Dogodilo se na današnji dan

 

Danas je četvrtak, 6. april.

    885 - Umro je slovenski prosvetitelj Metodije, Grk iz

Soluna, stariji brat Konstantina, u monaštvu Ćirila, sa kojim je

sastavio prvu slovensku azbuku, glagoljicu. Konstantin je bio

učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije,

a Metodije visoki državni činovnik. Na molbu moravskog kneza

Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih

Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo među

tamošnjim  Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi

uticaja Salcburške  nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte

bavarskog (nemačkog) uticaja.  Oni su prethodno na slovenski jezik

(najverovatnije Slovena iz okoline  Soluna), preveli bogoslužbene

knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom

boravka u Rimu, gde su  morali da odu kako bi se opravdali pred

papom, zbog optužbi od strane bavarskog  sveštenstva, Ćirilo

umire, a papa je Metodija postavio za  arhiepiskopa moravskog i

panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz

Moravske i većina je otišla na jug - među Bugare, Srbe i druge

balkanske Slovene.

        1199 - Umro je engleski kralj Ričard I Plantagenet, nazvan

"Lavlje srce", jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Tokom

vladavine od 1189. do smrti prilikom opsade francuskog zamka Šali u

blizini Limoža, u Engleskoj je boravio samo šest meseci. Proslavio

se hrabrošću, posebno tokom krstaškog rata, u koji se uključio

1189. Pre dolaska u Svetu zemlju zauzeo je lučki grad Mesinu na

Siciliji i mediteransko ostrvo Kipar. Prilikom povratka u otadžbinu

zarobljen je 1193. i nemački car Henrik VI ga je oslobodio 1194.

naplativši ogroman otkup. Ubrzo je ponovo napustio zemlju i

predvodio je vojni pohod u Francuskoj.

        1483 - Rođen je italijanski slikar Rafaelo Santi, poznat

kao Rafael, najpotpuniji predstavnik renesanse u slikarstvu. Njegova

dela, crtana i komponovana s nenadmašnim darom, odlikuju se

klasičnom vedrinom i uzvišenošću. Slikao je portrete, religiozne

i mitološke kompozicije, freskama je u Vatikanu oslikao tri velike

sale, a kao arhitekta jedno vreme je rukovodio gradnjom crkve Svetog

Petra u Rimu. Umro je na svoj rođendan 1520. Dela: slike "Tri

gracije", "Madona dela Granduča", "Madona u polju", "Madona s

češljugarom", "Sikstinska madona", "Lepa povrtarka", "Portret

mladog čoveka", "Portret pape Julija II", "Baltazar Kastiljon",

"Kardinal Alidozi", freske "Atinska škola", "Parnas", "Oslobođenje

Sv. Petra", "Izgnanje Heliodora".

        1490 - Umro je mađarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba

poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je

ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je 

i umro). Obnovio je mađarsku državu posle decenija anarhičnog

stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju - finansije, vojsku,

pravosuđe i administraciju. U periodu njegove vlade značajan

procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili

su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava)

1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Posedovao 

je jednu od najvećih biblioteka svoga doba.

        1528 - Umro je nemački slikar Albreht Direr, jedan od

najvećih renesansnih majstora. Po interesovanju za prirodu, kao 

i za humanističke teme blizak je Leonardu da Vinčiju. Neobično

inventivan duh; Realno i mistično pojavljuju se u njegovim delima

paralelno. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne

vrednosti i mnoštvo  fascinantnih gravira u drvetu i bakru, u

kojima je posebno naglašen precizan crtež ("Apokalipsa", "Velika

muka", "Bogorodičin život"). Rado je prikazivao motive iz prirode,

a radio je i akvarele. Postoji čitav niz Ex-librisa koje je on

izradio. Putovao je po Italiji i Holandiji, ali je najviše živeo 

u Nirnbergu, gde je stvorio najznačajnija dela, uključujući

"Četiri apostola", "Svetu Trojica", "Bogorodicu u ružičnjaku",

"Portret Holcšuera".

        1667 - U zemljotresu je poginulo tri četvrtine stanovnika

Dubrovnika, a veći deo grada je uništen. Posle ove tragedije

Dubrovačka republika nikada više nije uspela da povrati staru

slavu, a obim trgovačkih poslova koje je Dubrovnik prethodno imao

nikada više nije ostvaren.

        1789 - Džordž Vašington je izabran za prvog predsednika

SAD.

        1793 - U Francuskoj je uspostavljen Komitet javne

bezbednosti, s neograničenim ovlašćenjima, u kojem je dominirao

Žorž Žak Danton, vođa radikalne grupe montanjara u Francuskoj

revoluciji.

        1838 - Umro je srpski novinar i publicista Dimitrije

Davidović, otac srpskog novinarstva. Napustio je studije medicine

započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je

1813. pokrenuo "Novine serbske" u kojima je bio glavni autor. U

Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza

Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj

Kneževini Srbiji "Novine srbske" 1834. u Kragujevcu. Bio je na

kratko i ministar unutrašnjih poslova i prosvete i diplomata. Po

uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju,

nazvan kasnije "Sretenjski" (neobično liberalan za tadašnje

prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih

sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je

povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Osim

novinarstva bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u

Smederevu gde je i umro. Dela: "Istorija naroda srbskog", "Đejanija

k istoriji srbskoga naroda", "Opisanije Žiče".

        1867 - Srpska vojska je ušla u Smederevsku tvrđavu i

smenila turski garnizon. U ime knjaza Mihaila Obrenovića ključeve

tvrđave primio je major Ljubomir Uzun-Mirković.

        1874 - Rođen je Hari Hudini, američki mađioničar, 

(pravo ime Erih Vajs), najpoznatiji iluzionista 20. veka. Ime je 

promenio u čast francuskog mađioničara Žana Ežena Robera Hudina.

        1875 - Rođen je srpski filozof, matematičar i paleontolog

Branislav Petronijević, profesor Velike škole, potom Beogradskog

univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. U Prvom svetskom

ratu prošao je sa srpskom vojskom golgotu 1915/16. Doktorirao je 

filozofiju u Lajpcigu. Stvorio je originalni filozofski sistem, 

u koji je uz metafiziku uključio teoriju saznanja i filozofiju 

prirode. Pisao je na nemačkom i francuskom. Dela: "Principi 

metafizike", "Istorija novije filozofije", "Univerzalna evolucija", 

"Članci i studije", "Empirijska psihologija", "O vrednosti života" 

(s kratkom autobiografijom, objavljeno posthumno).

        1890 - Rođen je holandski vazduhoplovni inženjer Entoni

Herman Žerar Foker, osnivač vazduhoplovne industrije "Foker". U

Johaništalu kod Berlina podigao je 1912. prvu fabriku aviona, tako

da mu je ime vezano i za nemačku ratnu avijaciju u Prvom svetskom

ratu. Posle rata podigao je fabriku u Amsterdamu i potom razgranao

delatnost u SAD i Španiji.

        1896 - U Atini su počele prve moderne Olimpijske igre,

čiji je tvorac i organizator bio Francuz Pjer de Kuberten,

predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1896. do 1925. 

Kubertenu je prvobitnu ideju dao Ferenc Kemenji, mađarski pedagog 

i sportski entuzijast, osnivač mađarskog olimpizma, rođen u 

današnjem Zrenjaninu. Na Igrama završenim 14. aprila učestvovalo 

je 484 takmičara, isključivo muškarci, u duhu tradicije antičkih 

Olimpijskih igara. Srpski kralj Aleksandar Obrenović bio je jedini 

šef države počasni gost organizatora Igara. Kad se četvrtog dana 

pojavio na Olimpijskom stadionu u društvu grčkog kralja Jorgosa 

i u pratnji ađutanta Živojina Mišića, takmičenje je prekinuto, 

intorine su grčka himna i srpska himna "Bože pravde", a u čast 

srpskog kralja još jednom se začula olimpijska himna. U grčkoj 

štampi sutradan su sva sportska takmičenja bila u senci tog 

događaja.

        1909 - Ekspedicija američkog polarnog istraživača,

admirala Roberta Pirija prešla je na sankama 1.600 kilometara i

prva u istoriji dospela do Severnog pola.

        1917 - SAD su u Prvom svetskom ratu, posle vanrednog

zasedanja Kongresa, objavile rat Nemačkoj.

        1941 - Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata

napala Kraljevinu Jugoslaviju. Beograd, koji je tri dana ranije

proglašen otvorenim gradom, u 6.30 časova napala su 234 bombardera

i 120 lovaca. U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo 

je oko 2.500 osoba. Uništeno je više stotina zgrada, među njima 

i zdanje Narodne biblioteke Srbije, ustanove osnovane 1832, sa oko 

300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela 

od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.

        1945 - Oslobođeno je Sarajevo u Drugom svetskom ratu.

Prilikom borbi za oslobođenje grada, u pokušaju da sačuva

električnu centralu koju su hrvatske ustaše htele da unište, 

poginuo je Vladimir Perić Valter, čuveni partizanski obaveštajac 

i narodni heroj. Perić je tokom rata ilegalno delao na teritoriji 

Sarajeva, u Zenici i u Tuzli, gde je organizovao obaveštajnu mrežu.

        1965 - Prvi svetski komercijalni satelit lansiran je sa

kosmodroma Kejp Kenedi.

        1971 - Umro je ruski kompozitor Igor Fjodorovič

Stravinski, jedan od najuniverzalnijih muzičkih stvaralaca 20.

veka. Odlikovao se velikom raznovrsnošću muzičkog izraza i stila

- u prvoj fazi bio je nadahnut ruskom narodnom muzikom, u drugoj

ekspresionista s povremenim oslanjanjem na džez, u trećoj se

okrenuo neoklasičnom stilu. Od 1910. živeo je u Francuskoj, a od

1937. u SAD. Dela: baleti "Žar ptica", "Petruška", "Posvećenje

proleća", scenska kantata "Svadba", melodrame "Priča o vojniku",

"Persefona", opera- oratorijum "Kralj Edip", opera "Život

razvratnika", kantata "Simfonija psalama", orkestarska dela - tri

simfonije, koncerti za klavir, koncerti za violinu, koncerti za

kamerni orkestar, "Koncert za 16 instrumenata", "Regtajm",

autobiografski radovi "Hronika moga života", "Muzička poetika".

        1973 - U Beogradu je otvorena nova zgrada Narodne

biblioteke Srbije. Stara zgrada izgorela je do temelja u požaru,

istog datuma 1941. prilikom nemačkog bombardovanja Beograda.

Fondovi biblioteke obnavljani su strpljivo i postupno još tokom

rata, da bi se taj posao postupno nastavio decenijama kasnije.

        1985 - Udarom bez prolivanja krvi vojska je u Sudanu

srušila predsednika Džafera Muhameda Nimeirija, koji je vladao 

od 1969. kad je, takođe vojnim udarom, prigrabio vlast. U trenutku

udara bio je u poseti SAD, a šef novog režima postao je ministar

odbrane i komandant armije general Abdel Rahman Suer el Dahab.

        1990 - Nepalski vojnici i policajci otvorili su vatru na

demonstrante u blizini palate kralja Birendre u Katmanduu,

usmrtivši najmanje 50 ljudi.

        1992 - Ministarski savet Evropske zajednice (sadašnja

Evropska unija) odlučio je da njene članice priznaju bivšu

jugoslovensku republiku Bosnu i Hercegovinu kao samostalnu državu.

Istog dana izbili su sukobi u Sarajevu i taj preuranjeni čin još

više je razbuktao građanski rat. Usledilo je proglašenje

nezavisnosti Republike Srpske i Hrvatske Republike Herceg-Bosne.

Vlada Srbije je saopštila da jedino sporazum tri konstitutivna

naroda u BiH može da donese mir.

        1992 - Umro je američki pisac i profesor biohemije 

ruskog porekla Isak Asimov, pisac naučno-fantastične proze.

Naučno-popularna dela: "Hemikalije života", "Zvezde i njihovi

putevi", "Unutar atoma", "Svet nitrogena", "Ljudski mozak", "Nauka,

brojevi i ja". Književna dela: "Ja, robot", "Čelične pećine",

"Golo sunce", "Vasionske struje", "Zadužbina", "Druga Zadužbina",

"Zadužbina i carstvo", "Kraj večnosti".

        1994 - Usred građanskog rata u Ruandi između plemena 

Hutu i Tutsi, u Ruandi je raketom oboren avion u kojem su bili

predsednici Ruande i susednog Burundija, Žuvenal Habjarimana i

Siprijen Ntarjamira, što je delovalo kao signal za nemilosrdno

međusobno istrebljivanje Hutua i Tutsija. U obračunima narednih

meseci poginulo je najmanje milion ljudi, uglavnom civila.

        1996 - Umrla je američka filmska glumica irskog porekla

Grir Garson, najpoznatija po ulogama inteligentnih žena visokih

moralnih principa, koja je dobila Oskar za film "Gospođa Miniver"

snimljen 1942. Ostvarila je zapaženu karijeru i u ranoj epohi

televizije. Ostali filmovi: "Zbogom, mister Čips", "Ponos i

predrasuda", "Madam Kiri", "Julije Cezar", "Izlazak sunca u

Kampobelu".

        1999 - U bombardovanju centra Prištine, tokom kojeg su

korišćene i zabranjene kasetne bombe, avioni NATO usmrtili su

najmanje 10 civila. U napadu je sa zemljom sravnjeno staro gradsko

jezgro a na pravoslavnom groblju uništeno je najmanje 50 grobnica.

        1999 - Zvaničnici NATO priznali su bombardovanje

Aleksinca, gde je prethodnog dana ubijeno najmanje 17 civila,

izgovarajući se "tehničkom greškom", a kanadski general Luis

Mekenzi je, po obilasku ruševina, izjavio: "Zločin je počinjen

nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim

porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog

vojnog objekta".

        2000 - Umro je bivši predsednik Tunisa Habib Ben  

Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik te zemlje

od 1957. Proglašen je 1975. doživotnim predsednikom, ali je 1987.

zbačen s vlasti državnim udarom bez prolivanja krvi.

        2000 - Bivši predsednik vlade Pakistana Navaz Šarif

osuđen je, šest meseci pošto je vojnim udarom zbačen sa vlasti,

na doživotnu robiju.

        2004 - Predsednika Litvanije Rolandasa Paksasa smenila je

skupština zbog njegovih veza sa ruskim poslovnim i obaveštajnim

krugovima.

        2005 - Umro je princ Renije Treći, koji je vladao

Kneževinom Monako od 1949. godine, što je najduži period koji je

jedan evropski monarh proveo na tronu u dvadesetom veku. Porodica

Grimaldi najstarija je vladarska porodica u Evropi.

        2005 - Iračka skupština izabrala je kurdskog lidera

Džalala Talabanija za novog privremenog predsednika Iraka, a za

potpredsednike su imenivani predstavnici šiita Adel Abdul Mahdi 

i sunita Arab Gazi Javar.

        2006 - U blizini luke u Džibutiju nastradalo je 109 ljudi

kada je potonuo preopterećeni brod koji je trebalo da 250 putnika

odveze na godišnju versku svečanost. Brod je plovio iz luke

Džibuti ka gradu Tađure 35 kilometara severoistočno, i primio je

tri puta više putnika nego što je predviđeno.

        2007 - Umro je italijanski režiser Luiđi Komenčini,

osnivač Italijanske kinoteke. Započeo je karijeru kao filmski

kritičar a debi na velikom platnu je imao s dokumentarnim filmom

"Deca u gradu" (1946). Smatran je "dečjim režiserom" - autor je

televizijskog filma "Pinokijevi doživljaji" (1972.) ali je poznat

i po delima poput filma "Hleb, ljubav i fantazija" u kojem su igrali

Đina Lolobriđida i Vitorio De Sika.

        2007 - Najmanje 40 ljudi je poginulo, dok je više od 70

povređeno u sukobima sunita i šiita ispred džamije u gradu

Paračinaru, oko 250 kilometara jugozapadno od Pešavarana, na

severozapadu Pakistana.

        2008 - Naoružani napadači oteli su 42 iračka studenta u

blizini grada Mosula na severu Iraka. Otmičari su zaustavili dva

autobusa u jednom selu nedaleko od tog grada, jedan od autobusa

uspeo je da pobegne, pri čemu su tri studenta iz autobusa koji je

pobegao ranjena, dok je drugi zadržan i tom prilikom su oteta 42

studenta. Otmicu je najverovatnije izveo sunitski ogranak Al Kaide.

        2009 - U razornom zemljotresu koji je pogodio centralni

deo Italije, jačine oko 6,3 stepena po Rihterovoj skali, sa

epicentrom u gradiću Akvila, oko 100 kilometara istočno od Rima,

poginulo je blizu 300 ljudi, a oko 65.000 je ostalo bez krova nad

glavom. U zemljotresu su ozbiljno oštećeni i brojni spomenici

kulture kojima je ta oblast posebno bogata.

        2010 - Umro je Aleksandar Mladenović, filolog, 

istoričar jezika, član SANU i Matice srpske. Bio je profesor

na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i šef Katedre za 

južnoslovenske jezike, kao i načelnik Arheografskog odeljenja 

Narodne biblioteke Srbije.

2018 - Nekadašnja južnokorejska predsednica Park Gun-hje 

proglašena je krivom i kažnjena s 24 godine zatvora zbog korupcije, 

zloupotrebe vlasti, iznude, prisile i dr. Gun-hje je 2017. uklonjena 

sa vlasti nakon više meseci masovnih protesta tokom kojih su milioni 

demonstranata tražili njenu ostavku.

2019 - Na južnim prilazima Tripolija, Libija, izbili su 

žestoki sukobi između vladinih snaga i trupa sa istoka Libije, koje 

predvodi general Kalifa Haftar, lider pobunjenika. Međunarodno nepriznata 

Libijska nacionalna armija (LNA) generala Haftara, saopštila je da je 

zauzela aerodrom glavnog grada Tripolija. Pripadnici LNA preuzeli su 

prethodno kontrolu nad obližnjim gradovima Tarhuna i Azizija.

2020 - Umro je Radomir Antić, fudbaler i trener, reprezentativac 

Jugoslavije. Proslavio se kao izuzetno uspešan trener, a prethodno kao 

fudbaler veći deo karijere proveo je u beogradskom Partizanu. Igrao je 

i za Slobodu iz Užica, Fenerbahče, Saragosu, Luton. Jedini je trener 

koji je uspešno vodio Real Madrid, Atletiko Madrid i Barselonu. Na 

poziciji selektora reprezentacije Srbije nalazio se od avgusta 2008. 

do septembra 2010. godine.

2020 - Okeanski institut Šmit, iz Palo Alta, Kalifornija, SAD, 

objavio je da je u podmorskom kanjonu u blizini obale Zapadne Australije, 

otkrivena najduža životinja na svetu, sifonofora, providna crvolika 

morska životinja, dužine 47 metara.

2021 - Umro je Predrag Živković Tozovac, pevač, muzičar, 

tekstopisac. Važio za jednog od najboljih stvaralaca i izvođača 

srpske narodne muzike. Pesme: "Tražiću ljubav novu", "Vlajna", "Jesen 

u mom sokaku", "Mirjana", "Ti si me čekala", "Violino ne sviraj", 

"Ovamo Cigani", "Oči jedne žene", "Prazna čaša", "Jeremija".