeno, a više od 80.000 ostalo je bez domova.

        1980 - Umro je francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr,

jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma, koji je 1964. odbio

Nobelovu nagradu za književnost. Tokom Drugog svetskog rata

učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca

nastavio je zalažući se za nacionalnu slobodu naroda Indokine i

Alžira (francuske kolonije) i odupirući se suprotnim tendencijama

u Francuskoj. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i

marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi "angažovane

literature". Dela: filozofski spisi "Biće i ništavilo", 

"Imaginarno", "Egzistencijalizam je humanizam", "Kritika 

dijalektičkog uma", romani "Mučnina", "Putevi slobode", drame

"Prljave ruke", "Nesahranjeni mrtvaci", "Đavo i gospod bog", "Iza

zatvorenih vrata", "Bludnica dostojna poštovanja", "Zatočenici iz

Altone", eseji "O Bodleru", "Šta je književnost", autobiografija

"Reči".

        1986 - Ratno vazduhoplovstvo SAD bombardovalo je Tripoli 

i Bengazi, 10 dana posle eksplozije u diskoteci u Berlinu u kojoj 

su poginula dva američka vojnika, za šta je Vašington okrivio

Libiju. U bombardovanju je poginuo 41 Libijac, uključujući

devojčicu koju je usvojio predsednik Libije Moamer el Gadafi.

        1989 - Umro je kineski političar Hu Jaobang, šef

Komunističke partije Kine od 1981. do januara 1987. kada je smenjen

pod optužbom da je dopustio prodor ideja "buržoaskog liberalizma".

Na dan njegove smrti studenti u Pekingu i Šangaju ispunili su ulice

da bi izrazili žalost, što je označilo početak velikih protesta

okončanih krvoprolićem početkom juna 1989. na centralnom

pekinškom trgu Tjenanmen.

        1989 - Prilikom rušenja tribine na fudbalskom stadionu

"Hilsborou" u engleskom gradu Šefild poginulo je 108 i povređeno

više od 200 ljudi, zato što su na već krcat stadion puštene nove

hiljade navijača.

        1990 - Umrla je švedska glumica Greta Garbo,

najpopularnija zvezda svetskog filma. Spontana i veoma inteligentna,

bila je simbol ženstvenosti i igrala je od 1921. do 1941. kad se

povukla. Filmovi: "Poljubac", "Mata Hari", "Ana Kristi", "Kraljica

Kristina", "Ana Karenjina", "Dama s kamelijama", "Marija Valevska".

        1994 - Protivavionska odbrana Vojske Republike Srpske

pogodila je kod Goražda francuski avion tipa "Etander" koji je

teško oštećen uspeo da se vrati na nosač aviona "Klemanso" u

Jadranu. Avioni NATO su 10. aprila 1994. počeli bombardovanje

vojnih i civilnih srpskih ciljeva kod Goražda, priskočivši u

pomoć muslimanskim jedinicama koje su se našle u škripcu posle

kraha ofanzive pokrenute iz "zaštićene zone".

        1997 - U požaru koji je zahvatio šatorsko naselje

muslimanskih hodočasnika blizu Meke u Saudijskoj Arabiji poginule

su najmanje 343 osobe.

        1998 - Umro je bivši kambodžanski diktator Pol Pot, 

jedan od najbrutalnijih političkih lidera u istoriji, tokom čije

je vladavine Kambodžom za nepune četiri godine pobijeno između

milion i dva miliona ljudi. Predvodeći gerilsku armiju "Crvenih

Kmera", porazio je proamerički režim generala Lon Nola u aprilu

1975. ili "nulte godine", kako su je označili novi vlastodršci.

Maoistički režim "Crvenih Kmera" zbačen je 1978. vijetnamskom 

okupacijom Kambodže.

        1999 - Predsednik SAD Bil Klinton je, dan pošto su avioni

NATO na putu Đakovica-Prizren bombama usmrtili najmanje 75

albanskih izbeglica koji su se vraćali kućama, rekao da je pilot

"mislio da pogađa vojni konvoj" i da je to "za žaljenje, ali je

neizbežno". Činjenicu da se ratni zločin dogodio usred dana i pri

izuzetno vedrom vremenu nije mogao da objasni ni portparol NATO

Džejms Šej, ali je rekao da je pilot "bacio bombu u dobroj nameri,

kao što se očekuje od obučenog pilota iz demokratske zemlje

NATO".

        1999 - NATO avijacija je bombardovala u Pančevu "Azotaru"

i pogon izrazito kancerogenog vinilhlorid monomera u "Petrohemiji",

pa su zbog rizika ekološke katastrofe evakuisani žitelji

obližnjeg naselja. Pet sati kasnije, kilometar i po od pogođenog

rezervoara s preostalih stotinak tona opasne supstance u vazduhu je

izmerena koncentracija vinilhlorid monomera 7.200 puta veća od

dozvoljene. Pogođeno skladište amonijaka u "Azotari" ispražnjeno

je nekoliko dana pre napada, a da to nije urađeno hiljadama

Pančevaca i Beograđana ne bi bilo spasa. Bombardovane su i

rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, kao i most na Dunavu

između Kovina i Smedereva.

        2002 - Pad "boinga 767" aviokompanije "Er Čajna" sa 166

putnika i članova posade u blizini južnokorejskog grada Pusan -

što je bio prvi udes neke letelice tog kineskog  prevoznika za 47

godina, preživelo je 38 osoba.

        2005 - U požaru koji je izbio u centru Pariza u jednom

hotelu koji koriste mahom imigranti, život su izgubile 24 osobe, od

kojih desetoro dece, a povređeno je oko 50. Bio je to prvi požar

u nizu koji će uslediti u Parizu narednih meseci u zgradama

naseljenim imigrantima: 26. avgusta - 17 mrtvih, 30. avgusta - 7

mrtvih, 3. septembra - 18 mrtvih.

        2008 - Najmanje 80 osoba je poginulo u Kongu, prilikom

pada putničkog aviona jedne privatne lokalne kompanije, koji se

srušio odmah po poletanju u Gomi na istoku te zemlje.

2011 - Hrvatski general Ante Gotovina osuđen je pred 

Haškim sudom na 24 godine zatvora zbog ratnih zločina protiv 

srpskog stanovništva počinjenih tokom operacije "Oluja" avgusta 

1995. godine. U drugostepenoj presudi novembra 2012. Gotovina je 

oslobođen svih optužbi. 

2013 - Na Bostonskom maratonu dogodio se bombaški napad, 

u kojem je poginulo pet osoba, a povređeno je ukupno 280. Iza napada 

su stajali ekstremni islamisti, čečenskog porekla.

2017 - U samoubilačkom bombaškom napadu na konvoj autobusa,  

u oblasti Rašidin nedaleko od Alepa, Sirija, kojima su evakuisalni 

civili iz pokrajine Idlib u Alepo, poginulo je više od 120 osoba, 

od čcega 68 deca, uglavnom šiiti.

2019 - U centralnom katedralnom hramu u Parizu, Notr Dam, 

jednom od simobola Pariza i  Francuske, izbio je veliki požar 

u kojem je veliki deo drevne gotičke katedrale uništen.